"RAPID" POSTAO VECINSKI VLASNIK "DALIJE"

Proizvodnja kozmetickih preparata je jedna od najprofitabilnijih grana, a marze nisu zakonski ogranicene, verujemo da ce spoj dobrih pozicija "Rapida" i znanja i proizvodnih kapaciteta "Dalije" biti dobitna kombinacija za obe strane, kaze Djordje Terzin, direktor "Rapida"

Spoljnotrgovinsko preduzece "Rapid" koje pored "Di Beka" i "Di Montea" posluje u sastavu kompanije "Medtrejd", potpisalo je 30. aprila ugovor o dokapitalizaciji sa "Dalijom". Investiranjem 28,8 miliona dinara u "Daliju", "Rapid" je postao vlasnik 53 odsto "Dalije", koja je registrovana za proizvodnju farmaceutskih, hemijskih i kozmetickih proizvoda, mada je, uglavnom proizvodila kozmeticke preparate.

- "Dalija" u stanju u kome se danas nalazi, ne vredi mnogo. Kakva je "Dalija", takva je skoro i cela privreda. "Rapid" je jedan od retkih dobrih mladozenja, ali ima dosta udavaca. Za nas je ovo preduzece interesantno ne po tome sta danas jeste, vec po tome sta moze da postane. "Rapid" se oporavio iako nije dostigao nekadasnju slavu, stvorio neophodnu infrastrukturu. Po opremljenosti se priblizio firmama na Zapadu i hoce da radi. Odlucili smo da investiramo u "Daliju" zbog toga sto je proizvodnja kozmetickih preparata najprofitabilnija grana i sto marze zakonski nisu ogranicene. Verujemo da je spoj dobrih poslovnih pozicija "Rapida" i znanja i proizvodnih kapaciteta "Dalije", dobitna kombinacija i za jedne i za druge", kaze Djordje Terzin, direktor "Rapida".

"Dalija" je u ovom trenutku, prema recima Terzina, klinicki mrtvo preduzece. Erozija u toj firmi pocela je pre nekoliko godina. "Dalija" ima instalisane kapacitete za godisnju proizvodnju pet hiljada tona kozmetickih preparata. Najveca dostignuta proizvodnja u odnosu na kapacitet postignuta je 1989. godine kad je proizvedeno 2.500 tona, a posle toga, prema recima Terzina, pocelo je propadanje ove firme. Rukovodstva su se cesto menjala, a proizvodnja je padala pa je "Dalija" 1994. godine proizvela, svega 181 tonu robe sto je, nesto vise od tri odsto od projektovane proizvodnje.

Vlada Srbije je zbog toga 1. marta 1995. uvela privremene mere i proizvodnja je porasla na 350 tona. Medjutim, ona nije nastavila trend rasta, vec je ponovo pocela da pada i 1997. godine "Dalija" je proizvela svega 248,2 tone kozmetickih proizvoda. Poslednjih meseci ovo preduzece ima mesecnu realizaciju vrednu 1,2 miliona dinara od cega za plate treba da izdvoji 600 hiljada dinara, a za dugove domacim bankama 150 hiljada dinara pa za kupovinu sirovina ne ostaje, skoro nista. Spoljni dug "Dalije" iznosi 1,8 miliona maraka, kaze Terzin.

Najveci inostrani poverioci "Dalije" su firma "Di Krok" i "Benzian". "Di Krok" je isporucivao sirovine, ali one nisu placane od 1990. godine. "Di Krok" se sa "Dalijom" 1996. godine dogovorio da se od 360 hiljada maraka duga, vrati 300 hiljada u 12 rata, ali "Dalija" od tada nije uspela da plati ni marku. "Di Krok" ima izvrsne sudske presude i hipoteku na zgradu. Predstavnici ove firme, najavili su dolazak u maju da bi naplatili dug pa ce "Dalija", verovatno uz pomoc "Rapida", biti prinudjena da izmiri dug.

- Ne mozemo reci da je rukovodstvo "Dalije" bilo lose i da je ono dovelo ovu firmu na niske grane. Glavni razlog propasti ove kuce je sistem, okruzenje i siva ekonomija. Mi mozemo da dovedemo poznate svetske kozmeticke kuce, finansiramo proizvodnju i za plasman iskoristimo svoje veze u svetu. U toku su preliminarni pregovori sa poznatom kozmetickom firmom iz inostranstva i ocekujemo da ce u "Daliji" poceti licencna proizvodnja, a do tada ce se, verovatno raditi konfekcioniranje, kaze Terzin.

Pre registracije ugovora o dokapitalizaciji u Privrednom sudu, "Rapid" nece nista preduzimati u "Daliji", jer "hoce da ispostuje proceduru". "Da ne bi bilo negativnih konotacija, necemo cak pocinjati ni sa otplatom kredita iako je dnevna kamata visoka. Mnogi su skloni da tvrde da mi nesto uzimamo od 'Dalije'. 'Rapid' nista ne uzima nego donosi 'Daliji' i ugovor o dokapitalizaciji moze da posluzi kao pozitivan primer privatizacije. Nikog od 225 zaposlenih radnika necemo otpustiti, vec cemo se truditi koliko je moguce da svi ostanu na svojim pozicijama. Verujemo da plate treba da budu pristojne da bi radnici bili motivisani za rad, ali ce one u krajnjoj liniji zavisiti od uspesnosti poslovanja", kaze Terzin.

Na pitanje da li ce sadasnje rukovodstvo ostati na svojim pozicijama, Terzin je odgovorio da "Rapid" nema razloga da bude nezadovoljan kompetentnoscu i sposobnostima sadasnjeg rukovodstva, ali s druge strane niko u sistemu ne moze po svaku cenu da zadrzi stecene pozicije, jer je dobrobit preduzeca iznad licnog interesa.

S. Jovicic