NEKI NOVI OBICAJ

Pise: Stojan Cerovic

Crnogorci su svakako u pravu kad prete da ce pokrenuti postupak da se smeni Milosevic i jos poneko iz saveznog vrha, ali argument o nesazivanju Vrhovnog vojnog saveta zvuci nekako neobicno. Zar da covek koji je pocinio onolika cuda i pokore bude u skupstini preglasan zbog necega sto nije radio? Ne verujem, ali priznajem da bih voleo da vidim tu scenu.

Poslodavac, u ovom slucaju Savezna skupstina, dakle, dobije obrazlozene primedbe, zatrazi uvid u opis radnog mesta predsednika SRJ i zakljuci da sadasnji namestenik ne vrsi neke od svojih duznosti i obaveza. Ima mnogo neopravdanih izostanaka s posla. Umesto da preseca vrpce i ide u protokolarne posete, on organizuje ratne igre po Kosovu, zabavlja se spletkama i zaverama po Crnoj Gori i dangubi sa starim prijateljima poput Holbruka i Gelbarda.

Ocigledno, rec je o "pogresnom kadrovskom resenju". Bivsi predsednik Zoran Lilic idealno je odgovarao tom poslu. Najbolji dokaz je sto smo svi gotovo zaboravili ko to bese. Ovaj sadasnji, i kad je na svom radnom mestu, prosto se ne snalazi. Kad god ga na televiziji pokazu kako prima akreditive, on stoji raskoracen i u takvom gardu kao da se sprema da kidise na tog novog ambasadora ciji god bio.

Milosevic ne moze da sakrije koliko mrzi ulogu ljubaznog domacina i ne trudi se ni da glumi malo bolje. On zna da sve te spoljne manifestacije formalne vlasti zapravo potkopavaju njegovu stvarnu vlast i ruse mu tiranski autoritet. Zato mi se cini da optuzba za nevrsenje obaveza ipak ima smisla. U slucaju nesazivanja Vrhovnog vojnog saveta to je ocigledno. Kad bi ga sazivao, ne bi mogao bocnim i privatnim kanalima da pokrece vojsku. Kad bi odrzavao formalne odnose s predsednikom Crne Gore, njegova propaganda ne bi Djukanovica gadjala onolikim blatom jer bi nesto od toga pogodilo i Milosevica.

Uopste, kurtoazija obavezuje. Kad bi se ovaj predsednik mogao primorati da trosi nekoliko sati dnevno na cestitanja, saucesca, pozdravne govore, na prijeme i koktele povodom domacih i stranih jubileja i godisnjica, i slicne ljubaznosti, ne bi bio u stanju da istovremeno besni, preti i sukobljava se stalno i sa svakim. Ali, naravno, Milosevic ne bi mogao da izdrzi kuluk kurtoazije i svakodnevnih javnih ljubaznosti. Pod takvim pritiskom podneo bi neopozivu ostavku. Dakle, jedan dobar nacin da ga se oslobodimo bio bi da on stvarno postane predsednik SRJ i nista vise.