FEHMI AGANI, POTPREDSEDNIK DEMOKRATSKOG SAVEZA KOSOVA (2)

Ocekuje se da obe strane budu uzdrzanije, ali ovde se negativni trendovi ohrabruju, a Srbija determinise takva kretanja. Jer, ako blokirate pozitivan razvoj, onda direktno izazivate ratni sukob. Ni jedna politicka partija nema presudni uticaj na OVK, to su naoruzane grupe koje zele resenje oruzanim sredstvima, jer su razocarane dosadasnjim stanjem

NB: Postoje li kod Srba jos onaj stereotip o Kosovcima?

F. A.: Propaganda cini svoje. Evo, recimo, ja sam studirao u Beogradu i imam utisak, a to sam dozivljavao kada bih putovao vozom. Dugo se islo i kad me pitaju odakle sam, rekao bih iz Pristine, jer moju rodnu Djakovicu niko nije znao, na sta bi mi saputnici iz Sumadije, recimo, na to kazali: "A, da, iz Makedonije". Ukoliko propaganda insistira na mitu, onda taj mit nije urodjen. Ipak je, u pravu ste, stvoren jedan stereotip koji je negativan po Albance. Oni su bili testerasi, cistili ulice, ili radili druge pretezno prljave poslove. I, buduci da je to vezano s imenom Siptar, i danas propaganda zeli da koristi ovaj termin jer misli da preko ovog naziva moze preneti lose sadrzaje. To su negativni sadrzaji koje istovremeno ne mozete preneti preko termina Albanac. Stoga, ni jos od samog pocetka nije bilo dobro da se skoro 80 odsto Albanaca odvojilo od Albanije, ali ostavimo to... Ne mozemo sada ispravljati ono sto je bilo. Rekao bih samo da je tokom Drugog svetskog rata, a pominjem ga jer je federativna struktura Jugoslavije stvorena tokom Drugog svetskog rata, Kosovo se samokonstituisalo i opredelilo za kasnije ujedinjenje s Albanijom. To se nije moglo ostvariti, ali su sve tadasnje vodece politicke snage i KP priznavale Albancima pravo na samoopredeljenje. I nije ih KPJ tretirala u pocetku, barem ne do 1944. godine, kao nacionalnu manjinu. Godinu dana kasnije, Albanci su primorani da preinace svoj stav iz Bujanske konferencije, da se udruze u Srbiju i Jugoslaviju, ali taj akt je bio jedna vrsta samoopredeljenja jer su oni odlucili da se pridruze Srbiji u federativnoj Jugoslaviji. Danas te Jugoslavije nema i, drugo, nisu oni usli kao sastavni deo, vec kao autonomna oblast. Poslednjim raspadom i Albanci imaju pravo da se samoopredele.

NB: Da li je bilo jos kakvog obespravljivanja Albanaca?

F. A.: Jedan period poznat je kao Rankovicev, do njegove smene 1966. Posle toga dolazi period relativne liberalizacije odnosa i uspona Albanaca. Cak, vrlo dobrog napredovanja, narocito u kulturi a posebno posle Brionskog plenuma pa do 1980. godine. To je anomalija sto u Srbiji misle da je moguce vratiti Albance u neko predstanje. To je vise nemoguce.

Ako je Albancima, recimo, ranije bio otvoren put do Beograda i natrag, danas oni imaju na stotine veza sa svetom, nezavisno od linije koja ide preko Beograda. Pogledajte samo ovu gustinu antena. To nemate u Srbiji. Nijedna nacionalna zajednica u ovoj Jugoslaviji nije mobilna, ne krece se koliko Albanci. Ali, oni su na to i primorani. Ako je pola miliona 6-7 godina vani, onda je stvoreno jedno stanje koje je dovelo i do drugih promena.

NB: Je li medjunarodna zajednica mozda nedovoljno energicna za sada na Kosovu?

F. A.: Mi mislimo da medjunarodna zajednica nije dovoljno energicna u intervenciji da bi se sprecio sukob na Kosovu. Ipak, oni misle da i Srbi i Albanci treba da se uzdrze, da sami uticu da se negativni trend onemoguci. Ali, ovde ne samo da nema pokusaja zadrzavanja ovog negativnog trenda, nego cak ima ohrabrivanja. Lakse mi je da kazem stav Srbije, jer ona determinise kretanje. Ukoliko vi blokirate bilo kakav pozitivan razvoj, onda ste direktno izazvali ratni sukob jer, bez obzira sta misli koja politicka partija, ocito je da se Albanci sa ovim stanjem pomiriti ne mogu.

NB: Oslobodilacka vojska Kosova?

F. A.: Oruzanih grupa - ima. Ne znam koji je stepen koordinacije, ali verovatno da koordinacija postoji. To su grupe koje zele resenje oruzanim sredstvima jer su razocarani dosadasnjim stanjem.

NB: Otkad?

F. A.: Mislim da vec godinu-dve ima nagovestaja da postoje neke oruzane grupe. Bile su malobrojne, mada su izvele neke, s njihovog stanovista, uspesne akcije. I mogao bih reci da je Srbija bila vrlo blagonaklona, nije se uznemiravala zbog toga, jer je racunala da je njoj dovoljno da se evidentira da postoje takve grupe kako bi se posle legalizovala represija protiv Albanaca. Danas imate cinjenicu da ih narod ne odbija, nego u njima vidi, mozda ne sa velikim pouzdanjem, ali ipak sredstvo zastite.

