STA KONGRES LOKALNIH I REGIONALNIH VLASTI EVROPE PREDLAZE ZA RESENJE KOSOVSKE KRIZE

Preporucuje se tzv. specijalan autonomni status Kosova kojim ne bi bila ugrozena ni prava manjina ni postojece granice, a medjunarodna zajednica je voljna da se pojavi kao garant obema stranama

Jovan Radovanovic
specijalni izvestac “Nase Borbe" iz Strazbura

Iako se jucerasnji rad Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Evrope odvijao po utvrdjenom dnevnom redu, a to znaci da se 286 predstavnika iz 40 evropskih zemalja bavilo problemima razvoja lokalne regionalne demokratije (Vece lokalne uprave) i zaposljavanja i kvalitetnije socijalne kohezije u Evropi (Vece regionalnih uprava) - i dalje je na neformalan nacin u centru paznje danasnja rasprava o situaciji na Kosovu.

Kao sto smo vec javili u kuloarima cirkulise nacrt preporuke Kongresa obema stranama u konfliktu, u osnovi slican Rezoluciji koju je 23. aprila usvojila parlamentarna skupstina Saveta Evrope. Danasnje zasedanje ima dva izvestaca, gospodu Liberti Kvatrekazasa iz Spanije i Vasilija Lihaceva iz Rusije. U vrlo iscrpnom materijalu, koji je ponudjen delegatima Kongresa detaljno se objasnjava predistorija sadasnjih zbivanja ne samo na Kosovu vec i problemi sa demokratizacijom u SRJ, zato sto je vlada SRJ 19. marta podnela zvanicnu molbu za prijem u Savet Evrope. Moze se reci da je pristup objektivan i uravnotezen. Predstavnici Evrope pokazuju veliku zabrinutost najnovijim razvojem dogadjaja u juznoj srpskoj pokrajini i ne prestaju da nude svoje dobre usluge kako bi se ostvario neposredan kontakt obeju strana u sukobu i doslo do mirnog i zadovoljavajuceg resenja.

Evropa, preko svog Kongresa lokalnih i regionalnih uprava, nudi bogata iskustva u resavanju slicnih problema u Spaniji, Italiji, Finskoj i na kraju nova ustavna resenja u Ruskoj Federaciji. Osim toga Kongres ima dobro iskustvo s programom “lokalnih ambasada za razvoj demokratije" (LDE), jer je prvu takvu ambasadu 1993. godine otvorio u Subotici, s podrskom gradova Namir (Belgija), Elce (Spanija) i Tilburg (Holandija). Na prostoru bivse Jugoslavije ovakve ambasade postoje u Hrvatskoj (Osijek, Vukovar, Sisak i Brtonilja), u BiH (Tuzla, Sarajevo i Zavidovici) i u Makedoniji (Ohrid). LDE u Osijeku i Vukovaru je organiziovao niz susreta izmedju predstavnika Srba i Hrvata u teznji da se izgradi naruseno medjusobno poverenje a u Brtonilju u Istri se tezilo da se u slicnim susretima izmedju Italijana i Hrvata podrzi izgradnja dvojezicne, multikulturalne zajednice u pogranicnom podrucju. U Ohridu su povezivani Makedonci i Albanci s obe strane Ohridskog jezera.

Pozivajuci se na vrlo dobro iskustvo rada LDE u Subotici, Kongres lokalnih i regionalnih uprava Evrope poziva jugoslovenske vlasti da omoguce slicne “ambasade" u Srbiji i Crnoj Gori, a narocito na Kosovu. Stvaranje “lokalnih ambasada za razvoj demokratije" na Kosovu, smatraju u Strazburu, omogucio bi razvijanje kvalitetnijih odnosa razlicitih etnickih zajednica. Zanimljivo je da je taj zahtev jos pre dve godine uputila parlamentarna skupstina Saveta Evrope, preporucujuci upravo Kongres lokalnih i regionalnih uprava jugoslovenskim vlastima.

Sistemom eliminacije Kongres lokalnih i regionalnih uprava Evrope predlaze srpskoj i albanskoj strani da u pregovorima nadju resenje zadovoljavajuce za obe strane, ali i za medjunarodnu zajednicu. Doslovce se kaze da se obe strane na pocetku moraju odreci “svojih ekstremnih zahteva", a to znaci da kosovski Albanci moraju odustati od zahteva za nezavisnoscu, a srpska strana od odrzavanja statusa kvo. Naglasava se da su protiv nezavisnog Kosova ne samo sve medjunarodno relevante organizacije, vec i sve zemlje u okruzenju, ukljucujuci i Albaniju. Kosovskim Albancima se preporucuje da ne postoji raspolozenje ni za njihovim zahtevom da Kosovo bude stavljeno pod medjunarodni protektorat. Srpskoj strani se preporucuje da je ideja o podeli Kosova u dva regiona takodje bez podrske u Evropi, kao i ideja koja se ovde pripisuje bivsem predsedniku SRJ Dobrici Cosicu o deobi ove teritorije izmedju Albanije i Jugoslavije.

Preporucuje se tzv. specijalan autonomni status Kosova kojim ne bi bila ugrozena ni prava manjina ni postojece granice, a medjunarodna zajednica je voljna da se pojavi kao garant obema stranama. Podseca se da je takvo resenje sasvim dobro funkcionisalo u okviru SFRJ od 1974. do 1989. godine, uprkos “nedostacima u funkcionisanju demokratskog sistema u SFRJ". Porucuje se prenosenje izvesnih ovlascenja sa srpskih na pokrajinske vlasti i to u oblasti obrazovanja, zdravstva, pravosudja, privrede upotrebe jezika, koriscenja rudnih bogatstava, prostornog planiranja, kulturnih institucija do imenovanja sela i gradova. zakljucuje se da se problem Kosova ne moze svoditi na zastitu ljudskih prava i prava nacionalnih manjina. Jednom recju preporucuje se sastus koji je Kosovo imalo prema Ustavu iz 1974. godine. Kao moguci model navode se resenja koja vec postoje u Evropi: status Juznog Tirola u Italiji i Olandskih ostrva u Finskoj, ali i najnovije iskustvo sa Severnom Irskom.