ponedeljak, 11. maj 1998.

AMERICKA REAGOVANJA NA VATROGASNU MISIJU HOLBRUKA I GELBARDA OKO KOSOVA

Poslednje upozorenje i poslednja sansa

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Jucerasnji naslovi u vodecim americkim listovima, sami za sebe, dovoljno govore: "Dijalog gluvih u Beogradu", "Kako spreciti siri rat na Kosovu", "Milosevic se ne obazire na nove sankcije", "Bez napretka u Holbrukovim pregovorima sa Milosevicem", "Nov pritisak Zapada na Srbiju", "NATO na potezu?"... I tako dalje, i tome slicno.

Sve u svemu, tekucu misiju Ricarda Holbruka i Roberta Gelbarda u Beogradu, Pristini i Tirani americki mediji ocenjuju od juce kao "poslednju sansu" da se spreci rat sirih razmera izmedju Srbije i Albanaca sa Kosova. Rat, od kojeg se u Vasingtonu vec sasvim otvoreno strahuje da bi mogao da se prosiri na sire balkansko podrucje, pa mozda (u nekoj najnepovoljnijoj varijanti) da dovede na kraju i do konfrontacije ovdasnjih vaznih saveznika iz Atlantskog pakta, Grcke i Turske.

Americki izvestaci koji prate balkansku turneju dvojice Klintonovih izaslanika konstatovali su da u subotnjem cetvorocasovnom razgovoru Holbruka i Gelbarda sa Milosevicem nije postignut nikakav napredak oko zahteva Kontakt grupe da odmah pocnu bezuslovni srpsko-albanski pregovori oko buduceg statusa Kosova u okviru Jugoslavije. Tim povodom, medjutim, americki mediji nagovestavaju da jos nisu izgubljene sve nade oko tog zeljenog diplomatskog proboja na kosovskom frontu, pri cemu se kao nekakav argument pominje pre svega informacija da ce se Holbruk i Gelbard - posle razgovora u Pristini i Tirani - danas ponovo sresti sa Milosevicem u Beogradu.

Klinton treba da obezbedi saradnju Jeljcina

U komentaru "Njujork tajmsa", povodom tekuce vatrogasne misije americkih izaslanika na Balkanu, trazi se, za pocetak, od Bila Klintona, da obezbedi kod Borisa Jeljcina vecu saradnju Rusije u medjunarodnom pritisku na vlasti u Beogradu da se putem dijaloga pronadje resenje za najnoviju krizu na Balkanu. Prilika za neposredan razgovor dvojice predsednika na tu temu pruza se vec nailazeceg vikenda, na redovnom godisnjem sastanku u Birmingenu grupacije najrazvijenijih zapadnih zemalja (G-7), kojoj Rusija posto-poto nastoji da se prikljuci sa statusom pridruzenog clana.

"Bela kuca nije odbacila mogucnost upotrebe sile u sprecavanju srpske agresije na Kosovu", navodi se tim povodom u nedeljnom uvodniku "Njujork tajmsa", uz poziv americkom predsedniku da pre preduzimanja te krajnje mere povuce vazan medjupotez u vidu pojacanog prisustva NATO-a u regionu. Vodeci americki list predlaze tim povodom sledece: 1) da se pojacaju medjunarodne mirovne snage koje su vec stacionirane u Makedoniji (na granici prema Srbiji) pod zastavom UN; 2) da se postavi jedna istovetna formacija Atlantskog pakta na severnoj granici Albanije (cime bi se onemogucio sverc oruzja prema Kosovu i sprecio eventualni upad jugoslovenske vojske); 3) da se pojaca pritisak na Milosevica kako bi se obezbedilo prisustvo medjunarodnih vojnih posmatraca na Kosovu ("sto bi on mogao da ucini u strahu od ubrzanog rasta gerilskog pokreta na Kosovu").

"Ukoliko se zapadne zemlje ne usaglase oko jasne i jedinstvene poruke g. Milosevicu da obuzda svoju armiju, on ce otpoceti novu rundu etnickih ubistava na Balkanu", zakljucuje se u ovom komentaru njujorskog "Tajmsa". Subotnju odluku zapadnih zemalja iz sastava Kontakt grupe o blokadi daljeg inostranog investiranja u Srbiji americki elektronski mediji ocenili su, inace, kao ocekivani potez kojim medjunarodna zajednica pokusava da natera Slobodana Milosevica da pocne dijalog sa predstavnicima Albanaca sa Kosova o buducem autonomnom statusu ove pokrajine u okviru Jugoslavije.

Prema izvestaju iz Londona americkog Nacionalnog radija, dolazak u Beograd Klintonovog izaslanika Roberta Gelbarda i tvorca mirovnog sporazuma u Bosni Ricarda Holbruka u funkciji je poslednjeg, dosad najozbiljnijeg upozorenja SAD i Kontakt grupe Milosevicu da ce Srbija (posle zabrane uvoza naoruzanja, zamrzavanja imovine u inostranstvu i ovog sadasnjeg zaustavljanja stranih investicija) moci da racuna na dalje sankcije i jos dublju medjunarodnu izolaciju ukolikose ne otpocne proces trazenja pregovarackog resenja za krizu na Kosovu koja, kako se procenjuje, preti da ozbiljno destabilizuje jugoistocni deo Balkana.

Odluka Klintonove administracije da ovu poruku donesu zajedno u Beograd Gelbard i Holbruk tumaci se u Vasingtonu koliko kao znak ozbiljnosti krize na Kosovu, toliko i kao upozorenje na perspektivu s kojom su tim povodom suocene vlasti u Beogradu.“Sjedinjene Drzave smatraju da je situacija na Kosovu opasna ne samo za Jugoslaviju, vec i za susedne zemlje. Ukoliko Milosevic zeli da se okonca medjunarodna izolacija Jugoslavije, uputno bi bilo da dobro saslusa ono sto ce imati da mu kazu Gelbard i Holbruk" - izjavio je tim povodom jedan predstavnik Stejt Departmenta, najavljujuci da Vasington nije odustao ni od jedne opcije kad je rec o merama kojima bi se sprecilo eventualno izbijanje novog ratnog pozara na Balkanu.

MADLEN OLBRAJT

Zahtevi Kontakt grupe moraju da se sprovedu

London, Beta. - Americki drzavni sekretar Madlen Olbrajt izjavila je ce Robert Gelbard i Ricard Holbruk, pokusati da u Beogradu "sprovedu zahteve Kontakt grupe sa prethodnih sastanaka" u Londonu i Rimu. Olbrajtova je nakon sastanka G 8 u Londonu rekla da su zahtevi Kontakt grupe "bezuslovni dijalog izmedju Beograda i Pristine" u resavanju kosovske krize. "To je nasa zelja, mislimo da je vazno imati siri status za Kosovo i da razgovori moraju da se odrze", rekla je ona.

Olbrajtova je jos kazala da je "cinjenica da je Crna Gora izabrala predsednika za koga mislimo da je povukao prave poteze" i dodala: "Ono sto pokusavamo da uradimo jeste da izvrsimo pritisak tamo gde je zasluzeno".

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /