STUDENTSKA RAZMISLJANJA

Bojan Bozic

Nije trebalo mnogo vremena da se veliki “vojvoda" pokaze u svom pravom svetlu u potpunosti. Jos uvek mi pred ocima stoji slika Voje (je li mu to pravo ime?) i Zorana kako se kao dva pobesnela pitbula krvnicki gledaju u oci sa zeljom da ih jedan drugom iskopaju. Vojvoda je imao veliku podrsku svojih “vernih navijaca" koji su padali u trans posle svake recenice svog ljubimca, ma koliko ona bila glupa i nemala smisla. No, nije me iznenadila politicka nekultura dvojice lidera kao ni slepilo ljudi zavaljenih u tapacirane stolice. Iznenadila me je frapantna izjava “najveceg srpskog cetnika" kako utvrdjivanje plana i programa studija na fakultetima nije posao Ministarstva za prosvetu. Nije me sramota da gledam jednog coveka u oci i da ga lazem. Ali lagati hiljade ljudi u jednom momentu tako licemerno, tako ocigledno... U stvari, kad malo bolje razmislim, ipak je on u pravu. Ministarstvo prosvete ne utvrdjuje nastavni plan i program, ono samo donosi zakone, debilne zakone. Shvati, bre, jednom, covece (?), odbij, dalje ruke od univerziteta!!! Oranje ne smes da mi gazis!!! Nije problem iseliti srpske studente i inventar sa fakulteta na Kosovu, ali ce zato po hodnicima beogradskih fakulteta sevati pendreci. I na kraju, zbog svega toga Sekiju treba reci: “Hvala, majstore!!!" “Nas" vojvoda izgleda zna samo jednu strategiju u zivotu: igraj igru koju igra i rezim i tako ces ih istisnuti sa volasti. Sto je najgore, velike su sanse da bude bas tako kako on zeli. A mi cemo se tiskati u redovima ispred prodavnica, kontejnera, magacina i niko nece smeti da stisne petlju da nesto ucini.

Koji je krajnji utisak, ako sam ga uopste i ostavio? Oni ce i dalje plutati po povrsini vode noseni Golfskom strujom, a nekolicina nas preostalih ce iz nervoze i besa da istiskuje akne na zadnjici.

(Autor je student Ekonomskog fakulteta u Beogradu)