REDOVNO GODISNJE ZASEDANJE SVETOG ARHIJEREJSKOG SABORA SPC

Problem na Kosovu, povratak svestenstva i izbeglica u Hrvatsku i uskladjivanje Ustava SPC u Americi sa Ustavom maticne crkve otadzbini glavne su teme o kojima ce biti reci majskom zasedanju Sabora SPC

Jasminka Kocijan

Arhijereji Srpske pravoslavne crkve (SPC) iz zemlje i inostranstva okupice se 11. maja u Patrijarsiji u Beogradu na redovnom godisnjem zasedanju Svetog arhijerejskog Sabora. Saborom ce predsedavati patrijarh Pavle, a skup ce trajati nekoliko dana, nakon cega se moze ocekivati saopstenje za javnost, a verovatno i poruka Crkve srpskom narodu.

Dnevni red Sabora nije dostupan javnosti. Zasedanje se, po pravilu, odvija “iza zatvorenih vrata" ali je sasvim izvesno da ce u sredistu paznje srpskih arhijereja biti kosovski problem. Ne treba zaboraviti da je patrijarh Pavle pisao albanskim studentima povodom njihovih demonstracija, osudio primenu sile nad njima ali i njihov nepomirljiv stav povodom nepriznavanja srpskog univerziteta i drzave. Vladika rasko-prizrenski Artemije nekoliko puta bezuspesno je pokusavao da stupi u kontakt sa predsednikom Srbije i obavesti ga o postupcima koje SPC namerava da preduzme u cilju resavanja kosovske krize.

Ovih dana, nazalost ili na srecu (tesko je reci) manastir Decani, koji je mnostvom obnovio i oziveo upravo vladika Artemije, pruza utociste srpskim izbeglicama iz okolnih sela. Otac Sava iz manastira o tamosnjim zbivanjima za javnost govori vrlo obazrivo jer zna da i preteska rec i neodmerena osuda moze ljudima na Kosovu naneti samo stetu. Zato je vrlo moguce da ce srpske vladike, u vezi najnovijih sukoba, a verovatno i povodom nedavno odrzanog referenduma, uputiti poruku i Srbima i Albancima i predstavnicima drzave.

Povratak svestenstva i izbeglica u Hrvatsku

Mitropolit Jovan je, naime, bio inicijator nedavno formiranog Odbora za humanitarnu pomoc povratnika u Hrvatsku. U programu za povratak izbeglica ucestvuju humanitarne organizacije pravoslavne, katolicke i evangelisticke crkve (HOKS, KARTAS i HEKS), a finansira ga Svajcarska drzava. Tim povodom vladike SPC koje su izbegle iz svojih eparhija, a jos se nisu vratile, ozbiljno su suocene sa sudom javnosti i sa neispunjavanjem svojih obaveza na koje ih konacno upozorava i sam patrijarh Pavle. Vise je nego uocljivo da vladika dalmatinski Longin nije ucinio ni jedan pokusaj da makar ispita mogucnost svog, kako sam trazi, bezbednog povratka u Dalmaciju. To umesto njega vec godinu dana cini mitropolit Jovan koji je uspostavio saradnju sa lokalnim vlastima i predstavnicima katolicke crkve sirom Hrvatske, a nedavno se sastao i sa zagrebackim nadbiskupom Bozanicem. Dobri poznavaoci prilika u Patrijarsiji tvrde da vladina Longin i ne krije da ne zeli da se vrati u Dalmaciju, a da se toj samovolji po prvi put patrijarh Pavle suprotstavlja. Generalni stav u SPC je, naime, da se ne sme dozvoliti da se izbeglice prve vrate, pa da tek za njima, na gotovo, dodju svestenici i vladike vec bi trebalo da bude obrnuto.

Treci, na mali problem, zbog kog je patrijarh Pavle pre par dana boravio u Americi u novogranicanickoj eparhiji je uskladjivanje Ustava crkve u Americi i Kanadi sa Ustavom maticne SPC u otadzbini. Zbog dugogodisnjeg (do 1992. godine) americkog raskola, kada su vladike SPC u Americi bile potpuno odvojene od srpske Patrijarsije, mnogi problemi jos nisu izgladjeni, a stvaranje zajednickog Ustava je jedini nacin na koji se postize puno administrativno i kanonsko jedinstvo Crkve. Prema izjavi patrijarha Pavla, datoj novinarima po povratku iz Amerike, Ustav ce biti uskladjen, otvorenih pitanja jos ima ali se oni moraju resavati strpljivo, jakim argumentima i blagim recima. Patrijarh i vladika niski Irinej verovatno ce o svom boravku u Americi saboru podneti izvestaj. Na denvnom redu, osim crkve u Americi, verovatno ce biti i problemi sa takozvanim Crnogorskom pravoslavnom crkvom iako ona nije priznata ni od jedne pravoslavne crkve u svetu.

SPC i ekumenizam

Po sastavu delegacije - vladika backi Irinej i vladika branicevski Ignjatije, koji su protiv izlaska SPC iz Svetskog saveta crkava, reklo bi se da je u SPC preovladao pomirljiviji stav i da ce se glasovi protiv ekumenizma stisavati. Tome bi mogao doprineti i stav Moskovske i Vaseljenske patrijarsije koje smatraju da pravoslavne crkve i dalje treba da ucestvuju u radu ekumenskih organizacija. Jasminka Kocijan