NOVI DEVIZNI KURS BEZ UTICAJA NA SPOLJNOTRGOVINSKU RAZMENU SRJ

Pogorsava se pozicija domacih izvoznika i u zemljama istocne i centralne Evrope, a opste je uverenje stranih partnera da je ovde povecan rizik, istice Radovan Kovacevic, direktor Instituta za spoljnu trgovinu

Promena deviznog kursa, barem za sada, nije imala nikakav uticaj na postizanje zeljenih rezultata u spoljnotrgovinskoj razmeni, koja je u prva cetiri meseca prakticno na lanjskom nivou, a znatno ispod zvanicnih ovogodisnjih planova. Deficit u istom periodu dostigao je vrednost od 792 miliona dolara i jedva je nesto nizi od lanjskog, koji je iznosio 797 miliona dolara. Kako je to postignuto pokazuju aprilski podaci, uporedjeni sa prethodnim mesecom. Konkretno, nakon izvrsene devalvacije doslo je do rapidnog smanjenja vrednosti izvoza i to skoro za 30 odsto, dok je uvoz smanjen za 27,1 procenat. Devalvacija je, dakle, donekle uticala samo na uvoz, ali upravo to vec u narednim mesecima moze negativno uticati na smanjene izvozne mogucnosti. Pri tome, na uvoznoj strani zabelezene su pojacane nabavke robe siroke potrosnje i trajnih potrosnih dobara iz inostranstva, sto samo znaci da su dobro informisani uvoznici preduhitrili devalvaciju i eventualne pretnje ponovnim uvodjenjem sankcija, zakljucuje se u Belom biltenu Instituta za spoljnu trgovinu.

Uz to, napominje direktor ovog instituta dr Radovan Kovacevic, sve veci problem postaje to sta da se izveze, a zaostravaju se i problemi finansiranja. Uvoznici sve teze dobijaju garancije, a ako se i prihvate garancije domacih banaka, najcesce se trazi da to bude praceno promptnim polaganjem polovine novca. Za izvoznike se pogorsava i njihova konkurentska pozicija na trzistu zemalja u tranziciji i u drzavama istocne i centralne Evrope, a primetno je opste uverenje stranih partnera da je sada daleko rizicnije poslovati sa SRJ nego, recimo, u drugoj polovini prosle godine. Uz pad cena na svetskom trzistu upravo onih proizvoda koje u najvecoj meri izvozi jugoslovenska privreda, jasno je da ce domaci izvoznici biti prinudjeni da u takvim okolnostima dalje obaraju svoje cene, sto ne znaci samo manji devizni priliv za zemlju, vec i da ce se povecati obim izvoza (lane je to bilo preko 40 odsto) koji se ostvaruje uz gubitke. Retku povoljnost predstavlja ocekivanje da ce cena nafte ostati stabilna, da se ovi izdaci nece povecavati i da postojeci barter u pogledu cena nece biti promenjen. Medjutim, valja ga pokriti izvozom jugoslovenske robe ili se ovaj energent mora placati u kesu.

Po misljenju dr Kovacevica, pesimistican, ali prilicno realan scenario, predstavlja opasnost da smanjenje uvoza ugrozi sadasnji ritam industrijske proizvodnje, koji se jos uvek nekako odrzava. Bez obzira na to sto jos uvek nije jasno da li ce odluka Kontakt grupe predstavljati smanjenje ili definitivni prekid direktnih investicija u jugoslovensku privredu i koliko ce njeno sprovodjenje biti obavezno, jasno je da ce ona bitno uticati na redukovanje spoljnotrgovinskog deficita. Bez nove prodaje drustvene imovine ne moze se isfinansirati njegov proslogodisnji nivo, sto ce se kratkorocno odraziti na pad proizvodnje i izvoza, a dugorocno ce biti onemoguceni cak i najnuznija zamena i tehnolosko osvezenje industrije. To znaci da ce izvoz postati jos nekonkurentniji i da se privreda moze zatvoriti u rezim trgovine koji ce donositi samo gubitke. Racunanje na spekulativni ino kapital, koji ce u takvim uslovima biti zainteresovan da protrci kroz jugoslovensku privredu i ostvari brzu zaradu, ne treba mesati sa investicionim kapitalom. Dr Kovacevic zato smatra da je neophodna revizija spoljnotrgovinskog i platnog bilansa zemlje za ovu godinu, u svetlu ovih ogranicenja i izvesnosti da nece biti ostvaren dodatni priliv kapitala od 1,5 milijarde dolara, sa cime se zvanicno racunalo.

Uz to on preporucuje kreatorima ekonomske politike da ne zagaze u sirenje budzetskog deficita i pogotovo da ga ne finansiraju eventualno iz primarne emisije, posto samo ravnoteza novcane mase moze jos da odrzi relativnu kontrolu cena. Inace, istrazivanja Belog biltena pokazuju da od jeseni lane, kada su cene naglo pocele da rastu, izvoz pocinje stalno da opada. U pomenutom periodu porast cena je tako veliki da, ako antiinflacione mere ne uspore ili cak zaustave porast cena, morace da se izvrsi nova devalvacija dinara i to pre kraja ove godine.

B. Jager