petak, 15. maj 1998.

PRVE REAKCIJE PROFESORA NA VLADIN PREDLOG ZAKONA O UNIVERZITETU

Dva losa modela za uzor

U izradi Predloga zakona koriscena su dva najlosija modela, model univerziteta kao upravnog organa podredjenog Ministarstvu prosvete i univerziteta kao preduzeca, upozorava dr Ljubisa Rajic, profesor Filoloskog fakulteta u Beogradu

Univerzitetska javnost uzburkana je novim vladinim predlogom zakona o univerzitetu. Kljucna razlika izmedju novog Predloga zakona o univerzitetu i postojeceg, i nacrta udruzenja za odbranu demokratije ogleda se u nacinu upravljanja univerzitetom, smatraju profesori.

Dr Marija Bogdanovic, dekan Filozofskog fakulteta u Beogradu kaze da drzava postepeno pretvara celo drustvo u svoje preduzece, i objasnjava: “Po novom zakonu rektora i dekane postavlja Ministarstvo prosvete, tj. Vlada, dekan ima sva ovlascenja kao direktor, on raspisuje konkurs za profesore, odredjuje komisiju, i odlucuje koga ce primiti. Nastavno naucno vece nema vise nikakvog uticaja na sastav profesorskog kadra, tako da su i sami profesori pretvoreni u sluzbenike."

Imacemo partijski univerzitet

"Situacija je idealna da se usvoji najgori zakon o univerzitetu, jer se sve skupstinske stranke slazu da univerzitet treba staviti pod kontrolu i rasterati sve ljude koji iole misle", kaze za "Nasu Borbu" dr Zarko Trebjesanin, profesor Defektoloskog fakulteta, uz opasku "da osnivac ovakvog univerziteta nije drzava, vec jedna stranka, tako da ce im se konacno ostvariti dugogodisnja zelja da naprave partijski univerzitet."

Ona istice i ciljenicu da se “vlast poziva na evropska iskustva uvek kada im to odgovara, a u sustini nas gura iz Evrope". Nemoguce je porediti zemlje razlicitih sistema i nejednakog nivoa ekonomske, drustvene i politicke razvijenosti, kaze prof. Bogdanovic i dodaje: “Ovaj zakon su radili ljudi ciji je misaoni okvir u pedesetim godinama, koji ne mogu da shvate da univerzitet moze da napreduje samo ako je autonoman i oslobodjen."

- U izradi novog zakona koriscena su dva najlosija modela, model univerziteta kao upravnog organa podredjenog Ministarstvu prosvete i univerziteta kao preduzeca - upozorava dr Ljubisa Rajic, profesor Filoloskog fakulteta, uz ocenu da je iz francuskom i svedskog modela zakona o univerzitetu uzeto sve sto je najrigidnije - a delovi koji nisu odgovarali, jednostavno su izostavljeni. On je takodje podvukao da se u Francuskoj posle Drugog svetskog rata nije dogodilo da je bez saglasnosti univerziteta postavljen rektor ili dekani.

- Za ovo sto nam se desava delimicno smo i sami krivi, jer smo za pripremu slicnog zakona znali jos pre godinu i po dana pri cemu su neki profesori smatrali da je to u redu “jer se tako radi i Francuskoj", kritican je Rajic, uz ocenu da su i studenti dobili sta su zasluzili “jer su razjedinjeni i posvadjani".

J. M.

Poostreni uslovi studiranja

Predlogom novog zakona o univerzitetu znatno su poostreni uslovi studiranja. Utvrdjeno je da student koji ima do osam predmeta na godini moze upisati sledecu sa jednim prenetim ispitom, ako ima devet moguce je preneti dva, a sa jedanaest predmeta - godinu moze upisati sa osam polozenih ispita. Osim studenata koji se finansiraju iz budzeta i sufinansirajucih, uvedena je i kategorija samofinansirajucih, koji ce placati trzisnu cenu.

- Ovakvom odlukom vlada je direktno atakovala na ekonomski status studenata, kao i na otezavanje uslova studiranja, tako da ce studenti burno reagovati, kaze Dusan Vasiljevic, predsednik Studentske inicijative i napominje: “Ucinicemo sve da sprecimo usvajanje ovakvog zakona."

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /