utorak, 12. maj 1998.

NA VMA PROMOVISANA KNJIGA “URGENTNA I RATNA HIRURGIJA"

Lecenje pod kursumima

Deo posvecen ratnoj hirurgiji u potpunosti je zasnovan na iskustvu ovog naseg nesrecnog rata, jer su hirurzi VMA operisali i zbrinuli oko 10.000 ranjenika, kaze profesor Milomir Todorovic

Deset hiljada povredjenih i ranjenih iz rata na prostorima bivse Jugoslavije, koji su prosli kroz Vojno- medicinsku akademiju, nisu bili samo pacijenti kojima su lekari ove vojno-zdravstvene ustanove pomogli u najkriticnijem trenutku: oni su, istovremeno, srz iskustva koje je hirurg sa VMA, profesor Milomir Todoric, preneo u knjigu “Urgentna i ratna hirurgija", kapitalno delo, prvo takve vrste kod nas.

U ovoj knjizi su, pored opsteg dela u kom su date teoretske predstavke o urgentnoj hirurgiji i hirurgiji pod ratnim uslovima, u specijalnom delu knjige prikazane sve moguce povrede na organizmu, i nacini i doktrine lecenja i zbrinjavanja u normalnim i ratnim uslovima. Nije predvidjeno da ova knjiga postane udzbenik na Medicinskom fakultetu u Beogradu, mada su je mnogi vec tako nazvali. Profesor Todoric kaze da bez obzira sto knjiga nije sa tom pretpostavkom ni priredjivana, ona moze da bude korisna za sve koji se bave ovom vrstom hirurgije - od studenata do vrhunskih strucnjaka.

- Ratna hirurgija je, u stvari, urgentna hirurgija u ratnim uslovima, objasnjava profesor Todoric. Jedina razlika izmedju ove dve, uslovno receno, vrste hirurgije je u uslovima u kojima se zahvat izvodi. Prva se radi pod mnogo tezim, ratnim uslovima, kada nema dovoljno strucnih kadrova, opreme ni materijala, a druga se radi u relativno normalnim uslovima. Sustina delovanja u ratnim uslovima, kada treba brzo i efikasno zbrinuti pacijente ciji su zivoti vitalno ugrozeni a koji nisu uobicajeno pripremljeni za hirurski zahvat, jeste u integrisanju civilnog i vojnog saniteta. Vojni sanitet je prva stanica u zbrinjavanju, ona koja je obucena da hitno razvije svoju sanitetsku jedinicu i na licu mesta pomogne ugrozenima. Kasnije se ranjeni i povredjeni prebacuju u ruke osoblju civilnog saniteta koje se dalje brine o njima.

- Sustina lekarskog delovanja u ratnim uslovima je postovanje jedinstvene ratne hirurske doktrine. Sta to znaci? U normalnim uslovima svako od nas, maltene, moze da ponudi razlicite metode lecenja. U ratnim uslovima, medjutim, nema vremena za razmatranje raznih metoda. Mora se delovati bezo, efikasno, i mora se biti vrlo rigorozan u izboru pacijenata po hitnosti. Najvaznija odlika jedinstvene ratne hirurske doktrine je, zapravo, trijaza, odnosno razvrstavanje pacijenata po hitnosti. Oni koji imaju najvise sansi da prezive, najpre se i zbrinjavaju tumaci profesor Todoric sta, zapravo, znaci postovanje jedinstvene ratne hirurske doktrine. Izbor pacijenata, pojava koja se ne srece u normalnim uslovima, svakako moze da izazove eticke sukobe i mnoga pitanja. Sagovornik naseg lista kaze da u ovakvim situacijama nema moralnih dilema, da je u ratu najvaznija regeneracija zive sile jer je ona nenadoknadiva.

- Rat je odavno nazvan “traumatskom epidemijom", jer u svakom trenutku morate biti spremni na novi nalet povredjenih. U takvim uslovima, ako nemate adekvatnu trijazu, ako na pravi nacin ne izaberete koga treba prvo leciti, operisati, zbrinuti, niste odradili svoj posao.

U rat na prostorima bivse Jugoslavije, prema recima dr Todorica, usli smo vrlo dobro opskrbljeni znanjem. Teoretskim, doduse, koje se kasnije pretvorilo i u prakticno. Osamdesetih godina je objavljen treci udzbenik ratne hirurgije, ali je poslednja knjiga radjena po sasvim drugoj koncepciji koja je iskoriscena jos samo u priredjivanju dve knjige u SAD i Engleskoj.

- Deo posvecen ratnoj hirurgiji u potpunosti je zasnovan na iskustvu naseg poslednjeg rata, jer su hirurzi VMA operisali i zbrinuli oko 10.000 ranjenika. U specijalnom delu smo objasnili sve moguce povrede, od onih osnovnih - sok, opste povrede, masovne povrede, ratni prelomi - i dali nacin delovanja u ratnim uslovima. Zna se, na primer, kako se zbrinjava ratni prelom: ne sme da se fiksira kost stranim materijalom i svaka ratna rana mora da ostane otvorena, da ne bi doslo do inficiranja, koje u ratnim uslovima otezava i komplikuje lecenje. U knjizi postoji i deo koji je posvecen trudnicama u ratu kao i nacinima izvodjenja porodjaja i carskog reza, u slucajevima kada je zivot majke ugrozen i kada treba spasavati dete - kaze profesor Todoric.

Suzana Milicic

Rat - traumatska epidemija

- Mi koristimo definiciju po kojoj je rat “traumatska epidemija". Za vreme vukovarske operacije, u noci u kojoj sam ja bio dezuran, helikopteri su dovezli 75 povredjenih, a od toga je trebalo 40 operisati. Tokom rata u bivsoj Jugoslaviji susretali smo uglavnom uobicajene povrede, jer je bio u pitanju klasican, konvencionalni rat, nije koristeno biolosko naoruzanje, bojni otrovi i drugo. U knjizi smo, medjutim, deo prostora posvetili i ponasanju i lecenju pacijenata ugrozenih od nekonvencionalnog naoruzanja.

Autori

Cetrdeset i dva lekara sa VMA i osamnaest njihovih kolega iz drugih beogradskih klinika, koji su se susretali sa razlicitim oblicima urgentne i ratne hirurgije, autori su clanaka koje su, u formi knjige, priredili pukovnik dr Milomir Todoric, nacelnik Klinike za kardijalnu hirurgiju na VMA i profesor Milan Dragovic, nacelnik Klinike za urgentnu hirurgiju u KBC “Dr Dragisa Misovic".

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /