AMERICKI FOND ULOZIO OSAMDESET MILIONA DOLARA U DUG SRJ

Omega spada u klasicne hedz fondove kakvi po pravilu preduzimaju visok rizik ubacujuci se na trzista, ne bi li prvi ubrali profit. Omega jos u toku rata ulozila novac u kupovinu akcija hrvatskih hotela koje su posle smirivanja sukoba utrostrucile vrednost

Beograd, Beta. - Americki investicioni fond Omega ulozio je 80 miliona dolara u kupovinu jugoslovenskog komercijalnog duga i sada pokusava da se posredstvom neke jugoslovenske komercijalne banke ukljuci u privatizaciju u Srbiji, saznaje Beta u medjunarodnim i domacim bankarskim izvorima.

Izvrsni direktor Beobanke Zeljko Popovic potvrdio je Beti da je Omega stupila u pregovore sa njegovom bankom povodom ulaganja u srpsku privredu, ali nije zeleo da se upusta u detalje. On je, medjutim, najavio brz razvoj dogadjaja na tom planu.

“Omega je ocigledno izabrala najkomplikovaniji nacin da ulozi novac u Srbiju", rekao je predstavnik jedne evropske investicione banke u Beogradu. On smatra da vlada u ovom trenutku nema narocitog interesa da sklopi posao sa Omegom, jer joj je od smanjivanja duga vaznije da pribavi svez novac. Povrh toga, sporazumom sa Londonskim klubom vlada bi verovatno dobila odredjeni grejs-period, to jest razdoblje u kojem bi bila oslobodjena otplate, tako da nema razloga da zuri u separatne nagodbe.

“Stvari bi, medjutim, stajale drugacije, ako je Omega, ciji su predstavnici u Beogradu vec mesecima, u medjuvremenu dosla do neke kljucne osobe koja bi joj otvorila vrata", dodao je investicioni bankar. Omega je prvi put u SRJ bila pocetkom 1997, a kontakte sa vladom i menadzerima kompanija potencijalno pogodnih za kupovinu aranzirala joj je investiciona filijala francuske banke Indosuec, sa sedistem u Londonu. Izmedju ostalog, predstavnici Omege posetili su i zimski turisticki centar Kopaonik.

Omega spada u klasicne hedz fondove, kakvi po pravilu preduzimaju visok rizik ubacujuci se prvi na trzista, ne bi li ubrali visok profit. Taj fond je medju prvima ulozio novac u kupovinu akcija hrvatskih hotela, dok je u toj bivsoj jugoslovenskoj republici jos bio rat. Kad se rat zavrsio, cena jadranskih turistickih preduzeca se 1997. u jednom trenutku gotovo utrostrucila.

Jugoslovenska vlada u novembru je nagovestila, nakon neocekivanog neuspeha pregovora sa Medjunarodnim koordinacionim komitetom Londonskog kluba komercijalnih poverilaca, da su hedz fondovi, koji su navodno preuzeli gro jugoslovenskog komercijalnog duga, sprecili postizanje sporazuma o reprogramiranju duga. Jugoslovenska strana trazila je fakticki otpis znatnog dela duga, tako da od nominalnog duga procenjenog na 2,4 milijardi dolara vrati oko 500 miliona, sto fondovima navodno nije odgovaralo, jer bi im napravilo gubitak, buduci da su dug uglavnom kupovali po ceni vecoj od 30 centi za dolar nominalnog duga.