Stari i novi svetitelji srpske pravoslavne crkve

Dosadasnjim srpskim svetiteljima upisanim u verski kalendar Sabor SPC je na ovogodisnjem zasedanju pridruzio jos osmoricu svestenika i episkopa koji su stradali tokom Drugog svetskog rata

Jasminka Kocijan

Sv. Sava

Sveti arhijerejski Sabor Srpske pravoslavne crkve (SPC) je na majskom zasedanju medju svetitelje ubrojao jos osmoricu srpskih svestenika i episkopa koji su stradali tokom Drugog svetskog rata. To su mitropolit dabrobosanski Petar Zimonjic, mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije Lipovac, episkop gornjokarlovacki Sava Trlajic, episkop banjalucki Platon Jovanovic, protojerej Branko Dobrosavljevic, protojerej Djordje Bogic, mucenik Vukasin i mitropolit zagrebacki Dositej Vasic.

Proglasenje novih svetitelja povod je ne samo za podsecanje na to koji su, prema kanonima SPC, uslovi potrebni da bi neko bio proglasen svetim, vec i za razmisljanje o tome ima li medju danasnjim crkvenim velikodostojnicima onih koji bi jednoga dana, zbog svojih zasluga, mogli biti ubrojani u spisak srpskih svetitelja.

Uslovi za pribrojavanje svetiteljima

Ovaj treci uslov ne mora biti striktno ispunjen u smislu ostvarivanja cuda na grobu pokojnika vec, kako objasnjavaju, cudotvorcem se moze smatrati i onaj svetitelj koji je jos za zivota uspevao vernicima da uslisi njihove molitve. Jedno od merila moze biti i, kako kazu, takozvano netrulezno telo, sto se utvrdjuje tako sto se posle nekoliko godina otkopa grob onoga za koga se pretpostavlja da je ziveo svetiteljskim zivotom i ukoliko se ustanovi da je glava blistava, onda se pokojnik smatra svetim.

U Patrijarsiji, medjutim, kazu da ni ona ne mora biti striktno pravilo, jer je bilo slucajeva, na Svetoj Gori, na primer, da kaludjeri otkopaju grob i ustanove da je glava pokojnika blistava, ali da on ipak ne bude pribrojan svetiteljima. Proglasavanje svetiteljima u SPC namerno nazivaju - pribrojavanje, odnosno pridruzivanje dosadasnjem broju svetitelja. To je zato sto za razliku od rimokatolicke crkve, u kojoj za beatifikaciju (proglasenje svetim) postoji striktan kanonizovan postupak i komisija koja se time bavi, u SPC ne postoji kruta kanonizacija niti komisija. Sabor je taj koji proglasava srpske svetitelje. U SPC, takodje, smatraju da pre nego sto Crkva nekoga uvrsti u svetitelje, on mora od naroda da bude prihvacen i postovan kao svetitelj.

Pravilo je da za zivota niko ne moze biti proglasen svetim jer, kako kazu, dok god je covek ziv moze i da gresi, a gresni se ne ubrajaju u svece. Slucaj vladike Nikolaja Velimirovica

Pre nekoliko godina eparhija sabacka na celu sa vladikom Lavrentijem zvanicno je Saboru SPC uputila predlog da medju svete ubroji i vladiku Nikolaja Velimirovica. Neki izvori u SPC kazu da je bila formirana i komisija, ali da ovaj predlog nije pozitivno resen. Ipak u listu eparhije crnogorsko-primorske "Svetigora" vladika Nikolaj se u tekstovima naziva - svetim. To je znak da ga takvim, verovatno, smatra mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radovic, a i znak da i medju srpskim vladikama povodom Nikolaja Velimirovica postoje podele i neslaganja. U vreme dok je bio aktuelan predlog da se vladika Nikolaj proglasi svetiteljem u javnosti se prepricavala reakcija patrijarha Pavla na taj predlog: "Pa kako on moze da bude svetitelj kad je pusio".

Ovaj "porok" bio je povod za pitanje - da li je svestenim licima dozvoljeno da piju kada se zna da se po manastirima prave i izuzetno cene kvalitetna domaca vina i rakije. U Patrijarsiji kazu da je zapravo zabranjeno opijanje i da uzimanje alkohola ne sme da predje u strast. Dozvoljeno je, znaci, piti umereno i drzati se, kako kazu - trezveno.

