NI PREDSEDNIK JUGOSLAVIJE NI PREDSEDNIK SRBIJE NISU SE ODAZVALI POZIVU VLADIKE ARTEMIJA DA NA VIDOVDAN DODJU NA KOSOVO

Pre devet godina Slobodan Milosevic na Gazimestanu govorio je Srbima o junastvu kao simbolu Kosova. Danas o Kosovu govori samo sa stranim drzavnicima i tudjim patrijarsima. Svom narodu ne govori nista

Beograd. - I bi Vidovdan, a na Kosovu sve manje Srba. Velikom narodnom zboru, odrzanom u nedelju, 28. juna, u organizaciji vladike rasko-prizrenskog Artemija i predsednika Srpskog pokreta otpora Momcila Trajkovica nisu prisustvovali predsednik Jugoslavije Slobodan Milosevic i predsednik Srbije Milan Milutinovic, iako su bili pozvani. Prisustvovalo je tek oko stotinu ljudi. Ni nalik na veliku proslavu sest vekova od Kosovske bitke, kada je na Gazimestanu, pre devet godina Milosevica - tadasnjeg predsednika Srbije, pozdravljalo na desetine hiljada Srba.

Niko ozbiljan, a verovatno ni vladika Artemije ni Momcilo Trajkovic nisu se nadali da ce Milosevic na njihov poziv doci na Kosovo. Nije dolazio ni na molbe, ni srpskom patrijarhu u bezbednom Beogradu, zasto bi na ratno podrucje i to na prozivku. A upravo na prozivku i polaganje racuna bio je pozvan uoci Vidovdana, da ispred manastira Gracanica saopsti narodu sta namerava da ucini kako bi sacuvao Kosovo. Vladika Artemije i Trajkovic mu u otvorenom pismu, koje je ujedno bilo i poziv na vidovdanski narodni zbor, zameraju sto ignorise tesko stanje na Kosovu i sto na svu ljudsku nesrecu samo cuti.

Gazimestan 1989. godine

Na Kosovu je, davno, Srbima kojih je tada jos bilo, rekao i cuvenu recenicu: “Niko ne sme da vas bije". O ubijanju nije bilo reci.

Tri godine kasnije stanje u zemlji ukazivalo je na to da na prostoru tadasnje Jugoslavije ni mira ni bratstva medju narodima nece biti. Vera u vozda pocela je da bledi. Srpska opozicija okupljena u DEPOS-u, u Beogradu je organizovala Vidovdanski sabor koji je potresao grad danima. Te 1992. godine predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Draskovic odrzao je, nazalost, prorocki govor. On je pozvao narod sirom Srbije da ustane i suprotstavi se rezimu, u suprotnom: “Ako ovaj grad od veceras ne pocne da se izliva na sve trgove... sirom Srbije... planuce Kosovo i Metohija, zatim Raska, Vojvodina... A kada zagrmi oruzje u Srbiji, nema sile koja ce spreciti medjunarodnu intervenciju. U jednom trenutku desice nam se albanska golgota, Carnojevici...".

Danasnji Vidovdan

Trajkovic je za stanje u pokrajini okrivio drzavu koja je, kako je rekao, dozvolila da se albanski separatizam institucionalizuje. On je od predsednika Srbije Milana Milutinovica i od predsednika Jugoslavije Slobodana Milosevica zatrazio da do srede izloze svoju platformu za Kosovo. U suprotnom, kako je naglasio, srpski narod ce svoju sudbinu uzeti u svoje ruke, a oni “neka nas cekaju na Dedinju, tamo cemo doci po odgovor". Ovo nije prvi rok koji Trajkovic postavlja politickom rukovodstvu ocekujuci razgovor o Kosovu. Ni na jedan nisu odreagovali. Naprotiv, u predsednistvu Jugoslavije smenjuju se samo strani drzavnici sa kojima se razgovara o problemima Srbije. Na Kosovo Milosevic vise ne odlazi. Mozda misli da tamo vise nema junaka. Bliza je Moskva, tamo ruski patrijarh prica o znacaju Kosova. Od junaka ostala je, izgleda, samo uspomena.

Jasminka Kocijan