AMERICKA ISCEKIVANJA OD DANASNJEG BEOGRADSKOG SUSRETA MILOSEVICA I RUGOVE

Prema “Vasington Postu" Rugova obavestio Holbruka da ce u razgovoru sa Milosevicem neopozivo zatraziti nezavisnost za Kosovo

Slobodan Pavlovic
dopisnik “Nase Borbe" iz Vasingtona

Dok se u Stejt Departmentu i Beloj kuci zvanicno najavljuje da SAD nece dozvoliti da im isklizne iz ruku trofej u vidu danasnjeg beogradskog susreta Milosevica i Rugove, sa vise relevantnih mesta u Vasingtonu stigli su juce i prvi nezvanicni nagovestaji da bi ovo obezbedjivanje tog uspeha “u minut do 12" americke diplomatije moglo da bude izvedeno uz pomoc Severnoatlantske odbrambene zajednice, sire podznate po akronimu NATO. Konkretno, pentagonski izvori pominju tim povodom kombinaciju sa hitnim postavljanjem jednog manjeg kontingenta snaga Atlantskog pakta u podrucju severne granice Albanije, cime bi se, kako se racuna, ostvarila dva cilja: zaustavilo tekuce ilegalno prebacivanje ljudstva i naoruzanja na Kosovo i preventivno osujetili eventualni planovi o vojnim akcijama druge strane koje bi mogle da se prenesu i na albansku teritoriju.

Prema informaciji americkog Nacionalnog radija, Italija je (iz vise razloga) u ovom trenutku jedan od glavnih zagovornike te inicijative postavljanja pomenutog bezbednosnog bedema NATO-a na severu Albanije. Ovaj multinacionalni kontingent, kako se pominje, bio bi po snazi ravan vec postojecim mirovnim snagama UN u Makedoniji (negde 700-1000 vojnika), a sastavljali bi ga, pored Italijana, prevashodno vojnici iz skandinavskih zemalja. Bilo kako bilo, u Vasingtonu se ocekuje da ce konancna odluka o ovom postavljanju snaga NATO-a u Albaniji biti doneta u Luksemburgu, na sastanku ministara inostranih poslova saveznickih zapadnih zemalja zakazanom za 28. i 29. maj.

U medjuvremenu, glavna vasingtonska vest glasi da je americki drzavni sekretar Medlin Olbrajt - u pauzi dvodnevnih preganjanja sa Netanijahuom oko deblokade izraleskopalestinskih pregovora - nasla vremena i da pozdravi “licno angazovanje" predsednika Jugoslavije Slobodana Milosevica, kao i “fleksibilnost" doktora Ibrahima Rugove u uspostavljanju srpsko-albanskog dijaloga, od kojeg americka vlada ocekuje da ce otvoriti pregovaracki proces kojim ce poceti razresavanje krize na Kosovu.

U saopstenju Olbrajtove povodom danasnjeg beogradskog susreta Milosevica i Rugove podseca se da su SAD “direktno pomogle" da dodje do ovog razgovora, uz najavu dalje “aktivne uloge" americke diplomatije u angazovanjima da se obezbedi uspeh pregovora o Kosovu.

“Satl diplomatija specijalnih izaslanika Gelbarda i Holbruka ucinila je da dodje do proboja u uspostavljanju zeljenog dijaloga. Susret u Beogradu predsednika SR Jugoslavije i lidera kosovskih Albanaca predstavlja, medjutim, samo prvi korak ka politickom resenju sve opasnije situacije na Kosovu i bez odrzavanja kontinuiteta dijaloga moguca je obnova nasilja" - receno je, pored ostalog, u izjavi Medlin Olbrajt, uz poziv srpskoj i albanskoj strani da se u nastupajuce pregovore udje iskreno i sa zeljom da se pronadje resenje za probleme na Kosovu.

To je ono sto se tice poruke americkog drzavnog sekretara.

“Vasington Post", sa svoje strane, izvestava juce da je Ibrahim Rugova (u opisu, za neobavestene citaoce, on se naziva “predsednik samoproklamovane Republike Kosovo, koju ne priznaje nijedna vlada u svetu") obavestio americkog mirovnog vatrogasca Ricarda Holbruka da ce u danasnjem beogradskom razgovoru sa Slobodanom Milosevicem odmah i neopozivo zatraziti nezavisnost za svoju kosovsku republiku. SAD su, medjutim, iz vise razloga protiv ove varijante u razresavanju kosovske krize, podseca “Post", uz pratecu informaciju da je predsednik SRJ, pored ostalog, prihvatio zahtev Amerikanaca da obnovi kontakte sa Klintonovim izaslanikom za bivsu i preostalu Jugoslaviju Robertom Gelbardom.