Petar Zimonjic

Osam novih srpskih svetitelja

Svestenomucenik Joanikije - bio je mitropolit crnogorsko-primorski, a svetovno ime bilo mu je Jovan Lipovac. Rodjen je 16. 2. 1890. godine u Stolivu u Boki Kotorskoj. Pravoslavni bogoslovski zavod zavrsio je u Zadru, a filozofski fakultet u Beogradu. Mitropolit Joanikije je upravljao crnogorsko-primorskom eparhijom tokom Drugog svetskog rata pod veoma teskim uslovima, a njegovom zaslugom cetinjska bogoslovija je uspevala da radi iako je njena organizacija bila razorena. Prema podacima SPC, mitropolit Joanikije je pred dolazak komunista na vlast pokusao da pobegne iz zemlje sa svojih 17 svestenika. Svi svestenici su streljani u Zidanom Mostu, mitropolit je doveden u Arandjelovac gde su ga komunisti ubili, a grob mu se ni danas ne zna.

Svestenomucenik Petar - bio je mitropolit dabrobasanski, rodjen u Grahovu 24. 6. 1866. godine u porodici Zimonjic. Otac mu je bio vojvoda i svestenik. Mitropolit Petar je bogoslovski fakultet zavrsio u Cernovicama. Po izbijanju Drugog svetskog rata 1941. godine savetovano mu je da se, kako navode crkven izvori, "skloni na nekoliko dana iz Sarajeva". On je, medjutim, odlucio da ostane sa svojim narodom. Ubrzo je bio uhapsen, prvo zatvoren u Sarajevu, a potom u Zagrebu i Gospicu. Po jednoj verziji mitropolita Petra su odveli u Koprivnicu, a po drugoj u Jasenovac. U SPC se veruje da je ubijen u Jasenovcu i bacen u pec.

Svestenomucenik Platon - bio je episkop banjalucki, rodjen 29. 9. 1874. godine pod imenom Milivoje Jovanovic. Zavrsio je Moskovsku duhovnu akademiju. Tokom Prvog svetskog rata, pod okupacijom ziveo je u Srbiji i pomogao sve unesrecene, narocito sirocad i udovice. Drugi svetski rat ga je zatekao u Bosni iz koje nije zeleo da ode vec je ostao uz svoj narod. Prema podacima SPC, episkopa Platona ubile su ustase u maju 1941. godine i telo bacile u reku Vrbanju.

Svestenomucenik Sava - episkop gornjokarlovacki, rodjen je 19. 7. 1884. godine kao Svetozar Trlajic u Molu. Pravni fakultet zavrsio je u Beogradu. Episkop gornjokarlovacki postao je 1938. godine, a 1941. godine postao je i administrator pakracke eparhije. Pocetkom Drugog svetskog rata odbio je ponudu italijanskih okupacionih vlasti da predje u Beograd. Ostao je sa svojim narodom, podneo mnoga ponizenja i mucenicki umro 1941. godine. Ni danas se ne zna tacno gde mu se nalazi grob.

Svestenomucenik Branko - protojerej, rodjen je 4. 1. 1886. godine u Skadru kod Vojnica u porodici Dobrosavljevic. Zavrsio je bogosloviju u Sremskim Karlovcima. Odlikovan je Ordenom Svetog Save i Ordenom Jugoslovenske krune V reda. Na Djurdjevdan 1941. godine od strane ustasa uhpsen je zajedno sa svojim sinom i jos 500 Srba. Prvo je bio zatvoren u zandarmerijskoj stanici u Veljunu, gde je, kako kazu u Patrijarsiji, strahovito mucen, a sledeceg dana i ubijen kod Hrvatskog Blagaja.

Svestenomucenik Georgije - protojerej, rodjen je 6. 2. 1911. godine u Subotskoj kod Pakraca u porodici Bogica. Bogosloviju je zavrsio u Sarajevu, a Drugi svetski rat ga je zatekao u Nasicama. Njegovo ubistvo od strane ustasa opisano je u knjizi Magnum Krimen gde na stranama 641. i 642. pise kako je mucen i iskasapljen.

Vukasin Mucenik - rodjen je u hercegovacom selu Klenci pocetkom ovog veka. Bio je u logoru Jasenovac gde je pred smrt mucen od strane ustasa. Poznat je po tome sto je tokom mucenja, kada mu je naredjeno da uzvikne - zivio poglavnik Ante Pavelic, mirno nekoliko puta izgovarao: "Samo ti, dijete, radi svoj posao".

Ne sumnjajuci nimalo u mucenistvo novoproglasenih svetitelja, u Patrijarsiji se moze cuti i pitanje - kako to da je do njihovog pribrojavanja svetima doslo bas sada? Jedno drugo pitanje, na koje odgovor mozda nikada necemo znati - kako su se, potvrdjujuci svetost svestenicima i vladikama koji su za vreme rata ostali i stradali uz svoj narod, osecale danasnje vladike SPC koji su odmah po izbijanju rata pobegli iz svojih eparhija i to pre svog naroda. Moze li neko od sadasnjih arhijereja SPC da bude uvrscen medju one koji su svojim delima i zrtvama za veru, narod i otadzbinu, zasluzili da ih jednoga dana narod smatra svetima?