ponedeljak, 9. mart 1998.

POVODI: SEDMA GODISNJICA DEMONSTRACIJA 9. MARTA 1991. U BEOGRADU

Dani pobune, krvi i nade koji padaju u zaborav

Okrsaj policije i demonstranata bio je pravi ulicni rat u kojem je dvoje i poginulo. Taj dan je okoncan izlaskom tenkova JNA na ulicu. Pocinje studentska “plisana revolucija". “Institucije sistema" razmatraju zahteve opozicije. Godisnjice sa sve manje ljubavi

Noc pocinje s tenkovima:
Oko 19:30 casova na Terazijama

Paznja koja se poklanjala obelezavanju devetomartovske pobune tokom proteklih sedam godina “curila" je kao zrnca u pescanom satu i danas se gubi u zaboravu. Zato i treba podsetiti da je to bio stvarni dogadjaj i makar sa stranica novine ponovo “cuti" sta se uzvikivalo, sta je ko govorio tada, “videti" metez koji je zavladao prestonicom.

Deveti mart 1991. godine bio je dan kada je nekoliko desetina hiljada ljudi na ulicama Beograda, tada glavnog grada SFRJ, demonstriralo trazeci sustinske promene, kada su ugasena dva zivota, a na stotine ljudi povredjeno i odvedeno u zatvor. Tada su prvi put u miru na narod u Beogradu izvedeni tenkovi, jurisali su konjica i vodeni topovi, bacan je suzavac i pucalo se gumenim mecima.

Bliski susret prve vrste:
Trg Republike izmedju 13 i 14 casova

Proslo je sedam godina. Nekih od aktera, iz redova takozvanog obicnog sveta, vise nema, kao uostalom ni SFRJ. Mnogi su poginuli u ratu, a neki su digli ruke od otadzbine i napustili je. Politicki akteri sa obe strane su, kako se moze primetiti, na broju.

Vec je prepodne toga dana otpocelo - “tvrdo", mada takve sukobe, okoncane pogibijama i tenkovima, niko verovatno nije ocekivao. Policija je blokirala “krug dvojke" pustajuci gradjane na Trg posle dobrog odmeravanja, ili ih upucujuci u druge ulice. Prilazi gradu takodje su, po mnogim izvestajima, bili strogo kontrolisani, a policija je posle tvrdila da je nalazila i oruzje kod pristalica opozicije.

Novinari su zabelezili da je Trg sat pre podneva i vremena za pocetak mitinga vec bio nedostupan demonstrantima - isprecio se kordon, kako se kasnije ispostavilo, pouzdana “politicka institucija" za ulicnu komunikaciju sa gradjanima, ojacan sa nekoliko bornih kola i vodenih topova. Stanje napetosti brzo je preslo u prvi sukob kada je, po opozicionoj verziji, komandir milicije naredio napad nakon sto je u koskanju sa gradjanima dobio udarac.

Bilans sukoba

Mediji su prenosili razlicite brojke povredjenih, uhapsenih, kaznjenih. Po izvestaju Ministarstva pravde od 13. marta, kaznjeno je 106 gradjana. Na 60 dana zatvora pet gradjana, 30 dana njih 90... Po zvanicnim informacijama, lakse je povredjeno 30 policajaca, a od gradjana sedam maloletnika i 76 punoletnih. Povrede vatrenim oruzjem po informacijama zvanicnih institucija zadobilo je pet lica, i to svi oko 16 casova u delu Knez Mihailove izmedju ulice (tada) Marsala Tita i Narodnog fronta. 11. marta zatrazilo je pomoc 10 gradjana medju njima dva policajca. U izvestaju Ministarstva zdravlja Republike Srbije od 15 marta, a podaci su se odnosili na sve dane zakljucno sa 14. martom, medicinski je zbrinuto 203 gradjana, od kojih 163 ucesnici demonstracija i 40 MUP. Povrede tupim predmetima ili usled gazenja imalo je 198 gradjana. Na kucno lecenje vraceno je 180, a u bolnicama je ostalo 23. "Sa izvestajima zdravstvenih ustanova dobija se jos veci broj". Naime, 91 lice moralo je zbog suzavca da ispira oci. Navode se i podaci jos 150 gradjana kojima je pruzena pomoc u raznim domovima zdravlja.

Z. M. J.

Prkos: Dragana Milivojevic-Srdic
kasnije "maskota" SPO,
danas zaboravljena

Suzavac, konjica... juris

Okrsaj dobija na zestini, ima povredjenih, neki ostaju na zemlji. Milicija koristi sem pendreka vodene topove, smrkove, demonstranti upoznaju koliko je neprijatan suzavac. Masa uzvraca kamenim kockama i motkama i probija kordon.

