Invazija iluzija

Velimir Ilic

Minulih nekoliko dana dogodile su se najmanje dve vazne i nekoliko sporednih stvari zbog kojih se otvoreno moze reci da nam je potpuno neosnovan strah od svakog sledeceg dana, o godinama da ne govorimo.

Prvo je predsednik Srbije Milan Milutinovic, posle izvesne apstinencije od javnih nastupa, pohodio novosadski Sajam poljoprivrede i, prezadovoljan vidjenim i dozivljenim, manirom vizionara obnarodovao da drzava koja ima ovakvo zemljodelstvo ne treba da brine za svoju buducnost. Milutinovic se, sta vise, uverio da nasa poljoprivreda zauzima sam evropski i svetski vrh, da hrane imamo u izobilju, cak mnogo vise nego sto nam treba pa ce biti i za izvoznu zaradu od, po procenama, bar 600 miliona dolara. Verovatno ce, rece predsednik Srbije, biti i vise jer “svi obecavaju da ce godina biti rodna". Seljaci bi na to rekli “ako Bog da", no - kako smo iz svih dosadasnjih istorijskih nacional-romanticarskih lekcija naucili da je i Bog Srbin a Srbi nebeski narod - nema razloga da ne bude kako predsednik kaze. Mozda ce se jedino pojaviti izvesni problemi kako da to obilje hrane pravilno rasporedimo i raspodelimo po glavi stanovnika jer se u ovoj drzavi neki i dalje snabdevaju u samouslugama i na pijacama a drugi u narodnim kuhinjama i po kontejnerima. Slusajuci predsednika Srbije i ta briga je bezrazlozna, narocito posle njegovog sajamskog slogana “dobra poljoprivreda - jaka drzava". Dakle, drzava - to smo mi, to jest nas nekoliko sto znaci da je sve pod kontrolom, ukljucujuci meteoroloske i ostale uslove za izvozno rodnu godinu i svetlu sutrasnjicu.

Drugi dogadjaj bi se mogao sazeti u recenicu “narod koji ima ovako sposobnu omladinu ne treba da brine za buducnost diskoteka i radio-stanica". Jer, predsednikov sin, po zanimanju uspesan biznismen, spektakularno je overio pocetak trece sezone u svojoj, za ovu priliku renoviranoj, diskoteci “Madona". Za tu priliku svi su usli besplatno - ne samo cetiri hiljade odusevljenih tinejdzera vec i mama i tata, Dragan Tomic i Milorad Vucelic i brojne ugledne zvanice. Glamurozno slavlje direktno je prenosila i novootvorena radio-stanica koja se, naravno, emituje iz diskoteke a, kako u bogatoj foto-reportazi na duplerici pise jedan dobro obavesten beogradski dnevni list - “ludovali su mladi ali i oni koji se tako osecaju". I uz to jos: utisak svih je isti - provod je, kako bi klinci rekli, bio “ do bola", navodi pomenuti dnevnik. Alal vera.

Sve ostalo su, menje-vise, trice i kucine. Jer, predigra dijaloga o Kosovu je pocela, a neodgovorni pojedinci se svojski trude da zapocnu rat ne bi li Milosevicu stvorili uslove za novo mirotvorstvo; Vlada Srbije rekla je da su studenti u pravu i castila ih unapred pripremljenim amandmanima ali, s obzirom da mnogi akademci i profesori ne prihvataju JULski rok , odredbe Zakona ce vec Univerzitet dovesti u red po principu “zavadi pa vladaj"; raspodelom frekvencija oduvane su iluzije da je slobodno informisanje demokratska tekovina... Uz sve to, dobili smo i novog reformatora, saveznog premijera. On je, istina, vec prvog dana uzeo tajmaut i trenutno je na privremenom radu u maticnoj republici gde kao sef svoje partije uspesno ucestvuje u predizbornoj kampanji i krsenju Ustava SRJ koji u clanu 100, stav 3. odredjuje: “Clan Savezne vlade ne moze obavljati drugu javnu funkciju niti profesionalnu delatnost".

Jugoslavijo, jacaj sve mocnija...