Razgovor sa gospodinom Brajanom Donelijem, ambasadorom Velike Britanije u Beogradu

Sto se tice medjunarodne zajednice, bilo kakav ustavni aranzman koji bi ispunio ocekivanja ljudi na Kosovu, bio bi aranzman kojim bismo mi bili zadovoljni. Nije na nama da forsiramo jednu ili drugu ideju i dok strane ne pocnu neku vrstu dijaloga, tesko je reci sta su parametri moguceg. Prema tome, namerno se klonimo davanja recepata o tome da li Kosovo treba da bude federalna jedinica, deo Srbije i tako dalje...

Filip Slavkovic i Miodrag Vidic

Gospodine Doneli, preuzeli ste duznost ambasadora Velike Britanije u SR Jugoslaviji u novembru prosle godine. Kao dugogodisnji diplomata pratili ste sve sto se poslednjih nekoliko godina zbivalo na Balkanu, a u Beograd ste stigli u casu kada u SRJ postoje ozbiljni politicki i ekonomski problemi. Kakvi su Vasi utisci nakon nekoliko meseci obavljanja duznosti ambasadora?

- Na to pitanje nije uvek lako odgovoriti, mada mi ga cesto postavljaju. Kod ljudi nailazim na dobar prijem, kada god pokusavam da sa njima razgovaram otvoreno i iskreno. Za nekoga ko ranije nije bio u Beogradu, nikada u zivotu, iznenadilo me je bogastvo intelektualnog zivota, mera u kojoj razgovori jos uvek postoje. Pogodilo me je to sto su dogadjaji koji su zahvatili istocnu Evropu poslednjih nekoliko godina na neki nacin zaobisli ovu zemlju. Smatram da je Beograd po mnogo cemu evropski grad, ali on vise nije u glavnoj matici evropskog razvoja i smatram da je to vrlo tuzno. Buduci da sam pratio demonstracije pre dvanaest meseci i snazan entuzijazam koji ih je prozimao, druga stvar koja me zbunjuje je gotovo isto toliko velik i evidentan nedostatak politicke akcije, odnosno bespomocnost da se nesto promeni nabolje. To me takodje rastuzuje. Pogadja me i to sto se ekonomska infrastruktura u ovoj zemlji pogorsava, uzimajuci u obzir ekonomske okolnosti.

Ponavljam, nisam video Jugoslaviju pre desetak, petnaestakak godina, kada je postojala ekonomska platforma za neku promenu. Medjutim, kada razgovorate sa poslovnim ljudima ili onima koji nesto zele da promene, postaje vam jasno da ima potencijala za veoma brzu ekonomsku transformaciju - kada bi, naravno, politicke okolnosti bile odgovarajuce. Dakle, stekao sam utisak da ova zemlja jos uvek ima veoma jak potencijal, ali to je potencijal koji se ne ostvaruje. Ipak, prijatno sam iznenadjen mogucnoscu da se angazujem i razgovaram sa ljudima, sa kojima se doduse na slazem uvek - ponekad se veoma ostro razlikujemo. Jasno je da se od razgovora odmah ne vide neki rezultati, ali barem mogu da razgovaram sa ljudima i da izlozim gledista moje vlade. Smatram da je to ohrabrujuce - sve dok mozemo da razgovaramo i da se sporimo oko stvari, postoji mogucnost da se ostvari napredak. Ali, ruku na srce, mnoga gledista moje vlade i vlade SRJ dosta se razlikuju i to nije neko iznenadjenje, to je samo cinjenica, a deo mog posla je da pokusam da ih nateram da promene misljenje, da budem kanal pomocu kojeg ce se oni predomisliti.

- Poznato vam je da su Francuska i Nemacka, kada je o Evropi rec, poslednjih meseci pokrenule diplomatsku ofanzivu povodom teske situacije koja vlada na Kosovu. Da li vlada Velike Britanije planira aktivniji diplomatski angazman u tom smislu? (Intervju je nacinjen neposredno pre dolaska ministra inostranih poslova Robina Kuka u Beograd)

- Kada je rec o Kosovu, mi smatramo da Kontakt grupa, kao medjunarodni instrument, ima kljucnu ulogu zato sto okuplja glavne evropske zemlje, SAD i Rusiju. Svi mi u toj grupi posmatramo stvari iz posebnih perspektiva i raznih uglova i sve to moze da pomogne da se krene napred. Prema tome, zadovoljni smo zato sto povodom Kosova mozemo da odigramo svoju ulogu unutar Kontakt grupe. Gospodin Toni Lojd, pomocnik ministra inostranih poslova nase zemlje, posetio je Beograd vec u prvoj fazi predsedavanja Velike Britanije u Evropskoj uniji, kako bi neposredno preneo stav EU, ne samo o Kosovu vec uopste: o demokratizaciji, slobodi stampe, implementaciji Dejtona i tako dalje, kako bi savezna vlada stekla jasnu sliku o tome kakvu mi promenu zelimo. Ne bih rekao da se cinjenica da su Kinkel i Vedrin izlozili svoje narocite predloge moze protumaciti kao nedostatak naseg interesa, nama jednostavno vise odgovara da radimo kroz Kontakt grupu, koju smatramo najefikasnijim politickim sredstvom.