Policija ubacuje u borbu i borna kola, ali samo uvecava ogorcenje kod gradjana. Jedan je uspeo da skine mitraljez sa oklopnog vozila, na njega se kaci i srpska trobojka sa ocilima. Kosava pomaze demonstrantima terajuci suzavac. Policija se povlaci, Trg je sada opozicioni. Podne je.

Nekoliko desetina hiljada ljudi je na Trgu. Ozvucenja nema i lideri opozicije odlaze na balkon Narodnog pozorista u koje ih pusta upravnica Vida Ognjenovic. Odjekuje:“Ovo su izbori", “ostavke, ostavke". Policiji vicu i “ustase", “Idite u Pakrac", gde se upravo u tim danima rat najavljivao, kao i “ubicemo ustase", “Srbija, Srbija", “Slobo Sadame".

Milosevic zahteva: Tenkovi na ulice

" ... U Beogradu demonstracije opozicije. Cine nevidjeno nasilje: ruse izloge, odose robu iz prodavnica, demolirali su celu glavnu ulicu - Terazije i Marsala Tita, Skupstinu Srbije i Predsednistvo, cak zgradu vlade u ulici Kneza Milosa, usli u sluzbene zgrade... Policija je podbacila, ima cak dvoje poginulih.

Nalazim se na vikendu u Niksicu. Zove me Slobodan Milosevic i trazi intervenciju vojske. Razgovaram sa Veljkom Kadijevicem. On se dvoumi - da li je neophodno i kako ce to politicki biti prihvaceno, ali se ne protivi, samo smatra da treba da osiguram odluku Predsednistva. Ostavljam jos malo da pratimo situaciju pa da se cujemo ponovo.

Sloba me nanovo zove. Veoma uzmeniren. Zove me i Veljko. Kaze da sada demonstriraju pred Generalstabom i hoce da provale unutra. Konsultujem telefonom clanove Predsednistva koje sam mogao dobiti (sve izuzev Mesica i Drnovseka). Dajem Veljku nalog da izvede vojsku na ulice i da zaposedne prostor ispred svih ugrozenih drzavnih institucija. Slobodan ce poslati zvanican pismeni zahtev koji cemo sutra na sednici Predsednistva odobriti".

(Iz knjige "Poslednji dani SFRJ" Borisava Jovica)

Vuk Draskovic sa balkona Narodnog pozorista preko megafona opominje vlasti da imaju jos vremena do pola cetiri da objave ostavke urednika RTS-a i “cestita junacima":

“Mi ne demonstriramo protiv organa vlasti, protiv izbornih rezultata. Mi samo hocemo da petorica urednika TV Bastilje podnesu ostavke. Ja vam dajem rec da sam danas spreman dati svoj zivot da ovi zahtevi budu ispunjeni. Ako tako urade onda bismo se ponovo vratili ovde i manifestovali, i ovo bismo pretvorili u svesabor nacionalne sloge!"

"Snage haosa i bezumlja"

Uvece devetog marta 1991. predsednik Srbije Slobodan Milosevic je rekao da je "u Srbiji i Beogradu napadnuta najveca vrednost koju ima nasa zemlja i nas narod - mir. Zato se snagama haosa i bezumlja Srbija mora suprotstaviti svim ustavnim sredstvima... Drzavni organi Republike upotrebice svoja ustavna ovlascenja u interesu mira gradjana Srbije i nekome nece dopustiti da u Srbiji seje haos i nasilje... Pozivam gradjane da u ovim teskim trenucima sacuvaju prisebnost i razum i da budu sigurni da ce u Srbiji pobediti mir i demokratija, a ne haos i nasilje".

Borislav Mihajlovic Mihiz izgovara reci koje ce drzavni mediji koristiti kao “dokaz vandalizma": “Za pedeset godina komunisticke strahovlade kod nas je iznikla nakarada, nakazno drvo neslobode i poslusnicke slugeranjske stampe. Za poslednjih nekoliko godina vi ste posekli mnoge korene i otkinuli mnoge grane, ali se to nakazno drvo jos nije osusilo i jos radja svoje nakazne plodove. Sve dok se sa njega kostrese i sa njega ne otpadnu poslusnici, uzurpacija cenzura, slugeranstvo i laz mi cemo to drvo neslobode - lomiti, lomiti i na kraju polomiti!"