NB: Ko bi mogao imati znacajniji uticaj na OVK?

F. A.: Ja bih rekao da nijedna od politickih partija nema znacajnijeg uticaja, da ne kazem presudnog uticaja na OVK. Neki to pripisuju DSK, ali ja moram reci da se te grupe pojavljuju jer se misli da je ova politika neproduktivna i da ova politika ne moze dovesti do zeljenih rezultata. Mislim takodje da ne moze biti govora o nekoj obuci u Albaniji. Toliko svojih problema ima Albanija da je to nezamislivo. Naoruzanje? Toliko toga stize u Albaniju da nije tesko naruciti ili kupiti naoruzanje. Moram naglasiti da je Albanija podsticanjem mirne opcije prilicno pozitivno uticala na nase gradjane.

NB: Mnogi se pitaju - da li seci ili raspetljavati?

F. A.: Kosovski cvor postoji i nije on nerazresiv. Niti se mora kao Gordijev cvor sabljom resiti. Mora se raspetljati, pretpostavka je, ili ja mnogo trazim, da ima dobre volje i da ima razumevanja i interesa za polozaj drugih. Bilo je pozitivnog kod skolstva (da se prostorije koriste zajednicki) ali je Srbija sada preinacila to, ne zeli.

Zamislite, Srbija ne zeli da se skolske prostorije koriste zajedno, nego da se omladina razdvaja. Mi principijelno, takvo razdvajanje ne zelimo, iako danas nema velike ljubavi. Ipak ce Albanci i Srbi morati zajedno da zive. Prema tome, nije dobro stvarati nove, jos vece podele. Na kraju krajeva, i nezavisno Kosovo, ako se bude ostvarilo (ja sam ipak aktivista DSK i nije mi dozvoljeno da budem pesimista) i to je Kosovo zamisljeno ne kao albanska drzava, nego kao drzava svih onih koji na Kosovu zive. I kao individue, i kao nacionalni kolektiviteti. DSK se zalaze svojom politickom deklaracijom da niko ne bude limitiran kao nacionalna manjina.

NB: Podela Kosova?

F. A.: Ne. Prvo mislim da Kosovo nije moguce podeliti. Kosovo je u predratnoj Jugoslaviji bilo u tri banovine, tokom okupacije u tri okupacione zone, a ipak je disalo jednim zajednickim zivotom. Bilo relativno organska celina. Drugo, vi na Kosovu nemate opstine gde je vecinsko srpsko stanovnistvo i prema tome, podela znaci preseljenje na stotine hiljada ljudi tamo-ovamo. Nema "humanog preseljenja". Izbaciti nekoga iz njegove kuce, iz ambijenta, najnehumanija je stvar.

NB: Koliko rasplet na eks-ju prostoru utice na Kosovo?

F. A.: Ne bih mogao da odgonetnem tu vezu.

NB: Mozda je lakse da odgovorite na pitanje koliko na Kosovo utice spora demokratizacija "malih despotija" u okruzenju?

F. A.: Verovatno bi to zapravo imalo uticaja. Medjutim, izgledi nisu bas veliki sudeci po politickim snagama koje su na sceni. Srbiji, recimo u pogledu demokratizacije, mnogo smeta Kosovo koje joj je jedno veliko breme. Ne moze biti demokratske Srbije s Kosovom cije stanovnistvo u Srbiji ne zeli da bude.

NB: Zasto u Srbiji nema prave opozicije?

F. A.: U Srbiji stvarne opozicije, kao demokratske alternative vlasti, zaista nema. Parije su nastale kao rezultat rusenja stare vlasti i nastale su kao konkurenti za vlast. Tesko je stoga zamisliti da danasnjom politickom scenom Srbije dominiraju Seselj i Draskovic.

NB: A mozete li vi zamisliti da zivite u zemlji u kojoj je Seselj potpredsednik vlade?

F. A.: Ne. I nije u pitanju samo ovaj momenat. Iako bi i on bio dovoljan, ukoliko vi na vlasti imate ljude koji bi da vas teraju. Plus, citavo ovo vreme Srbija se odnosi prema Albancima kao prema potpuno stranom elementu. Mozete li zamisliti da se (ima li to u bilo kojoj zemlji) svi stadioni oduzmu Albancima i daju Srbima. Da li mozete zamisliti da od 404 pristinsikih ulica i ulicica samo cetiri imaju imena Albanaca, i to onih koje Albanci ne bi hteli da ih imenuju po njima.

NB: Za sve nas ovde Evropa je izgleda jos veoma daleko?

F. A.: Svet je otisao zaista daleko. A mi smo ovde gde smo. Izlaz nije lak, ali iako Srbija ima sada neke ljude na sceni koji nisu primereni vremenu, nije stanje bez izlaza. Niti je neizbezna sudbina - rat. Mada, ako se do pre sest meseci moglo reci s velikom dozom sigurnosti da je rat izbegnut, danas to vise niko ne moze pouzdano bas reci.