Alternativni pogled na kosovsku ekonomiju

Izabrani ili prinudni geto

Albanski ekonomisti i pravnici smatraju privatni sektor privrede kljucnim ekonomskim i politickim uporistem paralelnog drustva na Kosovu, a privredni sistem i posebno finansijsku policiju “delom nametnutog represivnog aparata Srbije" koji ugrozava dalji razvoj tog regiona.

Tanja Jakobi

Republicka uprava prihoda Srbije izdala je nedavno uputstvo da se u vreme nemira u Srbici ne prikuplja porez. Kontrole finansijske policije, cijih akcija nisu postedjeni ni privatni preduzetnici u drugim delovima Srbije, jedina su “spona" zvanicnih drzavnih organa Srbije i “paralelnog sektora ekonomije" na Kosovu.

O privatnom sektoru na Kosovu, koji je uglavnom u albanskim rukama ne postoje, sem posrednih pokazatelja, nikakvi podaci u zvanicnim srpskim i jugoslovenskim statistikama. On je ne samo “nepoznata teritorija" (ako se izuzmu jake poslovne srpsko albanske veze koje ne priznaju nacionalne granice), vec i jedan od kljucnih politickih stubova i uporista celokupnog paralelnog drustva na Kosovu, a za srpsku stranu - granicni beleg ignorisanja srpskih drzavnih organa. Porez kao jedno od osnovnih obelezja funkcionisanja pravne drzave i postovanja gradjana prema toj drzavi postoji samo na nivou prinude i - otpora.

“Nasa Borba" u prilici je da ekskluzivno objavi izvode iz strucnih radova pripremljenih za seminar “Privatna inicijativa, preduzetnistvo i deonicarstvo na Kosovu" odrzanog prosle godine u Pristini, koji je deo sireg projekta “Ekonomska kretanja i demokratski razvoj Kosova", zapocetog 1.juna 1997., i predvidjenog da se okonca u maju ove godine. Istrazivanja i projekat radjeni su pod rukovodstvom Riinvesta, Instituta za razvojne studije u Pristini i uz podrsku Centra za medjunarodno privatno preduzetnistvo CIPE iz Vasingtona, Fonda za otvoreno drustvo - ogranka u Pristini i fondacije Fridrih Ebert sa sedistem u Sofiji.

Po procenama albanskih ekonomista u privatnom sektoru ostvaruje se oko 55 odsto drustvenog proizvoda Kosova i zaposljava oko 70 do 80 hiljada ljudi, prvenstveno onih koji su izgubili radna mesta u drustvenom sektoru "posle okupacije tih preduzeca od strane srpskog rezima"

Ako bi se iz ovih radova izmestili politicki komentari vezani za ekonomsku situaciju na Kosovu, i citirali samo oni delovi koji govore o nedostatku institucionalne podrske privatnom preduzetnistvu, nedovoljnom razvoju menadzmenta i nedostacima u vodjenju poslovne politike privatnih preduzeca, po svojim stavovima o neophodnosti ukljucivanja privrede u evropske i svetske tokove i brzim tranzicionim procesima, misljenja albanskih ekonomista i pravnika imali bi puno dodira sa stavovima jugoslovenskih nealbanskih eksperata.

- Privatni sektor ekonomije na Kosovu je najvazniji faktor opstanka naroda na Kosovu u uslovima u kojima jos nije reseno pitanje njegovog statusa i dalje sudbine, konstatuje dr Muhamet Mustafa smatrajuci to bazom koja stimulise razvoj demokratije, otvorene ekonomije i gradjanskog drustva.

Po podacima ovog autora privatno preduzetnistvo, bazirano na jakoj porodicnoj tradiciji manufaktura, zapocelo je svoj procvat 1990.godine, dozivelo bum od 1991.do 1993.godine kada je godisnje registrovano po pet hiljada novih kompanija, da bi od 1994.godine taj broj stagnirao i kretao se oko 16.317 do 16.815 preduzeca. Privatna inicijativa na Kosovu takodje obuhvata i oko 19.252 radnje, prodavnica, zanatlijskih radnji i usluznog sektora i oko 120.000 jedinica - poljoprivrednih porodicnih domacinstava.

U ovom trenutku ucesce privatnog sektora u drustvenom proozvodu Kosova je oko 55 procenata sto je ravno ucescu koje imaju Makedonija, Hrvatska, Slovenija i Bugarska i znatno vise od Srbije u cijem drustvenom proizvodu privatno preduzetnistvo ucestvuje sa 32.6 procenata i Crnoj Gori gde je to ucesce 35.5 odsto.

