DA LI JE MILAN BEKO DOSAO U KRAGUJEVAC DA OJACA POZICIJE “ZASTAVE" U ZAVRSNIM PREGOVORIMA SA “PEZOOM"

Bekovo naimenovanje neposredno uoci potpisivanja ugovora sa “Pezoom", moze se tumaciti i kao garancija republicke vlade da drzava Srbija stoji iza tog poslovnog aranzmana

Kragujevac. - Dolazak republickog ministra bez portfelja Milana Beka u “Zastavu" u Kragujevcu je prosao gotovo nezapazeno. Mnogi izgladneli trudbenici, naime, za gospodina Beka nikad nisu ni culi dok onima upucenijima koji se ponesto razumeju u domace politicko-privredne (ne)prilike jednostavno nije jasno sta doskora perspektivni ministar uopste trazi u propaloj “Zastavi" i potonulom Kragujevcu. Ovi drugi zato uglavnom i cute odnosno cekaju da se gospodin Beko oglasi na funkciji predsednika Upravnog odbora Grupe “Zastava" pa da nakon toga krenu sa odgonetanjem namera Vlade Srbije, glede najmnogoljudnije jugoslovenske industrijske firme.

Ono sto je, medjutim, vec sada u Kragujevcu jasno svima - i upucenima i neupucenima - jeste da Milan Beko nije dosao da pomogne “Zastavi" ovakvoj kakva je danas i ovde. Jer treba li jos ikoga podsecati da drzava Srbija nema ni para ni mogucnosti da resi problem “Zastave". A ako kojim slucajem Mirko Marjanovic i Vojislav Seselj gaje iluzije da je to moguce onda su uz g. Beka u Kragujevac trebali da posalju i “Sanca Pansu" da bi dokoni Sumadinci imali cime da se zabavljaju u vreme letnjeg mrtvila, odnosno do prvih strajkova i protesta oruzara i ostalih radnika zakazanih vec za kraj avgusta.

Zasto je onda Milan Beko dosao u “Zastavu"? Jedini koliko-toliko smisljeni odgovor na ovu dilemu mogao bi da bude da je g. Beko stigao u Kragujevac da bi pojacao pregovaracku ekipu ali i poziciju “Zastave" u maratonskim razgovorima sa inostranim partnerom ( u ovom slucaju “Pezoom") koji bi prema poslednjim izjavama predsednika Grupa “Zastava" Srboljuba Vasovica trebalo da budu uspesno okoncani krajem jula.

Da li ce “Zastava" krajem ovog meseca zaista i konacno dobiti inostranog partnera sto bi predstavljalo pocetak spasavanja onoga sto je ostalo od nje i dalje medjutim ponajmanje zavisi od lepih zelja i nada Srboljuba Vasovica i njegovih partijsko-drzavnih mentora. Sklapanje ugovora o poslovnoj saradnji izmedju “Zastave" i “Pezoa" mogla bi primerice tokom narednih nedelja da osujeti radikalizacija odnosa medjunarodne zajednice prema Srbiji nakon cega “Zastavi" inostrani partner najverovatnije nikad vise ne bi trebao.

S druge strane ono sto je mimo ovih katastroficnih (ne i neverovatnih) vizija bliske buducnosti u svim dosadasnjim razgovorima sa potencijalnim inostranim partnerima (“Fiat", “Reno," “Folksvagen", “Hjundai"...) i te kako otezavalo pozicije “Zastavine" pregovaracke ekipe jeste nedefinisan svojinski status “Zastavine" Fabrike automobila. “I posle visesatnih razgovora i objasnjavnja njima (strancima) nikako nije bilo jasno sta je to u stvari drustvena svojina i ko ga mi predstavljamo", jadao se ne tako davno jedan od najistaknutijih celnika “Zastave" ukljucen u sve pregovore sa menadzerima inostranih firmi inace. Ovo, naravno, ne znaci nista drugo do cinjenicu da stranci najcesce nisu znali s kime pregovaraju u “Zastavi" i ko bi im u slucaju da do nekakvog sporazuma dodje garantovao validnost ugovora a time i bezbednost njihovog uloga.

Otuda neki ovde smatraju da bi Milan Beko na funkciji predsednika Upravnog odbora Grupe “Zastava" na koju je imenovan neposredno uoci ocekivanog potpisivanja ugovora izmedju “Zastave" i “Pezoa" mogao da predstavlja svojevrsnu garanciju republicke vlade da drzava Srbija stoji iza tog poslovnog aranzmana. Uz to g. Beko se na slicnim poslovima vec dokazao prilikom prodaje srpskog “Telekoma" strancima tako da je republicka vlada saljuci ga u Kragujevac verovatnoi i to imalo u vidu.

Zoran Radovanovic