POVODOM RATA KOJI NIJE OBJAVLJEN

Oruzani sukob ne pravi diskriminaciju. Bomba ce pasti na bilo koje dete, snajperista ce gadjati bilo koje dete, antipesadijska mina ce cekati bilo koje dete

Rat na Kosovu nije objavljen. Medjutim, de facto, oruzani sukob je u toku. Kao i u svim oruzanim sukobima u ovom veku, civili, a medju njima deca, najvise su pogodjeni oruzanim sukobom. Suvise je sveze secanje na rat na podrcju bivse Jugoslavije. Sada, kada je taj rat iza nas, jasno je da je odluka o njegovom pocetku, kao i kraju, doneta na politickom nivou. U medjuvremenu, stotine hiljada dece iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, a indirektno i deca iz cele bivse Jugoslavije, zrtve su tog sukoba, kaze se u saopstenju jugoslovenskog Centra za prava deteta.

Da se podsetimo; deca iz pomenutih krajeva su bila izlozena, u mnogim situacijama, vatrenim okrsajima. Tako su gubila zivote ili bivala ranjena, a neka i trajno onesposobljena. Prisustvovala su smrti ili patnjama svojih roditelja, brace sestara ili drugih bliskih osoba. Bivala su izlozena strahu, bolesti, gladi, bedi. Gubila su domove, u koje se najveci broj nikada nije vratio. Bila su lisena normalnog zivota, obrazovanja, igre, slobodnog vremena. Najzad, bila su izlozena sistematskoj kampanji mrznje protiv svakog ko je drukciji,ko ne pripada istoj etnickoj, verskoj ili, pak, politickoj grupi, naznaceno je u tekstvu jugoslovenskog Centra za prava deteta.

Sada je u pomenutim bivsim republikama SFRJ mir. Vec vise od dve godine se na tom podrucju ulazu napori da sse izgradi mir, koji ce se zasnivati na toleranciji, nenasilnoj komunikaciji, miroljubivoj saradnji i nediskriminaciji u odnosu na sve koji su razliciti. zar to niej moglo i pre rata. Zar 45 godina mira niej bilo dovoljno da se vrednostti zajednickog zivota i mirnog resavanja sukoba promovisu kao jedino moguce resenje. I da li ce sadasnji programi biti drukciji, uz vise postovanja ljudskih prava i demokratskih institucija drustva. Jedno tako, deca imaju sanse za novu buducnost, u trajnom miru.

Eto, sve izgleda jasno i jednostavno a ipak... Na Kosovu su, dakle, sva deca, bez obzira na rasu, boju koze, pol, jezik, veroispovest, politicko ili drugo uverenje, nacionalno, etnicko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, onesposobljenost, rodjenje ili drugi status, status svojih roditelja ili staratelja, ozbiljno ugrozena. Onog trenutka kada se oruzani sukob rasplamsa, na tom podrucju nece biti dece koja su bezbedna. Oruzani sukob ne pravi diskriminaciju. Bomba ce pasti na bilo koje dete, snajperista ce gadjati bilo koje dete, antipesadijska mina ce cekati bilo koje dete.

Zar bolna iskustva iz rata na podrucju bivse Jugoslavije nisu dovoljno strasna da nas nateraju da sprecimo da se rat ikada vise ponovi. S jedne strane, odgovornost lezi na svim gradjanima Jugoslavije, ali primarna odgovornost lezi na politickim odluciocima.

Najzad, da podsetimo, Konvencija o pravima deteta, koja je ratifikacijom postala sastavni deo unutrasnjeg pravnog poretka SR Jugoslavije, nalaze sledece obaveze stranama ugovornicama: “...da postuju i obezbedjuju postovanje pravila medjunarodnog humanitarnog prava koja su za njih obavezujuca u situacijama oruzanih sukoba, a odnose se na dete." Dalje, SR Jugoslavija je obavezna, “...u skladu sa svojim obavezama po medjunarodnom humanitarnom pravu, stiti civilno stanovnistvo u oruzanim sukobima..." i da “...preduzima sve odgovarajuce mere da obezbedi zastitu i brigu o deci koja su pogodjena oruzanim sukobom." Deca na Kosovu, njihova dobrobit i blagostanje su prevashodna briga drzave i ni jedna drzava koja je Konvenciju o pravima deteta ratifikovala, ne moze da se oglusuje o odredbe iz ovog, kao ni jednog drugog medjunarodnog ugovora.

Mozda jos uvek nije sasvim kasno, mozda jos ima nade da se sprece sve strasne posledice sa kojima ce se nasa deca suociti, ukolko se sukob odmah ne obustavi i ne preduzmu sveobuhvatne mere za obezbedjivanje zivotne sredine koja ce svoj deci na Kosovu omoguciti da zive u miru, toleranciji i prosperitetu, ocenjeno je u tekstu koji je pripremio Jugoslovenski centar za prava deteta.