SPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA SRJ U APRILU

Izvoz opao za trecinu

Uvoz smanjen za 27,1 odsto. Deficit za cetiri meseca 792 miliona dolara. Eksperti opadanje izvoza objasnjavaju odlukom privrednika da prolongiraju poslove zbog devalvacije i straha od novih sankcija

Jugoslavija je u aprilu u odnosu na mart izvezla robe manje za 29,4 odsto dok je uvoz smanjen za 27,1 odsto. Za prva cetiri meseca izvoz je, medjutim veci za 11 odsto u odnosu na isti period prosle godine dok je uvoz umanjen za 4,71 odsto. Vrednost izvezenih roba za prva cetiri meseca je nesto manja od 770 miliona dolara dok je uvoz 1,562 milijardi dinara tako da je ostvareni deficit 792 miliona dolara.

Rezultati izvoza za april su, prema oceni eksperata, nepovoljni zbog toga sto su privrednici, ocekujuci devalvaciju i povoljniji polozaj na medjunarodnom trzistu, prolongirali ugovorene izvozne isporuke. Izvoz je, delimicno smanjen i zbog toga sto su privrednici u strahu od mogucih sankcija, odlagali isporuke zbog nemogucnosti naplate. Treci razlog je sto se robna razmena sa Republikom Srpskom (u okviru BiH) obracunava u dinarima. Republika Srpska je prvi partner Jugoslavije i u nju je izvezeno robe u vrednosti 159 miliona dolara, a uvezeno za 68 miliona dolara.

Jugoslavija je u Italiju izvezla robe u vrednosti 100 a uvezla za 150 miliona, u Makedoniju izvezla za 71 a uvezla za 73 miliona dolara, u Nemacku izvezla za 66 a uvezla za 159 miliona dolara u Svajcarsku izvezla za 40 a uvezla za 80, u Grcku izvezla za 20 a uvezla za 47 a u Veliku Britaniju izvezla za 16 a uvezla za 34 miliona dolara. Jugoslavija je, jedino vise nego sto je uvezla (32 miliona dolara) izvezla u Rusku federaciju - 57 miliona dolara.

Za prva cetiri meseca u uvoznoj strukturi robe, ne racunajuci Republiku Srpsku dominiraju reprodukcioni materijal i sirovine cija je vrednost 902 miliona dolara. Za robu siroke potrosnje potroseno je 434 miliona dolara sto je izuzetno mnogo u situaciji u kojoj se zemlja nalazi i visinu deviznih rezervi. Za opremu je potroseno svega 121 milion dolara sto govori o veoma niskim investicionim ulaganjima. Za rezervne delove je potroseno 37 miliona dolara i dva miliona na hemikalije i reagense.

Nepovoljni spoljnotrgovinski rezultati mogu ostaviti dugorocne posledice na rast industrijske proizvodnje jer, prema tvrdnjama eksperata, smanjenje uvoza za jedan odsto utice na pad proizvodnje za 0,75 odsto dok pad proizvodnje od jedan odsto uzrokuje smanjenje izvoza za 0,5 odsto.

Psenica ceka bolju cenu

Jugoslavija je prosle godine, prema recima Vojislava Stankovica, strucnog saradnika u Institutu za spoljnu trgovinu, imala prinos psenice od tri miliona tona pa bi s obzirom da su domace potrebe za ishranu i setvu 2,3 miliona tona, mogla da izveze oko 700 hiljada tona. Psenica je, medjutim je u ambarima proizvodjaca jer cekaaju bolju cenu od zastitne koja je 1,10 dinara po kilogramu dok ovih dana dostize 1,45 dinara na berzi. “Statisticki" visak kukuruza je 1,5 miliona tona, ali realna kolicina koja bi mogla da se izveze vodenim putem je oko 700 hiljada tona posto drumski prevoz poskupljuje kukuruz u odnosu na svetske cene za 20 odsto pa je nekonkurentan na tom trzistu.
Jestivog ulja je proizvedeno 110 hiljada tona i sa prelaznim zalihama nadmasuje uobicajenu potrosnju pa bi moglo da se izveze deset hiljada tona, ali je psihoza nestasica “progutala" i ovaj visak. Domaca proizvodnja secera od 220 hiljada tona i prelazne zalihe od 80 hiljada tona dovoljne su tek za domacu potrosnju dok su proizvodjaci mesa za cetiri meseca izvezli mesa u vrednosti od 16,8 miliona dolara.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /