REKTOR BEOGRADSKOG UNIVERZITETA PROF. DR DRAGAN KUBUROVIC O JUBILEJU I NAJAVLJENOJ OSTAVCI

Kada sam 1. oktobra postao rektor, mozda sam imao neki optimizam bez pokrica, ali tada sam imao i obecanje da ce se Univerzitetu dnevno pustati po dvesta hiljada dinara

Olga Nikolic

Univerzitet u Beogradu je nedavno proslavio 160. rodjendan, ali cak ni u tim trenucima nije bilo opustanja u slavljenickoj atmosferi, jer su brige oko staleskog statusa dobro pritisle visokoskolske poslenike. Povodom dana prestonickog univerziteta za “Nasu Borbu" govori prof. dr Dragan Kuburovic, rektor najstarije visokoskolske ustanove u drzavi, koji je nedavno zbog nedefinisanog materijalnog polozaja ove ustanove najavio odlazak iz Kapetan Misinog zdanja pre isteka mandata.

- Vidno je nezadovoljstvo radnika Univerziteta s cenom rada od 220 dinara, sto je stvarno ispod svih kritrijuma. Ja to ne mogu moralno da osudim, a opet znam da bi najveca tragedija bila da imamo strajk, ne zbog politickih konotacija, vec iz prostog razloga sto jos “vidamo rane" zbog 120 dana izgubljenih zbog Studentskog protesta 96-97.

Drugi problem je permanentan - pitanja o slobodi na univerzitetu bice dok je univerziteta i u perspektivi to moze da se resava. Nedostatak novca direktno ugrozava nastavu i kad ne izvodimo kvalitetnu nastavu, dzabe nam sve drugo. Po meni, od drzave i partija koje su na vlasti treba traziti koncept razvoja univerziteta. Izgleda da svi znamo sta necemo, a nazalost retko ko zna sta hoce.

Mislite li da vladajuce partije ne znaju sta hoce?

- Kad je u pitanju razvoj univerziteta, mislim da nema validnih dokumenata. Da li mi imamo dokumente sta je nama univerzitet za 21 vek, racionalizacija, reforma? Ja takve dokumente nisam video, bez obzira sto partije na vlasti u nekim drugim segmentima imaju odredjeni odnos prema univerzitetu - ali strateski razvoj univerziteta i drzave ne postoji. Kad to kazem, ne govorim o interpartijskim prepucavanjima, to je ono sto nas zadrzava u razvoju. Mi pricamo o reformi! Kakva reforma, vi je mozete izvoditi kad imate odredjene materijalne pretpostavke, a mi te pretpostavke za reformu nemamo, nemamo ni zakon, racionalizaciju, pa ni materijalna sredstva. Mi smo vecito u jednom krugu, uvek se nesto ceka. Evo sad, dok nam vreme otkucava, cekamo izbor vlade.

Godinu dana ste na funkciji rektora, od 1. oktobra ste i zvanicno preuzeli tu duznost. Utisak je da se o univerzitetu ponavljaju iste konstatacije.

- Ruku na srce, mi imamo neki pomak, ali se u moru problema to ne vidi. Drugo, neukusno je isticati neke rezultate kad sveukupna situacija nije dobra.

Kad ste postali rektor, rekli ste da Vam treba sest meseci da vidite da li cete nesto moci da uraditi ili ne.

- Mozda sam pre cetiri meseca imao neki optimizam bez pokrica, ali tada sam ispred sebe imao i obecanje iz aprila da ce se Univerzitetu dnevno pustati po 200.000 dinara. Mislio sam da je to bila dobra osnova da saniramo tesku situaciju i da trazimo izlaz. Medjutim, tesko sve to ide, ne mislim nista spektakularno, ali videcemo sastav nove vlade, ko ce biti na celu Ministarstva i koji cemo status imati. Nikakva tajna nije da sam ja zagovornik da treba da se napravi Ministarstvo za nauku i univerzitetsko obrazovanje.

Mislite li da ce to resiti problem?

- Daleko od toga, ali bi nam lakse bilo kad bi to Ministarstvo vodilo racuna o strateskom razvoju nauke i visokoskolskom razvoju. Ovako, mi sad imamo dva ministarstva - i ne zna se sta koje radi, tu se snalazi kako ko ume. U krajnjoj liniji i kako je ko simpatican ministrima, tako prolazi.

Da li to znaci da Vi nekom ministru niste bili simpaticni?

- Nikakva tajna nije, ja sam to i javno rekao, ministru prosvete nisam simpatican, nisam covek po njegovoj meri. Ali to ne bi trebalo da ima nikakvih konotacija po Univerzitet, to je procena nekoga da li sam ja ovakav ili onakav, On ne moze da ospori moju strucnost, vrednocu i verovatno mi osporava neka druga opredeljenja, a to je njegovo licno pravo.

I sami kazete da ste covek kompromisa, da li to znaci da nastojite da pomirite razne uticaje koje trpi BU?

- Mislim da postoje lose procene da se moze neki poseban pritisak na univerzitet uciniti. On je vrlo senzibilan i reaguje na odredjeno vreme i smatram da je mnogo pametnije da se svi udruze da nam popmognu da izadjemo iz ove krize da radimo svoj posao, a drzava neka kontrolise kako mi to radimo.

Zbog cega je, po Vasem misljenju, doslo do blokade rada Saveta BU?

- Sednica Saveta nije odrzana odavno. Po meni, nekoliko clanova Saveta iz oba dela treba da sednu i da se dogovore o tome koja su cetiri kljucna problema. Ukoliko ne postignu konsenzus, onda sastav Saveta treba kompletno promeniti.

Da li poziv koordinatora univerzitetskog dela Saveta moze da prodje kao “ruka pomirenja?"

- Sam zahtev za utvrdjivanje odgovornosti predsednika Saveta i njegovog zamenika tesko da moze da bude ruka pomirenja. Ne znam ni da li ta sednica moze da se odrzi 10. marta, jer ja sam od 9. do 13. marta u poseti Humboltovom univerzitetu.

Kako vidite buducnost Beogradskog univerziteta?

- U Srbiji moramo napraviti kategorizaciju univerziteta i fakulteta, videti ko je na kojim marginama. Jer, ovo sto se sad desava, jedna je vrsta laganog umiranja svih univerziteta. Sada se fakulteti otvaraju gde ko hoce. Cuo sam da i u Smederevu ima nekoliko odeljenja kojekakvih fakulteta. Ponovo su pocela pecalbarenja, nastava koja je ispod svih nivoa. I najtragicnije jeste da mi nismo svesni sta radimo, da skolujemo za nas te ljude, kujemo lazni novac.