INSTITUCIONALNO ADMINISTRIRANJE U PRIVREDI I NARUSAVANJE PRAVNE SIGURNOSTI PREDUZECA

Ljubisa Dabic

Kako su nas sredstva javnog informisanja obavestavala proteklih dana, svakog narednog dana sa sve vise detalja, Vlada Republike Srbije je donela resenje o uvodjenju tzv. privremenih mera prema drustvenom preduzecu “Duvanska industrija" Nis (DIN), 11. februara 1998. godine. Sadrzina tih mera se ogleda u suspendovanju organa upravljanja i rukovodjenja u DIN i imenovanju vrsioca duznosti direktora, predsednika i sest clanova privremenog odbora.

Ustavni i zakonski osnov, nacin, razlozi, postupak i obrazlozenje za preduzimanje privremenih mera u DIN, poslednjem zabelezenom slucaju u nizu prethodno preduzetih takvih mera od strane republicke vlade u periodu od 1993. do danas, traze odgovore na pitanja koja su od interesa za siri krug citalaca, kao sto su ova: poreklo privremenih mera; ovlascenje republicke vlade za njihovo uvodjenje u pravni sistem preko podzakonskog akta (uredbe); ovlascenje vlade za njihovo preduzimanje prema privrednim subjektima sa drustvenim i vecinskim drustvenim kapitalom; ustavni i zakonski osnov za njihovo preduzimanje; suspendovanje saveznih ustavnih i zakonskih odredaba o uslovima i nacinu privredjivanja na jedinstvenom jugoslovenskom trzistu; nadleznost ustavnih sudova i Vrhovnog suda Srbije.

Neophodno je da se podsetimo da privremene mere vode poreklo od instituta prinudne uprave koji je uveden u jugoslovenski pravni sistem daleke 1953. godine. Prinudna uprava je opstajala, kroz promenu naziva i sadrzine, sve do 1989. godine. Te godine, tzv. privremene mere za drustvenu zastitu samoupravnih prava i drustvene svojine su proterane iz pravnog sistema na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o preduzecima. Kada se poverovalo da su jugoslovensko zakonodavstvo i pravna nauka definitivno raskrstili sa administriranjem u privredi u domenu uvodjenja privremenih mera, na veliku zalost pravne i ekonomske struke, privremene mere su ponovo uvedene u pravni sistem Srbije na osnovu podzakonskog akta vlade (uredbom), 1993. godine.

Privremene mere koje Vlada Republike Srbije uvodi odredjenim preduzecima (DIN, “Poljoprodukt" iz Vranja) su pravni institut sa prenaglasenom politickom sadrzinom, a svojstvene su privredama sa administrativnim nacinom upravljanja. To su pravna sredstva kojima se ogranicavaju ustavom, zakonom i statutom utvrdjena prava privrednih subjekata, njihovih organa i radnika zaposlenih u tim subjektima.

Donosenjem Ustava SR Jugoslavije (1992), ukinut je ustavni osnov za postojanje instituta privremenih mera u nasem pravnom sistemu. Time je s razlogom i u pogledu tog pravnog instituta napravljen ustavni diskontinuitet. Ustavna resenja o jedinstvenom privrednom podrucju, jedinstvenom trzistu, privredjivanju zasnovanom na zakonitostima trzista, slobodi i samostalnosti osnivanja, organizovanja i povezivanja preduzeca, kao i o garantovanju samostalnosti i ravnopravnosti preduzeca na osnovu i u okviru uslova privredjivanja jednakih za sve privredne subjekte, daju argumentaciju za tvrdnje da nema ustavnog osnova, da nije svojstveno trzisnom nacinu privredjivanja i da nije celishodno uvoditi institut privremenih mera u pravni i privredni sistem SR Jugoslavije.

