AMERIKA MOBILISE EVROPSKE SAVEZNIKE ZA "ODLUCNE MERE" PREMA MILOSEVICU

"Osudjujemo nasilje i smatramo da Milosevic za to snosi odgovornost. Na zalost, jedino sto on razume je odlucna i cvrsta akcija medjunarodne zajednice", to je u americkoj stampi najcitiraniji deo izjave drzavnog sekretara SAD Medlin Olbrajt. Gelbard danas u Beogradu

SAD i Nemacka pozivaju na dijalog: Medlin Olbrajt i Klaus Kinkel juce u Bonu

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Jugoslavija je proizvela jos jednu krizu koja je ucinila da se Amerika ponovo zapita (kao sto se to culo u jednoj jucerasnjoj TV debati) o kakvom je to balkanskom prokletstvu rec da se "taj deo Evrope vraca ka srednjem veku, dok svi ostali iskoracuju prema 21. veku"?

Na tu dilemu - koja njih ovde zbunjuje, a nas tamo pogadja direktno u glavu - niko, naravno, nema ni priblizan odgovor. Na americkoj strani, zapravo, niko ga posebno i ne trazi: mediji i dalje opsirno izvestavaju o "kosovskim poljima smrti", a dezurni u Stejt departmentu prepricavaju ono sto je drzavni sekretar Medlin Olbrajt nimalo uvijeno saopstila u subotu pred novinarima u Rimu - i sto ce, kako se najavljuje, predstavljati americku poziciju na danasnjem vanrednom sastanku Kontakt grupe u Londonu.

"Protiv Srbije potrebno je preduzeti odlucnu i cvrstu akciju. Necemo ponoviti gresku iz 1991. Necemo da stojimo po strani i da posmatramo srpske vlasti da rade na Kosovu ono sto vise ne moze da im prolazi u Bosni. Osudjujemo nasilje i smatramo da Milosevic za to snosi odgovornost. Nazalost, ono sto on jedino razume, to je odlucna i cvrsta akcija od strane medjunarodne zajednice. Nigde vise u bivsoj Jugoslaviji necemo tolerisati politiku zavadi pa vladaj. Imamo na raspolaganju sirok izbor opcija. Smatramo da je vazno da se na miran nacin ostvari zahtev naroda sa Kosova za legitimnim politickim pravima" - prenosi tim povodom dopisnik vasingtonskog "Posta" kljucni deo izjave Olbrajtove posle sastanka sa italijanskim kolegom Lambertom Dinijem, uz procenu da ce sefovi diplomatija pet zapadnih zemalja imati danas u Londonu tezak razgovor sa Primakovljevim zamenikom Afanasjevim oko pojacavanja pritiska na Beograd zbog Kosova (uz ne bas pritom mnogo entuzijazma u asistenciji Vedrina iz Francuske.

Koliko ce se, medjutim, otici daleko u tom londonskom dokumentu? Sa kakvom ce porukom posle toga Robert Gelbard krenuti danas u Beograd, na razgovor sa Milosevicem?

U nezvanicnim nagovestajima na tu temu u Vasingtonu se preko vikenda moglo cuti konkretno jedino to da se jos nije doslo u situaciju kad bi se pokrenulo pitanje medjunarodne vojne intervencije u operaciji smanjivanja napetosti i zaustavljanja spirale nasilja na Kosovu, mada je Medlin Olbrajt upozorila u subotu, posle razgovora sa Dinijem, da u perspektivi resavanja kosovske krize "nista nije iskljuceno". S druge strane, sasvim je izvesno da se iz Londona danas moze ocekivati neka vrsta ultimativnog poziva Srbima i Albancima na obustavu sukoba i otpocinjanje dijaloga kojim bi se otvorio put ka uspostavljanju odredjene forme autonomne samouprave za Albance na Kosovu - a sve to u kombinaciji sa pretnjom odredjenim kaznenim merama prema beogradskim vlastima, koje se (narocito u Vasingtonu) smatraju prevashodno glavnim krivcem za rasplamsavanje ovog najnovijeg kriznog zarista na Balkanu.

Jucerasnji “Njujork Tajms" - opisujuci atmosferu u delegaciji Medlin Olbrajt uoci danasnjeg skupa u Londonu, posebno kad je rec o americkim nastojanjima da se svi ostali clanovi Kontakt grupe ubede na prihvatanje “strogo odgovora" prema Beogradu - prenosi i sledecu izjavu jednog od najblizih saradnika drzavnog sekretara: “Izgleda da ima nekih vlada koje je potrebno podsetiti sta se prosli put dogodilo u Bosni. Vazno je da sad istupimo sa cvrstim stavom".

Posle proslonedeljnog povlacenja paketa ekonomsko-diplomatskih olaksica, kojima je SRJ bila nagradjena 23. februara za Milosevicev doprinos u nedavnoj operaciji amputacije paljanske vlasti u Republici Srpskoj, u Vasingtonu se kao mogucnost danasnjeg londonskog pritiska na Beograd pominje dogovor o onemogucavanju putovanja u inostranstvo jugoslovenskih drzavnih funkcionera (putem obustave izdavanja ulaznih viza), kao i protestno povlacenje stranih ambasadora iz glavnog grada SRJ.

