NATO RAZMATRA MOGUCNOST SLANJA TRUPA U ALBANIJU

Predlazuci relativno veliki broj vojnika za obezbedjivanje kratke granice izmedju Albanije i SRJ vojni planeri su se ocigledno pridrzavali kriterijuma da vojna sredstva odgovaraju politickim ciljevima

Mirko Klarin
dopisnik “Nase Borbe" iz Brisela

Da bi se osigurala severna granica Albanije i sprecilo izlivanje kosovskog konflikta, prema vojnim planerima NATO, bice neophodno izmedju sedam i 20 hiljada saveznickih vojnika - saznaje “Nasa Borba" u atlantskim diplomatskim krugovima. U tom rasponu se, naime, planiraju tri opcije koje ce 28. maja u Luksemburgu biti prezentirane sefovima diplomatije atlantske “sesnaestorice", od kojih se ocekuje da se opredele da li su za “minimalno", “srednje" ili “maksimalno" obezbedjivanje albanske granice sa SRJ.

Grupa za koordinaciju politike podnece danas Savetu NATO prvi izvestaj o toku planiranja za nekih dvadesetak opcija saveznicke pomoci Albaniji i Makedoniji, kao i za eventualno “vidljivije prisustvo" zapadnog saveza na jugu Balkana. Danas se, medjutim, nece o tome odlucivati: Savet ce samo razmotriti dokle se stiglo sa razradom definisanih opcija, da bi narednog ponedeljka na osnovu njih usaglasio definitivni predlog za ministarsko zasedanje od 28. maja.

Kada joj je, prosle sedmice, poverena razrada opcija za eventualno angazovanje NATO u Albaniji, Grupi za koordinaciju politike je - kao glavni kriterij - nalozeno da predlozi “samo one opcije u kojima ce raspoloziva (vojna) sredstva odgovarati postavljenim (politickim) ciljevima." Predlazuci relativno veliki broj vojnika za obezbedjivanje relativno kratke granicne linije izmedju Albanije i SRJ, vojni planeri su se, ocito, pridrzavali pomenutog kriterija koji u najvecoj meri izvire iz americke doktrine “neodoljive sile" s kojom - ako se vec negde upustaju - treba da nastupe zapadni saveznici. Na slican nacin je, sa nekih 70.000 vojnika i ogromnom ratnom tehnikom, nastupio i Ifor na pocetku svog bosanskog mandata, decembra 1995.

Pored pomenute doktrine, angazovanje tako velikog broja snaga na malom prostoru uslovljava i cinjenica da u Albaniji nema odgovarajuce vojne infrastrukture na koju bi se, u slucaju intervencije, mogli osloniti zapadni saveznici. Nema, naime, pogodnih kasarni za smestaj vojnika; logistickih centara i odgovarajucih skladista za njihovu opremu, naoruzanje i municiju; centara za komunikacije; kuhinja za ishranu; bolnica za lecenje... Nema, ukratko, nista... te je sve potrebno da ponesu sa sobom i obezbedjuju na licu mesta. Uz to, ukazuju vojni planeri NATO, teren granicnog podrucja je veoma tezak, planinski i sumovit, a putevi su losi i neodgovarajuci za moderna sredstva vojnog transporta, sto sve zajedno uslovljava angazovanje mnogo veceg broja trupa nego sto se mislilo u pocetku, kada se operisalo sa snagama po obimu “pribliznih" sadasnjem sastavu UNPREDEP u Makedoniji (oko 700 vojnika). Ispada, medjutim, da ce ih - po najrestriktivnijoj od tri predlozene opcije - biti najmanje 10 puta vise. Pod uslovom, naravno, da sefovi diplomatije atlantske “sesnaestorice" 28. maja u Luksemburgu prihvate takve preporuke svojih generala.