Donosenjem saveznog Zakona o preduzecima (1996), stvorene su povoljnije pravne pretpostavke za trzisni nacin poslovanja privrednih subjekata i za njihovu vecu pravnu sigurnost na jedinstvenom jugoslovenskom trzistu. Medjutim, pravna doktrina i praksa su uputili ozbiljne primedbe i zamerke odredjenom broju pravnih resenja iz tog zakona. Jedno od takvih resenja je sadrzano u clanu 59. st. 3. Zakona o preduzecima. Istine radi, treba odmah reci da su kreatori pravne politike u Republici Srbiji uspeli u nameri stvaranja saveznog zakonskog osnova za buduce uredjenje privremenih mera u okviru republickog zakonodavstva, uz pomoc politickih nagodbi sa predstavnicima vlasti druge federalne jedinice. Suprotno odredbama saveznog ustava o slobodi privredjivanja i samostalnosti i jednakosti privrednih subjekata, u clanu 59. st. 3. Zakona o preduzecima sadrzana je odredba sledece sadrzine: “Upravljanje drustvenim preduzecem, odnosno preduzecem koje posluje sa vecinskim drustvenim kapitalom moze preuzeti... vlada republike clanice, u skladu sa zakonom". Republika Srbija nije do danas iskoristila ovlascenja iz saveznog Zakona o preduzecima, radi donosenja zakona o preuzimanju upravljanja preduzecem od strane vlade, tj. o preduzimanju tzv. privremenih mera. Postupak donosenja zakona je dug i ponekad neizvestan, a republickim kreatorima administriranja u privredi nisu potrebni zakoni, jer u poslednjih pet godina zakonodavnu materiju (saveznu i republicku) uredjuju uredbama vlade i primenjuju ih u praksi. Nazalost, Savezni ustavni sud do danas nije pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti navedene zakonske odredbe, iako su Sudu podnete inicijative i predlozi za takvo postupanje.

Privremene mere su uvedene u DIN i “Poljoprodukt" iz Vranja na osnovu clanova 3. i 3a. Uredbe o obaveznoj proizvodnji odredjenih proizvoda i pruzanja usluga i o uslovima davanja na privremeno koriscenje sredstava preduzeca iz 1993. godine (sa izmenama i dopunama iz 1994. i 1995.). Navedena uredba je, sa nesto drugacijim nazivom (Uredba o obaveznoj proizvodnji odredjenih proizvoda i pruzanja usluga i obaveznom stavljanju u promet odredjenih proizvoda i obrazovanju i cuvanju u rezervi odredjenih vrsta i kolicina proizvoda) doneta na osnovu republickog Zakona o merama za otklanjanje i ublazavanje posledica primene sankcija medjunarodnih organizacija (1992.).

Interesantan je podatak, da je republicka vlada na sednici od 28. avgusta 1995. godine, donela Uredbu o prestanku odredjenih uredbi i stavila van snage 12 svojih uredbi donetih na osnovu napred navedenog republickog zakona, sa obrazlozenjem da je ta materija u medjuvremenu uredjena odgovarajucim republickim i saveznim zakonima. Nazalost, medju ukinutim uredbama se nije nasla i napred navedena, na osnovu koje republicka vlada uvodi privremene mere u preduzeca.

O ustavnosti napred navedenog republickog zakona bilo je dosta reci u strucnoj i siroj javnosti u vreme njegovog donosenja. Medjutim, nuzno je da se ukaze da postoji ocigledna neustavnost i nezakonitost predmetne uredbe, u pogledu mogucnosti suspenzije organa upravljanja i rukovodjenja u drustvenom preduzecu i imenovanja privremenih organa od strane republicke vlade.

Napred je ukazano da savezni Ustav ne predvidja mogucnost uvodjenja privremenih mera u pravni sistem SR Jugoslavije. Zbog toga se mora konstatovati da su odredbe predmetne Uredbe o privremenim merama protivne Ustavu i podlezu oceni ustavnosti i zakonitosti pred Saveznim ustavnim sudom. (Kraj u sutrasnjem broju).