U istrazivanju koje je sproveo Institut za drustvena istrazivanja "Riinvest" iz Pristine nad 300 privatnih preduzeca, prosecna kazna za finansijske prestupe "ili arbitrarno odredjene prekrsaje" bila je prosecno 6548,70 DEM po jednoj kontroli

- Privatno preduzetnistvo odigralo je i veoma znacajnu ulogu u zaposljavanju ljudi koji su izgubili posao posle 1990.godine izazvanog, kako se konstatuje “okupacijom drzavnih firmi od strane srpske drzave". Procenjuje se, kaze dr Mustafa da je izmedju 70 i 80 hiljada ljudi zaposleno u privatnom sektoru, sto znaci oko 20 procenata radno aktivnog stanovnistva.

Cilj celog ovog projekta bio je da se napravi dublja analiza ekonomske i socijalne situacije na Kosovu, tim pre sto su postojeci podaci bili nedovoljni. Naim Hoksa i dr Nail Residi koji su analizirali rezultate istrazivanja o stanju u privatnom preduzetnistvu, na uzorku od 300 preduzeca, kazu u svom radu da “drugi podaci o ekonomskoj situaciji na Kosovu nisu bili publikovani jer je Statisticki institut Kosova zatvoren jos od 1990.godine, a oni podaci koje daje zvanicna statistika “beogradskog rezima" su nekompletni i ne uskladjuju se sa tekucim kretanjima". Investicije u privatnom sektoru su veoma visoke i cak 80 odsto preduzeca investira, ali 88,7 odsto anketiranih preduzeca kao izvor investicija nije navelo bankarske zajmove. Oprema za preduzeca uglavnom se uvozi iz Srbije i Crne Gore i delom iz drugih zemalja. Vecina placanja, preko 66 odsto obavlja se u kesu, a samo 3,3 odsto preduzeca saradjuje sa stranim partnerima. Kao kljucne prepreke za investiranje navode se nesigurnost i losa politicka situacija, nedostatak bankarske podrske i raspolozivih sredstava.

Knjigovodstvo preduzeca najcesce vode ljudi sa strane, a u gotovo 60 odsto slucajeva tvrdi se, finansijska policija je pogresno, takve izvestaje proglasavala neodgovarajucim, posle cega bi usledilo - cenjkanje. U vecini slucajeva penali su placani po uobicajenom procentu, u oko 20 odsto slucajeva pronadjen je navodno nedostatak finansijske dokumentacije ili nekih drugih dokumenata. Samo 6.1 odsto preduzeca reklo je da je bilo prisiljeno na podmicivanje.

Potencijalni izvori za investicije
Rezultati ispitivanog uzorka od 300 preduzeca pokazuju da je nivo stednje na nivou domacinstva 195 miliona DEM, iz izvora privatnih preduzeca 218 miliona, radnji i prodavnica 60 miliona i individualnih preduzetnika 15 miliona DEM. Da bi se taj novac upotrebio za razvoj privatnog sektora potrebno je stvoriti nove vladine institucije i nevladinu mrezu, konstatuje mr Haki Satri.
Takvi preduslovi, i finansijski i bankarski sistem na Kosovu neophodni su i da bi se privukle investicije iz dijaspore, smatra dr Fadil Govori.
U ovom trenutku, prema posmatranom uzorku, u svaku pojedinacnu kompaniju na Kosovu investira se prosecno 10.962 DEM, ali samo 14,3 odsto koristi se za nabavku opreme. Gradjevinski radovi u ukupnim investicijama ucestvuju sa 73 procenta.
Dr Muhamet Mustafa smatra da bi ustavnovljavanje Fonda za stimulaciju investicija u mala preduzeca bilo neophodno da bi se prebrodio nedostatak slobodnih bankarskih sredstava i da bi kljucni donatori tog fonda trebalo da budu Asocijacija preduzetnika Kosova, strane organizacije i institucije.

Po podacima iz iste ankete koje iznosi pravnik Sejdi Osmani, “rezultati pokazuju da se nad preduzecima na Kosovu sprovodi ostra i represivna politika. Tako se 0.48 finansijskih kontrola mesecno sprovede u svakom privatnom preduzecu na Kosovu, a 65 odsto se kazni na bazi finansijskih prestupa, a 53 odsto na bazi arbitrarnih procena. Prosecna vrednost kazni u 192 preduzeca iznosi 6548,70 DEM po jednoj kontroli" pise Osmani. Isti postupak vazi i za preduzetnike pausalce koji, kako navodi on placaju ponekad poreze koji su veci i za 400 procenata u odnosu na ono sto bi trebalo da plate po rezultatima poslovanja.

