STA (DA) SE RADI

,H4>Pise: Branislav Milosevic

Praznici su klinicka smrt nevoljnika koji zive od publiciteta. Novine se odmaraju, odnosno stede papir, televizija i radio rade, doduse, neprestano, ali ljudi ih drze ukljucene vise da bi proverili da li ima struje u kuci, nego da nesto novo cuju. Da bi covek, koji zivi od publiciteta, preziveo praznike, mora smisliti ili uciniti nesto sto ce se pamtiti i kad praznici prodju.

Imam utisak da je ovu muku o 1. maju upoznao i dr Ibrahim Rugova. Posto na Kosovu vise nije vest da vojska juri rodoljubive svercere oruzja duz albanske granice, niti da ne prestaju smrtonosne carke srpskih policajaca i albanskih rodoljuba, pa cak vise nije vest ni da su ti albanski rodoljubi, u stvari, preobuceni srpski “specijalci", koji oslobadjaju Kosovo od svojih sunarodnika, dr Rugova se setio najvaznije sporedne stvari na svetu - fudbala. Na redovnoj konferenciji za stampu, odrzanoj 1. maja u Pristini, pozvao je Svetsku fudbalsku organizaciju, ali i Medjunarodni olimpijski komitet (?), da zabrane ucesce srpskim sportistima na medjunarodnim takmicenjima. Za pocetak, da ih ne pripuste na Svetsko prvenstvo u fudbalu.

Kad je praznik prosao, osim u ovom listu, nigde nisam naisao na vest francuske agencije AFP o prvomajskom pozdravu dr Rugove srpskim i crnogorskim fudbalerima. Kolege se, valjda, uplasile da bi, objavljujuci dr Rugovinu ideju, mogle nekog podstaci da je sprovede u delo. Ko se jednom sankcija nakusao, i dr Rugove se plasi.

Ne vidim, medjutim, zasto bi politicki staratelji ove zemlje bili predusretljiviji prema dr Rugovi, nego prema svedskoj ministarki, na primer, koja se, ipak, prva bila setila kako da nauci Srbe pameti. Posto mi ni gospodja ministarka, ni dr Rugova, ne lice na fudbalske navijace, najvise se pouzdavam u francuskog ministra, kojem ne mora biti ni do Srba, ni do fudbala, ali mu je, svakako, stalo do najvece sportske priredbe u sopstvenoj zemlji: Svetsko prvenstvo na kojem bi, umesto nase reprezentacije igrala madjarska, imalo bi sa sportom onoliko veze koliko “zuti karton", dodeljen nekom fudbaleru, s Haskim tribunalom.

Ali, nije dr Rugova ovde jedini koji bi politicke probleme resavao na fudbalskom terenu. U Smederevu je, onomad, otkazan turnir u malom fudbalu jer ekipe lokalnih socijalista i radikala nisu htele da igraju s ekipama ostalih stranaka. Nece, patriote, ni isti fudbal da sutiraju s izdajnicima, koji se segace s referendumom.

Duh i praksa sankcija naisli su na dobar prijem kod potencijalnih zrtava. Kao god sto svet pokusava da disciplinuje ovdasnju vlast, tako poslednji izvrsioci te vlasti pokusavaju da uvedu red medju onima koji ih, u svemu, ne slede. Ako svet ovu vlast smatra nekom vrstom recidivnog izgrednika, vlast, kod kuce, sve svoje neistomisljenike smatra izdajnicima. Vlast, koja do neba zapomaze, pritisnuta svetom, ne bi imala nista protiv da pritisne onaj mali ostatak sveta, pod sopstvenom sapom. Uzalud sve nase price, pred svetom, protiv sankcija, oni koji ih smisljaju otkrili su da je njihov jezik najslicniji srpskom. Uostalom, samo se na srpskom kaze da je batina iz raja izasla. U srpskom raju ne uspevaju sargarepe.