VISE AUTONOMIJE JE BILO POD VLASCU OBRENOVICA

Jos su srednjovekovni vladari, apsolutisticki nastrojeni, davali univerzitetu i privilegiju da bude izvucen ispod juirisdikcije vladara, omogucivsi mu da sve svoje sporove nastale na univerzitetu resava po svojim regularno donetim pravilima

Dr Dragoljub Stojanovic

Institucija univerziteta ima u Evropi dugu istoriju i tradiciju. Neki od evropskih univerziteta osnovani su pre 800 godina, a Beogradski univerzitet ima istoriju dugu preko 160 godina. Ovo isticem zbog toga sto se radi o jednoj tradicionalnoj instituciji koja je kroz vekove izgradila svoja pravila o delatnosti kako na planu uobrzaovanja tako i nauke kao i o svojoj sopstvenoj organizaciji. Medjutim, kod nas postoji jedan vrlo neobican obicaj, da svaki ministar prosvete po stupanju na duznost, treba po pravilu da donosi nov zakon o univerzitetu i da ga reformise po svom sopstvenom ukusu. Tradicionalna praksa univerziteta je njegova autonomnost koja se kroz vekove gradila. Oduvek su osnivaci univerziteta bili ili vladari ili crkva. Osnivaci univerziteta (vladari) su prilikom donosenja osnivackog akta o nastanku univerziteta, garantovali njegovu autonomiju na taj nacin sto su se novcanim prilozima i privilegijama datim u vidu raznih nepokretnosti univerzitetu trudili da mu obezbede ekonomsku samostalnost. Kroz druge privilegije, koje su mu takodje davali, hteli su da pokazu da se radi i o jednoj organizaciji koja ima samostalnost u odnosu na vladara, pa je vladar kao simbol te autonomnosti rektoru univerziteta poklanjao rektorski lanac, kako bi pokazao da preko ovih insignacija on treba da bude samostalan i nezavistan od vrhovne vlasti. Da ne govorimo o tome da su srednjovekovni vladari, apsolutisticki nastrojeni, davali univerzitetu i privilegiju da bude izvucen ispod jurisdikcije vladara, omogucivsi mu da sve svoje sporove nastale na unvierzitetu resava po svojim regularno donetim pravilima.

Reforma univerziteta najcesce obuhvata dva segmenta iz delatnosti univerziteta: jedan obuhvata nacin organizacije i upravljanje univerzitetom i drugi - obavljanje nastavnog i naucnog rada na univerzitetu. Predlagac novog zakona na univerzitetu potrudio se da obuhvati samo organizaciju i upravljanje univerzitetom i to na nacin koji je suprotan tradiciji univerziteta. Umesto da se taj proces upravljanja demokratizuje, on se po predlogu ovog zakona potpuno centralizuje na stetu autonomije univerziteta, jer se ministru daju ovlascenja da postavlja sve casnike univerziteta pocevsi od rektora, dekana do izbora profesora. Demokratski nastrojeni univerziteti su 60-ih i 70-ih godina ovog veka demokratizovali upravljanje univ7erzitetom (sto je bio slucaj i sa nasim zakonima o univerzitetu), tako sto su u sva upravljacka tela univerziteta bili ukljuceni, sa odredjenim procentom, studenti, nastavnici, saradnici i predstavnici drustvene zajednice. Po novom zakonu samo slucajno se moze dogoditi da ministar kod imenovanja clanova Upravnog i nadzornog odbora odredi i nekog studenta. Ovako uredjena organiazcija i upravljanje na univerzitetima i fakultetima je daleko od principa autonomije univerziteta i prakticno znaci svodjenje univerziteta i fakulteta na javno preduzece u kome direktor odnosno dekan moze po svom ili ministrovom nahodjenju postavljati i otpustati profesore. Za vreme kneza Milosa, koji je bio autokratski nastrojen, prilikom formiranja prvog liceja u Kragujevcu, koji predstavlja zacetak visokog skolstva u Srbiji, prvi rektor liceja nije postavljen od “Ministra" prosvete vec tako sto su svi profesori liceja stavili u sesir svoja imena, pa je izvuceno ime prvog rektora liceja Atanasija Nikolica. Dakle, vise autonomije je bilo pod vlascu Obrenovica nego po predlogu ovog zakona.

Los ekonomski polozaj univerziteta u Beogradu i drugih univerziteta ovim predlogom zakona uopste nece biti popravljen. Beogradskom univerzitetu nisu vracene zaduzbine i druge nepokretnosti koje je on dobio od raznih donatora, vec je ta imovina nacionalizovana i time je univerzitet u nemogucnosti da preko ove imovine popravlja svoj materijalni polozaj. Umesto privilegija, izvrsena je nacionalizacija ove imovine, a ovaj predlog zakona pokusava da nacionalizuje kolektivnu pamet univerziteta i da ga svede na pamet postojecg ministra. To i nacin donosenja ovog zakona, za koji univerzitet nije pitan ni za misljenje, kao da se radi o jednoj beznacajnoj organizaciji, najbolje govori o sastavljacima predloga ovog zakona koji je u sustini anticivilizacijski i odstupa od visevekovne tradicije autonomije univerziteta.

Ono sto takodje cudi jeste, sto su predlagaci ovog zakona u teskoj ekonomskoj situaciji u kojoj se nalazi citava zemlja i univerzitet, uveo restriktivni princip kod rezima studija godina za godinu, sto zvuci vrlo racionalno, ali ce studente dovesti u vrlo tezak polozaj da ovaj uslov ispune. Nije data mogucnost ni fakultetima da u svojim statutima, koje odobrava ministar, elasticnije regulisu taj rezim i omoguce studentima da ne gube godine.

Prilikom proslave 800 godina Bolonjskog univerziteta imao sam cast kao rektor Kragujevackog univerziteta da sa drugim jugoslovenskim rektorima potpisemo Deklaraciju o evropskim univerzitetima u kojoj je osnovna i najvaznija karakteristika njihova autonomija. Od te autonomije u ovom predlogu zakona nije ostalo ni “a", pa se ovaj zakon moze svrstati u one zakone koji su anticivilizacijski i koji ne daju nikakav doprinos razvoju univerziteta. Kao takav, ukoliko se ne zele potresi na univerzitetu, treba da bude povucen iz procedure.

(Autor je redovni prof. Pravnog fakulteta u Kragujevcu i clan Predsednistva Politicke organizacije “Srbija zajedno")