Pre nekoliko dana, London je ipak unilateralno preduzeo jedan pozitivan korak u Bosni, dodelivsi novoj vladi Republike Srpske pomoc za rekonstrukciju u iznosu od milion funti. Da li bi Velika Britanija nesto u tom smislu da preduzme i u SR Jugoslaviji. Gospodin Gelbard je, naime, pre izvesnog vremena prilicno iznenadio ovdasnju javnost najavom da ce preostale sankcije prema Beogradu biti olaksane zbog pozitivne promene u RS. Kako gledate na tu promenu stava, odnosno priblizavanje pristupu EU koji znaci male nagrade, ustupke...

- Uvek sam smatrao da je politika SAD pomalo jednolicna, u smislu klisea "stapa i sargarepe". Sa konferencije za stampu g. Gelbarda shvatio sam da su, ako tako zelite, nagrade veoma tesno povezane sa g. Dodikom i Republikom Srpskom. "Politika" je protumacila da je rec o "velikom preokretu americke politike". Ja na to ne gledam tako, ja to vidim kao normalan korak napred u necemu sto je oduvek bilo americka politika. To se takodje prilicno slaze sa politikom EU. Koliko se secam, Gelbard je rekao da ako se stvari ne nastave u zeljenom pravcu, ono sto je ponudjeno uvek moze da se ponisti.

To je, dakle, slicno onome sto je EU ucinila proslog aprila, posle lex specialisa i nagovestaja da ce se Gonsalesov izvestaj sprovesti u potpunosti. EU je tada ponudila trgovinske povlastice SRJ, da bi ih u septembru ponovo povukla. U martu ili aprilu opet cemo razmotriti stanje u regionu i EU ce proceniti ono sto se desilo u RS kao i ulogu koju je SRJ imala u svemu tome. Vec smo javno rekli da je to bilo i da ce i nadalje biti od pomoci, ali to nije cela prica. To jeste znacajan deo price, ali ne i sve. To je nesto sto ce se za stolom pojaviti kao plus. Prema tome, ne vidim nikakvu nesaglasnost u pristupu EU i SAD. EU je izlozila svoju regionalnu politiku, koja nudi podjednaku priliku za sve. Da bi se ugrabile te prilike treba preduzeti seriju koraka. Neophodno je medjutim krenuti na taj put i naciniti promene. Poruka koju je preneo g. Lojd je poruka svih prestonica zemalja EU. Nije tajna da postoje razlike u gledistima - italijanska vlada je javno rekla da trgovinske povlastice treba obnoviti. Tesko je za sada reci da li ce se to desiti ili ne, zato sto se stvari odvijaju veoma brzo. Iznenadna pojava g. Dodika i promena u RS otkako je on postao premijer, ilustruje koliko se stvari mogu brzo promeniti ako su ljudi uvereni da je doslo do temeljne promene.

Primecuje se da povodom Kosova postoji prilicno usaglasena politika izmedju SAD, EU i Kontakt grupe i da svi oni govore istim jezikom, naime, pominju "veci stepen autonomije",to da ne sme doci do promena granica, traze promenu statusa kvo.... Ipak, mozda je najvaznije ono sto se videlo nakon poslednjeg sastanka Kontakt grupe u Moskvi - Ruska Federacija se slaze sa inicijativama SAD i EU...

- Smatram da nije doslo do radikalne promene ruskog stava. Saopstenja Kontakt grupe koja smo objavljivali do sada uvek je odobravala i Rusija. To sto je do poslednjeg sastanka doslo u Moskvi, istaklo je ulogu Rusije, zato sto je tradicija da zemlja domacin sastanka vodi i konferenciju za stampu, pa je ovog puta umesto Gelbarda, Grinstoka ili nekog drugog politickog direktora saopstenje procitao Afanasijevski, a to je neizbezno pokazalo nesto veci znacaj Rusije. S druge strane, smatram da ruski stav neko vreme nije bio sasvim kooperativan u Kontakt grupi. Ali, Kontakt grupa je dobra formula - u njoj se nalaze SAD, Rusija i evropski predstavnici. Stavovi EU i Kontakt grupe nisu sasvim identicni, ali su teme kojima se one bave iste. Nadam se da to ima uticaja na ovdasnju vladu i da ona shvata da ne postoji znacajna razlika u pogledima u medjunarodnoj zajednici kada je rec o Kosovu i da niko ne prihvata argument da je Kosovo u potpunosti unutrasnje pitanje, bilo zbog toga sto se sada u svetu generalno smatra da su pitanja postovanja ljudskih prava u samoj svojoj prirodi medjunarodna pitanja ili zbog posledica koje problem Kosova moze imati na bezbednost u regionu. Kosovo je povezano sa obe stvari i mi zato tvrdimo da je Kosovo legitiman medjunarodni interes. Ali, ovog puta Kontakt grupa je, cini mi se, prvi put izrazila spremnost da omoguci pocetak dijaloga koji bi mogao da bude od pomoci. Ono sto mi ne zelimo da cinimo jeste da dajemo detaljne recepte kako ce izgledati resenje, buduci da bi najbolje resenje bilo ono koje bi postigli Srbi i kosovski Albanci. Strane bi se verovatno pre pridrzavale takvog dogovora, nego onog koji bi bio nametnut sa strane, cak i ako bi nam poslo za rukom da nametnemo resenje sto, po mom misljenju, ne bi bilo prakticna politika. Nadamo se da ce uskoro doci do napretka u sporazumu oko obrazovanja, koji bi mogao da pokrene izgradnju poverenja. Druga poruka, na kojoj se insistira u saopstenjima Kontakt grupe i EU je ta da Kosovo nije problem koji ce jednostavno nestati sam od sebe. Ono ce od sada jednostavno morati da bude tema svakog znacajnijeg medjunarodnog sastanka, a to se desava i u ovom trenutku.

