cetvrtak, 14. maj 1998.

SAVET NATO SE OPREDELIO ZA "VIDLJIVIJU ULOGU" NA JUGU BALKANA

Pripreme za sve opcije razvoja kosovske krize

Visoki funkcioner zapadnog saveza tvrdi da spektar politickih i vojnih akcija ima tri cilja: da se pomognu pregovori za resenje krize na Kosovu, da se pruzi "bezbednosni pokrivac" Albaniji i Makedoniji i da se ovim dvema drzavama pruzi prakticna pomoc u vidu opreme, obuke i vojne ekspertize

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

"NATO ubrzava... kako bi bio spreman da se suoci sa svakim eventualnim razvojem kosovske krize do kojeg bi moglo da dodje u narednih nekoliko nedelja." To je, nakon jucerasnje sednice Saveta NATO, izjavio visoki funkcioner zapadnog saveza koji je sa novinarima razgovarao pod uslovom da mu se ne navodi ime.

Stalni predstavnici "sesnaestorice" u Briselu zaduzili su juce tzv. Grupu za koordinaciju politike da pod hitno razmotri "veoma sirok spektar politickih i vojnih opcija", kojima bi NATO mogao da pomogne stabilizaciji prilika na jugu Balkana. Te opcije trebalo bi da doprinesu ostvarivanju tri cilja zapadnog saveza, koje je funkcioner NATO ovako definisao. Prvo, doprineti naporima medjunarodne zajednice da se pomognu pregovori za resavanje kosovske krize. Drugo, pruziti "bezbednosni pokrivac" dvema drzavama na "liniji fronta", dakle Albaniji i Makedoniji. Konacno, treci cilj NATO je da pruzi prakticnu pomoc Albaniji i Makedoniji - u vidu opreme, obuke i vojne ekspertize - kako bi njihove oruzane snage bile u stanju da same garantuju bezbednost, posebno u granicnim podrucjima tih drzava.

Visoki funkcioner zapadnog saveza nije hteo da detaljnije govori o opcijama koje se razmatraju - sem sto je istakao da su one "vrlo siroke i veoma ambiciozne." Nije hteo da potvrdi, ali ni da demantuje, izvestaje sa ministarskog sastanka Zapadnoevropske unije na Rodosu, u kojima se, kao opcije u igri, pominju: uspostavljanje "zone zabranjenog leta nad Kosovom", upucivanje medjunarodnih posmatraca u tu pokrajinu, rasporedjivanje vojnih patrola NATO duz albanske granice sa Kosovom ili stvaranje "vojno-bezbednosnog (sanitarnog) kordona" oko kriznog podrucja. "Nista nije iskljuceno" - odgovorio je na pitanje o "rodoskim opcijama" visoki funkcioner zapadnog saveza.

Prema njegovom objasnjenju, neke od opcija koje se razmatraju su u okviru programa Partnerstvo za mir i predvidjene su za neposrednu, tj. hitnu, implementaciju, dok druge izlaze iz okvira "partnerstva" i njihova se primena planira na nesto duzi rok. U ovoj fazi, naglasio je funkcioner NATO, saveznici moraju pre svega da vide "sta je politicki i vojno izvodljivo", kao i da razmotre "legalne aspekte", tj. pitanje mandata za eventualno direktno angazovanje. Glavni kriterij, kako je istakao funkcioner NATO, bice da se "predloze samo one opcije za koje raspoloziva sredstva odgovaraju postavljenim politickim ciljevima." Kako bi sacuvao svoj kredibilitet vojne organizacije, NATO mora da ima na raspolaganju odgovarajuca sredstva za ostvarenje preuzetih zadataka, bas kao sto je - kako je ukazao - "trenutno slucaj u Bosni, gde Sfor ima na raspolaganju sva neophodna sredstva za uspesnu misiju".

Opcije za neposrednu primenu usvojice sledece srede Savet NATO, dok ce one dugorocnije i dalekoseznije, koje izlaze iz okvira programa "Partnerstvo za mir", biti prezentirane sefovima diplomatije atlantske "sesnaestorice" koji se krajem ovog meseca sastaju u Luksemburgu. Ministri ce, najavio je danas funkcioner NATO, imati pred sobom "precizno definisanu seriju detaljnih i dobro promisljenih politickih i vojnih opcija za vidljiviju ulogu NATO u regionu, ukoliko ona bude neophodna". Na ministrima ce, dakle, biti da se opredele i naloze vojnim vlastima da razrade detaljne operativne planove za implementaciju izabranih opcija.

Do tada, NATO ce nastaviti zapocete aktivnosti na jacanju "osecanja sigurnosti i fizicke bezbednosti partnerskih zemalja": Albanije i Makedonije. Vojno-politicki ekspertski timovi NATO posecuju Albaniju u ritmu jedan nedeljno; 1. juna pocece da funkcionise Biro NATO u Tirani; obezbedjuje se neophodna oprema albanskim oruzanim snagama; u julu ce flota NATO uploviti u luku Drac; ubrzavaju se pripreme za velike manevre pocetkom septembra u Makedoniji... Sve to, zajedno sa jucerasnjim odlukama Saveta, trebalo bi da - prema recima visokog funkcionera zapadnog saveza - "predstavlja jasan znak ozbiljnosti i odlucnost NATO da ne dozvoli da kriza na Kosovu postane regionalna kriza, izlije se i ugrozi bezbednost susednih drzava".

NATO signali Milosevicu

Zapadni saveznici su vest o ugovorenom sastanku Milosevic-Rugova primili kao "prvi ohrabrujuci znak" koji im je poslednjih nedelja stigao sa juga Balkana. Nadaju se da je, zaista, rec o Holbrukovom "proceduralnom prodoru" koji ce voditi uspostavljanju ozbiljnog dijaloga, a ne o novoj "dimnoj zavesi" kakvih je u poslednje vreme bilo dosta iz Beograda. Oprezno podsecaju na proslonedeljne nagovestaje da Milosevic "samo sto nije" prihvatio Gonsalesovu misiju, kao i na neke druge najave "vece fleksibilnosti Beograda", dodajuci kako su - umesto toga - "videli nastavak represije, angazovanje Vojske Jugoslavije, svakodnevne zrtve i odsustvo bilo kakvog dijaloga".

S tim u vezi, zapadni saveznici su juce izrazavali nadu da ce najnovije odluke Saveta o sirokom spektru opcija za vidljiviju ulogu NATO u regionu "posluziti kao jasan signal predsedniku Milosevicu o odlucnosti NATO, te da ce ga podstaci da naglasak stavi na politicka sredstva resavanja krize, umesto da i dalje raspiruje konflikt policijskom i vojnom represijom i odbijanjem dijaloga". Uprkos jucerasnjem "ohrabrujucem znaku" iz Beograda, primetio je visoki funkcioner NATO, "zapadni saveznici ostaju budni kako bi predsednika Milosevica zadrzali na novoj liniji koju je - barem se nadamo - usvojio pristankom na sastanak sa Rugovom".

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /