ZAVRSENA CETVRTA DONATORSKA KONFERENCIJA ZA REKONSTRUKCIJU BOSNE I HERCEGOVINE

Ipak, da se bosanske strane ne bi “opustile", tj. uspavale na lovorikama zasluzenim pozitivnim razvojem u poslednjih desetak meseci, donatori su tokom protekla dva dana neprestano ukazivali na nuznost produzene i potpune primene dejtonskih sporazuma

Mirko Klarin
dopisnik “Nase Borbe" iz Brisela

Cilj je ne samo dostignut, vec i nadmasen: predstavnici 48 vlada i 30 medjunarodnih organizacija najavili su juce milijardu i 250 miliona dolara za program obnove Bosne i Hercegovine u 1998. godini. Prema planu organizatora - Evropske komisije i Svetske banke - na cetvrtoj donatorskoj konferenciji, koja je u protekla dva dana odrzana u Briselu, trebalo je da se prikupi 1,1 milijarda dolara. Jos jednom se pokazalo da je medjunarodna zajednica spremna da pomogne one koji postuju i ispunjavaju svoje medjunarodne obaveze: u ovom slucaju, obaveze iz dejtonskih mirovnih sporazuma.

Ipak, da se bosanske strane ne bi “opustile", tj. uspavale na lovorikama zasluzenim pozitivnim razvojem u poslednjih desetak meseci, donatori su tokom protekla dva dana neprestano ukazivali na nuznost produzene i potpune primene dejtonskih sporazuma, ukljucujuci i one njihove odredbe koje ih obavezuju na punu saradnju sa haskim Tribunalom, nesmetani povratak izbeglica i raseljenih lica, jacanje unutrasnje bezbednosti kako se ne bi ponovili incidenti poput nedavnih u Drvaru i Derventi, kao i na nuznost jacanja ekonomske i svake druge saradnje medju entitetima.

Buduci da se polako ali neumitno priblizava kraj petogodisnjeg programa rekonstrukcije “teskog" 5,1 milijardu dolara, donatori su ovom prilikom posebno insistirali na nuznosti i hitnosti makroekonomskih i strukturalnih reformi, kojima bi se u Bosni, kako je naglasio visoki predstavnik Karlos Vestendorp, stvorio “jedinstveni i moderan ekonomski prostor", kao preduslov njenom otvaranju prema privatnim i stranim investicijama, od kojih zavisi dalji “samoodrziv ekonomski razvoj", nakon prestanka priticanja izdasne medjunarodne pomoci.

Glavni donator je, i ovog puta, bila EU koja je za ovogodisnji program obnove najavila 262 miliona dolara. Odmah iza EU su SAD za 242 miliona, Japan (120) i Svetska banka (100). Medju donatorima su bili i SRJ i Hrvatska, koje su obecale svaka po 10 miliona dolara, precizirajuci kome su njihova sredstva namenjena: jugoslovenska za Republiku Srpsku, a hrvatska za Posavinu, zapadnu Hercegovinu i centralnu Bosnu. Donatori su se saglasili o neophodnosti da se promeni odnos prema Republici Srpskoj, buduci da je njena nova vlada promenila odnos prema dejtonskim sporazumima, ali se nisu izjasnjavali o predlogu Karlosa Vestendorpa (i slicnom zahtevu premijera Dodika) da se ovogodisnja sredstva “bratski" (“fifti-fifti") podele izmedju Republike Srpske i Federacije. U svakom slucaju, buduci da visoki predstavnik ima odlucujucu rec i u realizaciji programa za rekonstrukciju, Republika Srpska moze ove godine da racuna na znacajna sredstva, kako bi se nadoknadio zaosta tak u obnovi, nastao u prethodnom periodu paljanske opstrukcije primeni dejtonskih sporazuma.