Ovo su, medjutim, samo nagadjanja. Situacija na tom terenu bice nesto jasnija tek veceras, posle londonskog ministarskog sastanka Kontakt grupe. Jer, kako nam je tu temu rekao jedan kompetentan sagovornik iz Vasingtona: “Sigurno je jedino da moramo da ucinimo sve sto je u nasoj moci da Srbe i Albance, sto je moguce pre, izvedemo na put dijaloga. Ali, problem je kako da se to ucini. Niko od nas ne zna pouzdano sta bi tu trebalo da se ucini, ali znamo da to mora odmah da se ucini".

Sto se toga tice, dok su politicari i diplomati u dilemi, vodeci americki listovi - uz opsirne izvestaje sa kosovskog terena i pojedina dramaticno optuzujuca svedocanstva prezivelih albanskih izbeglica iz Drenice - upozoravaju da jugoistocni prostor Balkana preti ratnom eksplozijom “potencijalno opasnijom od one u Bosni". Tim povodom (pod naslovom “Objedinjeni pritisak na Kosovu"), “Njujork Tajms" u jucerasnjem uvodniku prvo konstatuje da su “gerilski terorizam i drzavni masakri od prosle nedelje najzad naterali americke i evropske zvanicnike da ozbiljno shvate ovu opasnost", a zatim poziva predstavnike Kontakt grupe da danas u Londonu podrze upozorenja koja je u subotu Medlin Olbrajt poslala iz Rima Slobodanu Milosevicu povodom krize na Kosovu.

“Medjunarodna zajednica potrebno je da podseti kosovske Albance da svet nece da oslabi svoja zalaganja za multinacionalne drzave podrzavajuci nezavisno Kosovo. Bolji izbor je obnova statusa samouprave koju je Kosovo imalo pre 1989. godine. Svet, isto tako, mora i da radi na presecanju dotoka svog naoruzanja i novca koji stizu gerilskim grupama iz Albanije ili od organizacija u nekim drugim zemljama, kao, recimo, iz Nemacke. Jos hitniji posao bice ubediti g. Milosevica, koji je poceo svoje osvajanje vlasti u Jugoslaviji nacionalistickim podsticanjima oko Kosova, da popusti svoj zahvat. To ce traziti objedinujeni pritisak. Sutrasnji diplomatski susret trebalo bi da pocne usvajanjem predloga Vasingtona da se podrobno ispitaju dogadjaji od prosle nedelje.

Rusija, Grcka, Italija i Britanija trebalo bi da obustave trgovinu sa Beogradom, koja je pomogla g. Milosevicu da se odbrani od devizne krize. Ukoliko Rusija ne zeli da obustavi svoju prodaju nafte i naoruzanja, onda bi, ako nista drugo, trebalo da trazi kes, a ne bartere sa Srbijom“ - zakljucuje se u ovom uvodniku vodeceg americkog lista, uz sugestiju Kontakt grupi da, pored ovih mera, pokrene inicijativuza zamrzavanje drzavnih i privatnih racuna koje, kako se navodi, Milosevic i njegovi saradnici sa vlasti drze na Kipru i u mnogim drugim inostranim bankama.

“Kosovski grc" - to je naslov uvodnika nedeljnog “Vasington Posta", u kome se opisuje ovdasnje sve prisutnije poredjenje “druga Bosna" u opisivanju sukoba na Kosovu i, kako se konstatuje, po svemu sudeci, neminovnog sudara “ideje o Velikoj Srbiji, koja se identifikuje sa Slobodanom Milosevicem, sa isto tako nacionalistickom idejom o Velikoj Albaniji". Navodeci da je najnoviju krizu izazvalo “ocekivano ubistvo srpskih policajaca od strane oruzanog krila albanskog nacionalistickog pokreta", prestonicni dnevnik tim povodom pise dalje sledece:

“Srpska vlast odgovorila je na to silom, koja nije pravila razliku izmedju odgovornih i nevinih. Stejt Department kritikovao je taj odgovor kao "prekomeran“ i pored toga sto Vasington ne prihvata separatisticke pokrete i saglasuje se sa Beogradom da Oslobodilacka vojska Kosova predstavlja teroristicku grupu. Slobodan Milosevic, arhitekta dezintegracije predhodne Jugoslavije, nedavno je pokusao da vrati Srbiji naklosnost medjunarodne zajednice pomazuci SAD da uspostave novu, umerenu vladu bosanskih Srba. Samo pre nedelju dana Vasington ga je za to nagradio pravima na sletanje avionskih cartera i jos nekim obecavajucim merama. Stejt Departmet je podrzao plan Beograda za postepeno pregovaranje u razresavanju srpsko-albanskih razlika, od pitanja do pitanja, pocevsi sa obrazovanjem. Taj bojazljivi progres i obecanja sad su izgubljeni.