Razgovor sa Miroljubom Hadzicem, zamenikom republickog ministra za ekonomsku i svojinsku transformaciju

U aprilu na konferenciji odrzanoj u Londonu, koju je organizovala Trgovinska i industrijska komora ovog grada, a gde je bio predstavljen jugoslovenski model privatizacije, pokazalo se da postoji znacajan interes i portfolio investitora i direktnih stranih investitora (za sta je Jugoslavija posebno zainteresovana) za ulaganja prakticno u sve grane privrede, ali isto tako i da postoji skepsa i oprez u pogledu sankcija i u odnosu na neresenu politicku situaciju u zemlji

Jedna lasta ne cini prolece, ali ga mozda nagovestava, kaze Miroljub Hadzic, zamenik republickog ministra za ekonomsku i svojinsku transformaciju povodom objavljivanja prvog javnog poziva za upis akcija fabrike papira iz Vladicinog Hana. Kako preduzeca petnaest dana pre toga sam poziv i konkretne odluke treba da upute resornom Ministarstvu, da bi mu stavila na znanje da hoce da udju u proces privatizacije (i naravno da prethodno obezbede procene vrednosti kapitala), vec sada se zna da ova prva lasta nije jedina. Naime, u Ministarstvo je stiglo dvadesetak ovih javnih poziva, medju kojima je, recimo Jagodinska pivara, a svi se odnose na mala i srednja preduzeca, prakticno iz svih privrednih bransi.

Konstatujuci da je iscekivanje da preduzeca krenu u privatizaciju po novom zakonu zaista duze trajalo, nego sto se prvobitno ocekivalo, Hadzic za to navodi sledece razloge:

- Jedan od objektivnih je losa navika preduzeca da ne pripreme zavrsne racune, koje po pravilu polovina firmi i ne preda na vreme. Zatim, mali broj preduzeca je zavrsio procene vrednosti kapitala, sto je pretpostavka da se transformacija zapocne, a ovaj posao odlozio je i nedavni predlog da se zakonski rok za to produzi. Medjutim, od pocetka ove godine 150 preduzeca je predalo Direkciji na verifikaciju svoje procene vrednosti kapitala, odnosno ucinilo je prvi korak ka privatizaciji. Negativni ucinak imala je poslednja devalvacija dinara, zbog koje su same procene morale biti revalorizovane. Promene u republickoj vladi, nagovestaji izmene zakona i najava uvodjenja spoljnih sankcija u oblasti investicija (zbog cega nema ni presije stranih investitora da se privatizacija ubrza), dopunjuju listu razloga koju su usporavali njen pocetak. Proces zapravo tek pocinje, sredinom maja valja ocekivati jos jedan broj javnih poziva, odnosno pretpostavlja se “prolecni talas privatizacije", kaze Hadzic.

Po njegovim recima, ispostavilo se da najveci broj preduzeca koja su donela odluku da krecu u privatizaciju, nisu imala potreba da kontaktiraju Ministarstvo i prakticno su dobro odradila pripremne radnje, citajuci sam zakon. To je dobro, jer se zbog stednje odustalo od prvobitne ideje da se preduzecima pomogne, tako sto ce im se davati softverska podrska. Trenutno, problem je u tome sto firme nisu zaokruzile vrednost akcija na deset maraka, a to je inace konvencija koja treba da omoguci laksu manipulaciju podataka za privatizaciju. Ocekuje se da se predoci tacna vrednost kapitala koju “napadaju" radnici, da bi se videlo koliko ima prostora za autsajdere. U slucaju prvenca, fabrike “Vladicin Han" to je 60 odsto kapitala, odnosno tacno toliko koliko zakon i dozvoljava.

Da li price o izmeni zakona o privatizaciji mogu da uspore ove aktivnosti?

- I prilikom javne rasprave i prilikom donosenja zakona receno je da ce se on novelirati, jer se od pocetka znalo da su neka pitanja ostala neobuhvacena, kao i da je cela tematika slozena. Ideja, medjutim, jos nije uoblicena, tako da se ne moze govoriti ni o sadrzaju tih promena. Oko njih u svakom slucaju treba postici konsenzus i saglasnost svih zainteresovanih grupa i politickih partija i to takav koji nece usporiti proces privatizacije.

Pod senkom pretnje sa odlozenim spoljnim sankcijama upravo u oblasti investicija, ima se utisak da je privatizacija javnih preduzeca i preduzeca po posebnom programu Vlade Srbije precutno stavljena u zavetrinu?

- U skladu sa opredeljenjem da se ova privatizacija forsira, usli smo u pripremu za svojinsku transformaciju posebno onih preduzeca iz ove grupe (otprilike ih je oko 25) za koja su interes pokazali strateski investitori. Najava sankcija upravo u oblasti privatizacije razumljivo je donela oklevanje stranih partnera da se pregovori nastave. U aprilu na konferenciji odrzanoj u Londonu, koju je organizovala Trgovinska i industrijska komora ovog grada, a gde je bio predstavljen jugoslovenski model privatizacije, pokazalo se da postoji znacajan interes i portfolio investitora i direktnih stranih investitora (za sta je Jugoslavija posebno zainteresovana) za ulaganja prakticno u sve grane privrede, ali isto tako i da postoji skepsa i oprez u pogledu sankcija i u odnosu na neresenu politicku situaciju u zemlji. To sve utice na uzdrzanost potencijalnih stranih partnera da svoje interese konkretizuju. To sto je Kontakt grupa svoju pretnju sankcijama usmerila upravo na investicije i privatizaciju, takodje, je znak da smatra da se ovde ozbiljno radi na privatizaciji i da se racuna na strateske partnere.

U svakom slucaju bio bih zadovoljan ako bi se u ovoj godini nekoliko preduzeca (iz grupe javnih preduzeca i sa liste posebnog programa), za koja su zainteresovani strateski investitori, prepremilo za svojinsku transformaciju, a to znaci da imaju verifikovane procene vrednosti kapitala, donete sve potrebne odluke, da znaju sta hoce u svojoj poslovnoj strategiji i da imaju jasan koncept svojinskih i strukturnih promena. Kada je u pitanju autonomna privatizacija u malim i srednjim preduzecima, koja ocito pokazuju da su zeljna da promene svoje sadasnje stanje, realno je najpre ocekivati da ce 150 preduzeca koja su dostavila procene vrednosti kapitala dobiti i zvanicno zeleno svetlo kroz njihovu verifikaciju i da ce uci u proces privatizacije. Ocekujem da ce vise stotina takvih preduzeca u ovoj godini uci u proces svojinske transformacije, kaze Hadzic, napominjuci da je to nezaustavljiv proces.

B. Jager