Jednom cetnik - uvek pocetnik

Vladan Marjanovic

Komentarisuci najave po kojima ce hrvatske vlasti zatraziti od Sjedinjenih Drzava izrucenje Momcila Djujica, raspopa i cetnickog vojvode iz Drugog svetskog rata, ovo je za jedan beogradski dnevnik izjavio - i opet ziv ostao - Vuk Draskovic, predsednik Srpskog pokreta obnove. Nekadasnji lider neceg sto se zvalo srpskom opozicijom i kratkotrajni promoter evropske Srbije, veciti borac za (propalu) cetnicku stvar a uskoro mozda - ko ce ga znati - i svedok optuzbe na post mortem procesima Patonu i Ajzenhaueru, tako se jos jednom vratio svojoj omiljenoj pasiji: pokusaju rehabilitacije ljudskih i(li) istorijskih otpadnika iz redova zlosrecnog Ravnogorskog pokreta.

Krenuo je, medjutim, u odbranu bas sad i bas onog medju njima koga je - sa skrupulima koje je i sam Draskovic, ma sta covek inace o njemu mislio, u mnogim prilikama znao da iskaze - nemoguce braniti bez ogresenja o istinu i pravdu, vrednosti tako bliske Vukovom srcu. Jer, neka je Momcilo Djujic zaista i odigrao "ogromnu ulogu u odbrani srpskog naroda u Dalmaciji, u Kninskoj Krajini, u zapadnoj Bosni od genocidnog istrebljenja od strane nacisticke, tzv. NDH", kako to u pomenutoj izjavi tvrdi lider SPO. Sta cemo, medjutim, sa - u najmanju ruku - ozbiljnim indicijama, pa i dokazima o tome kako je iza Djujica i njegovih jedinica istovremeno ostajao krvavi trag zlocina pocinjenih nad pripadnicima i pristalicama drugog antifasistickog pokreta: onog partizanskog? Moze se, uostalom, zamisliti kakav je to div-junak vojvoda Djujic morao biti u ratnim danima, kad je i decenijama nakon okoncanja rata javno pozivao na masovni pokolj ideoloskih protivnika i pripadnika drugih nacija u Srbiji, kao jednu od "tehnika" - o cemu moze da posvedoci i ovaj potpisnik - pominjuci i klanje turpijama... (Koju godinu posle je jedan drugi vojvoda, u matici, turpije u "sali" zamenio kasikama - ali to je vec druga prica).

Sve to, naravno, Draskovicu moze a ne mora biti poznato. Ali, ako vec s tolikom uverenoscu tvrdi kako je Djujic junak a ne zlocinac, blizu je pameti da, kao posveceni Ravnogorac, i o vojvodinoj ratnoj biografiji ipak zna dovoljno. A to znaci i ono sto oko Djujica ne stvara romanticni oreol nekakve "cetnicke majke", vec ga razotkriva kao notornog krvnika koji se - sto, uostalom, i nije nista neobicno za takve tipove - na jednoj strani uzivljavao u ulogu zastitnika srpske nejaci, dok se na drugoj upustao u koljacka pirovanja.

E sad: zmuri li to Draskovic na jedno oko zbog toga sto nam je u ovakvoj sitauciji, kad Kosovo gori, svaki Srbin brat mio - pa makar bio i olos; ili zato sto mu onaj prokleti politicki diletantizam i zaslepljenost jednim prezivelim ideoloskim i nacionalnim konceptom prosto ne daju mira?

Nije muka za nas sto to ne znamo. Nevolja je za Vuka Draskovica sto to jos malo koga drugog uopste interesuje.