- Razvoj privatnog sektora ekonomije na Kosovu u poslednjoj dekadi je jedini pozitivni ekonomski trend na Kosovu. Brzi razvoj privatnih preduzeca, zanatskih radnji, agro farmi i “sive ekonomije" je rezultat napora i kreativnosti, prvenstveno vecinske albanske populacije, radi opstanka u uslovima socijalne i nacionalne ugrozenosti - konstatuje mr Halim Djerdjizi. Struktura privatnog sektora je veoma nepovoljna, smatra on jer je ucesce trgovine u 1997.godini bilo 75.5 odsto, industrije 6.4 procenta, poljoprivrede jedan odsto, gradjevinarstva 2 procenta, turizma 3.8, finansijskih usluga dva i zanatstva, dva procenta. U kosovskim uslovima, konstatuje Djerdjizi, “siva ekonomija" predstavlja znacajan izvor prihoda za mnoge porodice.

Oko 75 odsto od svih privatnih preduzeca na Kosovu bavila se trgovinom ,a u preko 80 slucajeva promet se odvijao samo u okviru tog regiona. Tek 15 odsto ekonomskih aktivnosti odnosilo se na Srbiju i Crnu Goru

- Privatni sektor privrede na Kosovu izlozen je brojnim limitirajucim faktorima koji su rezultat politickih, ekonomskih i administrativnih represivnih mera. Nametnuti ekonomski sistem iz Srbije implementiran na Kosovu, veoma je lose delovao na privatni sektor privrede. Sve to postalo je posebno evidentno posle forsiranih mera komandne ekonomije, agresivne primene fiskalne, carinske i kreditno monetarne politike, smatra prof. dr Selman Selmanaj.

- Politicka dominacija, i primena kolonijalnih mera na Kosovu, dovela je do otudjivanja izvora ekonomskog razvoja od vecinske populacije, siromastva, i ekonomskih procesa transformacije. Posle 1990.godine kosovska privreda prolazila je kroz recesiju. Pracena unistavanjem zvanicnih institucija na Kosovu od strane srpskih drzavnih organa, kosovska ekonomija prolazila je kroz dvostruke sankcije: jedne nametnute od strane Srbije i druge od Ujedinjenih nacija,smatra Selemanaj.

“Od 1989.godine, narod na Kosovu bio onemogucen da se razvija, i udje u proces tranzicije i privatizaciju. Stete od takvog zaostajanja toliko su velike da ce verovatno predstavljati veliki teret i za buduci razvoj", pise Selmanaj. Advokat Adil Fetahu naziva mere koje je Srbija donela od 1989.godine “agresivnom kolonijalnom politikom, ciji je cilj bio da promeni etnicku strukturu na Kosovu. Uz to Srbija je primenila mehanizme agresivne represije, da bi produbila politicku i ekonomsku diskriminaciju naroda na Kosovu.".

To je tvrdi Fetahu, znacilo uvodjenje niza diskriminatorskih zakona vezanih za rad privatnih preduzeca. Prema tim zakonima, budzet i investicioni fondovi Kosova sluzili su za finansiranje potreba nealbanskog stanovnistva u domenu obrazovanja, nauke, kulture i sporta. Ekonomski subjekti na Kosovu bili su silom integrisani sa preduzecima u Srbiji.

Takodje uveden je zakon kojim se zabranjuje prenos vlasnistva, i propisi kojim se nacionalizuje drustvena imovina, zgrade i drustveni kapital Kosova, zakon o koncesijama, zakon o transferu imovine i slicni koji su doveli do pogorsanja ekonomskih uslova i rada privatnog sektora na Kosovu, tvrdi Fetahu.

Struktura vlasnika i preduzeca
Istrazivanje je pokazalo da su vlasnici anketiranih preduzeca u 97 odsto slucajeva muskarci, a svega tri odsto vlasnika su zene. Prosecna starost vlasnika je 38,6 godina, a u 40,3 odsto slucajeva to su osobe sa visokim obrazovanjem, nesto manje od trecine ima visu, a 32 odsto anketiranih zavrsenu srednju skolu. Preduzeca prosecno zaposljavaju 9,19 radnika, a broj zaposlenih zena je 1,71 odsto. Nesto manje od petine zaposlenih u privatnim radnjama imaju osnovnu skolu, 60 odsto srednju, 11,5 visu, a 14,2 univerzitetsko obrazovanje.
Najvise preduzeca bavi se trgovinom - cak 68 procenata, a u 80 odsto slucajeva celokupna aktivnost i promet takvih preduzeca odvija se u okviru Kosova. Svega oko 15 odsto razmene odnosi se na Srbiju i Crnu Goru.
Vecina anketiranih preduzeca smatra da je u 1996.godini imala vece profite nego lane, a procenjuje se da je prosecna vrednost imovine i opreme oko 77.000 DEM. Nesto manje od polovine preduzeca registrovano je za bavljenje izvozom, a trecina za uvozne poslove. Oko 66 odsto preduzeca opremljeno je kompjuterima - “cetvorkama" i “pentijumima". Oko 17 odsto preduzeca ima e mail a samo 0,3 odsto koristi Internet, konstatuje se u ovom izvestaju.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /