AMERICKA ISCEKIVANJA OD RAZGOVORA BILA KLINTONA S IBRAHIMOM RUGOVOM U BELOJ KUCI

U Vasingtonu se sve vise cuju zahtevi da bi u pregovorima dve stane morala da pocnu da se pokrecu “sustinska pitanja" u vezi s krizom na Kosovu

Slobodan Pavlovic
dopisnik “Nase Borbe" iz Vasingtona

U nastojanju da se spreci dalja eskalacija krize za koju se ovde procenjuje da bi potencijalno mogla da bude krvavija i dalekoseznija od svega onoga sto je dosad vec vidjeno na Balkanu posle raspada SFRJ, Bil Klinton odlucio je da danas primi na razgovor delegaciju kosovskih Albanaca, predvodjenu Ibrahimom Rugovom. Ovih proteklih godina Rugova je, raznim povodima, bar desetak puta boravio u Vasingtonu, ali ce ovo danas biti njegov prvi ulaz u Ovalni kabinet Bele kuce - sto se, prevashodno, moze protumaciti kao dosad najizrazenija podrska SAD kako njemu licno, tako i onoj umerenoj albanskoj struji koja se priklonila zahtevu medjunarodne zajednice da se resenje za buduci status Kosova trazi u pregovorima sa srpskom stranom.

Nedavni pocetak srpsko-albanskog dijaloga americka administracija ocenila je u prvom reakcijama, kao “trezven prvi korak prema razresavanju ovog veoma opasnog sukoba na Balkanu". Sad, medjutim, kad je vec doslo do prvog zastoja, dve nedelje posle beogradskog susreta Milosevica i Rugove - u Vasingtonu se sve vise cuju zahtevi da bi u pregovorima dve stane morala da pocnu da se pokrecu “sustinska pitanja" u vezi s krizom na Kosovu. Na tu temu bice danas, sigurno, dosta govora u Klintonovom kabinetu, s tim sto je vec sad sasvim izvesno da ce to to biti i prilika da se ojaca kredibilitet samozvanog predsednika kosovskih Albanaca u situaciji kad varijanta sa mirnim resavanjem ovog problema ima sve manje pristalica medju njegovim sunarodnicima.

Ibrahim Rugova i clanovi njegove delegacije (Bujar Bukosi, Fehmi Agani i Veton Suroi), inace - koliko se dosad ovde moglo cuti i videti - moci ce za vreme vasingtonskog boravka da racunaju na posebno srdacan prijem tokom posete Kongresu na Kapitol hilu. Jedan od tih narodnih izaslanika - kongresmen Eliot Endzel iz Njujorka (osvedoceni predvodnik kosovsko-albanskog lobija u Predstavnickom domu) - uputio je tim povodom pismo predsedniku Klintonu s preporukom da se bombardovanjem vojnih ciljeva i uspostavljanjem “zone zabranjenog leta" zaustavi “Miloseviceva represija na Kosovu".

U prvim jucerasnjim kontaktima u Vasingtonu gosti iz Pristine nisu (bar za javnost) isli toliko daleko kao kongresmen Endzel, ali su se veoma zalagali za americku inicijativu da se na Kosovu hitno postavi jedan kontingent medjunarodnih mirovnih snaga pod patronatom NATO, naravno. Nema se utisak, medjutim, da su njihovi dosadasnji americki sagovornici pokazali dosad neko vece raumevanje za tu ideju. U medjuvremenu, kako je izvestio jucerasnji “Njujork Tajms", americki saveznici iz posrednicke Kontakt grupe pocinju da iskazuju sve primetnije nezadovoljstvo zbog, kako se tvrdi, popustanja americkog pritiska na Slobodana Milosevica “uprkos produzavanju srpske represije na Kosovu".

“Zapadni diplomati kazu da se plase da je g. Milosevic ponovo uspesno izmanipulisao Vasington. Jedino sto je on prihvatio da ucini, bilo je da otovori razgovore s Rugovom, ali ne i da prihvati sporazum o buducnosti Kosova", prenosi tim povodom vodeci americki dnevnik upozorenja nekolicine zapadnih diplomata iz Vasingtona, uz konstataciju da je do spornog zaokreta u poziciji SAD doslo pre tri nedelje, posle angazovanja Ricarda Holbruka u posrednickoj misiji izmedju Beograda i Pristine. “Njegovo putovanje rezultiralo je odlukom saveznika da suspenduju zabranu na investiranje u Srbiji, sto je bilo usvojeno nedelju dana pre toga. Ta zabrana ostala je suspendovana, i pored toga sto g. Milosevic pojacava udar na Kosovu, zatvara nezavisne medije sirom Jugoslavije i pokusava da izmanipulise nedeljne parlamentarne izbore u Crnoj Gori".