Rec je dakle o procesu "korak po korak"... Da li se slazete da bi neka vrsta medjunarodne preventivne konferencije o Kosovu bila dobar potez, buduci da se Kosovo, kako se moze cuti ovde i u inostranstvu, mozda nalazi na ivici ratne provalije?

- Kao sto je Gelbard vec rekao, smatramo da pokusaj formiranja neke medjunarodne konferencije ne bi bio dobra taktika. Jos uvek mislimo da problemom treba da se pozabave oni koji su direktno umesani i da je bolje raditi sa jugoslovenskom vladom i sa Albancima. Opet, na albanskoj strani ima dosta nerealnih stavova o tome sta je moguce, a poruka Kontakt grupe da resenje mora da se nadje unutar postojecih medjunarodnih granica je nesto sto Albanci prilicno tesko prihvataju. Prema tome, ne gledamo u pravcu medjunarodne konferencije, trazimo da se pokaze uzdrzanost. Izbori koje je Rugova sazvao za mart nece biti izbori koje ce medjunarodna zajednica priznati, na njih nece biti upuceni medjunarodni posmatraci, prema tome oni u nasim ocima nemaju nikakav status. To, medjutim, ne znaci da se priznaje predsednik Republike Kosovo koji je sazvao izbore. O tome nema govora. S druge strane, takodje smatramo da bi bilo podjednako pogresno da srpska strana zestoko reaguje na te izbore, zato sto bi u atmosferi koja dole vlada to bilo samo kontraproduktivno. Koliko sam razumeo, kongres DSK zavrsio se sa veoma protivrecnim rezultatima, nisam siguran kako bih to mogao da protumacim... Ali, sada barem imate nekoga ko verodostojno predstavlja albanske stavove, na relativno konstruktivan nacin. Naravno, postoji rizik da se situacija pogorsa i da se sve zavrsi time sto bi Rugova bio uklonjen na stranu i zamenjen nekim ekstremnijim faktorima, cime bi se sanse za pregovore jos vise udaljile. Zato smatramo da postoje dobri razlozi i interes za srpsku stranu da pokusa da pocne sa dijalogom ovog casa, a ne da ih odlaze do daljeg.... Kao sto sam rekao, Kosovo ce nesumnjivo ostati jedan od glavnih kriterijuma za procenu promene u ovoj zemlji.

Neka vrsta pregovora o Kosovu ovde sada postoji vec oko godinu dana, a problemi su visedecenijski...

- Kada slusam dve strane, reklo bi se da traju vec vekovima...

U saopstenjima medjunarodnih institucija povodom Kosova uvek se istice to da nema govora o promenama granica i da Kosovo treba da ostane deo SR Jugoslavije. Da li medjunarodna zajednica mozda pritom hoce da kaze da Kosovo treba da postane federalna jedinica SRJ.

- Kao sto sam vec rekao, mi namerno izbegavamo da budemo uvuceni u takvu vrstu razgovora, zato sto smo svesni da na albanskoj strani ima nekih kojima bi odgovarao takav aranzman, dok ga drugi opet odbacuju, kao sto odbacuju i resenje da Kosovo ostane deo Srbije. Nama se cini da sve to moze biti reseno samo razgovorom zainteresovanih strana. Sto se tice medjunarodne zajednice, bilo kakav ustavni aranzman koji bi ispunio ocekivanja ljudi na Kosovu, bio bi aranzman kojim bismo mi bili zadovoljni. Nije na nama da forsiramo jednu ili drugu ideju i dok strane ne pocnu neku vrstu dijaloga tesko je reci sta su parametri moguceg. Prema tome, namerno se klonimo davanja recepata o tome da li Kosovo treba da bude federalna jedinica, deo Srbije i tako dalje... Ono sto je Kontakt grupa saopstila posle najnovijeg sastanka bilo je "znacajna samouprava". To je poruka da status kvo ne predstavlja osnovu za nekakvo resenje. Ali, mora doci do nekakvog nacina da se ljudi na Kosovu osete slobodnim da kontrolisu sopstvenu sudbinu. Kako ce se to izvesti u smislu ustavnog aranzmana, to je stvar pregovora.