Govori i Leon Kojen iz Demokratskog foruma, a Zarko Jokanovic, nakon toga dugogodisnji koalicioni partner rezima, poziva Slobodana Milosevica da na Trgu ponovi recenicu o narodu koji niko ne sme da bije, koja ga je proslavila na Kosovu. Sa balkona govori i Milan Paroski: “Mi cemo morati isterati uljeze koji su nas doterali dotle da sa ulica trazimo demokratiju..." Medjutim mir, koji je za vreme tih nastupa trajao, bio je kratak.

Pocinje opet zestoka tuca, jer policija: pesice, u bornim kolima, sa vodenim topovima, na konjima, jurisa na Trg bacajuci suzavac Demonstranti se talasaju i sklanjaju pred naletom i gumenim mecima koji pogadjaju “u meso" i gadno ranjavaju. Pocinje pravi ulicni rat jer gradjani krecu u protivnapad. Skace se na vodene topove, kidaju daske sa klupa, prevrcu zardinjere i kola, lete kamenice.

“Ne bezi narode. Juris, juris!" u transu je Draskovic koji vice sa balkona. Poziva miliciju da se povuce i pristupi narodu, moli je da “odbije naredjenje Titovih bandita". Masa uspeva da nadjaca policiju, ostaje na Trgu i nakon krace pauze krece prema Skupstini Srbije, za liderima opozicije a deo pred “TV Bastilju" gde dolazi opet do tuce, u kojoj policija ulazi da bije cak i u crkvu Svetog Marka.

Opozicione lidere, sa kojima je stiglo i mnostvo gradjana koji su zakrcili ulicu Marsala Tita do restorana “London", docekao je potpredsednik Skupstine Srbije Borivoje Petrovic sa kojim je dogovoreno da delegacija ode na pregovore sa predsednikom vlade Dragutinom Zelenovicem. Demonstracije koriste huligani koji razbijaju izloge u ovoj ulici i odnose vredniju robu.

Vukova ispovest

U intervjuu "Srpskoj reci" 1994. godine Vuk Draskovic je rekao da su organizatori mitinga trazili samo ostavke petorice urednika drzavne televizije. Dok je narod trazio rusenje vlasti osetivsi da je to poslednja prilika da se obori jedan preziveli model vladanja, Draskovic je izjavio:

"Za tako radikalnu odlucnost i volju najboljih koje je Srbija imala i koji su se 9. marta okupili na Trgu slobode, ni ja ni rukovodstvo SPO, a da o liderima drugih opozicionih stranaka ne govorim, nismo bili pripremljeni. Zbog te nespremnosti osecam se krivim i na odredjeni nacin odgovornim za nesrecu koja se posle sloma te divne pobune dogodila".

Vrh SPO na balkonu Narodnog pozorista:
Jovan Horvan, Draskovic i Milan Komnenic

Hapsenja, pogibije, tenkovi

U vreme dok je Draskovic sa drugim opozicionim prvacima pokusavao u vladi i Skupstini Srbije da pregovara sa predstavnicima vlasti, nesto posle 15 casova, iz pravca Kneza Milosa i ulice Narodnog fronta cuju se rafali iz vatrenog oruzja. Na raskrsnici kod “Londona" gine sedamnaestogodisnji Branivoje Milinovic. Kod “Beogradjanke" kasnije je poginuo i jedan policajac - Nedeljko Kosovic.

Nakon sto je obavesten da vlada zaseda i ne moze da primi opozicione lidere Draskovic odlucuje da se vrati u Skupstinu Srbije, a u Vladi ostaju neki od poslanika Demokratske stranke i cekaju da ih primi Zelenovic. U to vreme, oko 17 casova javni tuzilac zabranio je rad NTV Studija B zbog emitovanja snimaka demonstracija. Prekinut je i rad Radija B 92. Policija je u redakcijama i nikome ne dozvoljava ulaz u prostorije, cak ni zaposlenima.

U Studentskom gradu pocinje okupljanje studenata koji traze da svi zahtevi postavljeni tokom demonstracija budu ispunjeni. Izmedju 17 i 19 casova desetak hiljada ljudi nalazi se ispred Skupstine Srbije, a gotovo svi predsednici opozicionih stranaka u zgradi parlamenta cekaju predstavnike vlasti da dodju i cuju glas naroda.

U 19 i 30 na ulice izlaze oklopne jedinice - tenkovi JNA. Kako je saopstilo Predsednistvo SFRJ, na cijem je celu Borisav Jovic, ucinjeno je to na trazenje rukovodstva Srbije. U Skupstinu Srbije ulazi policija i hapsi Vuka Draskovica. Nakon toga 17 opozicionih poslanika stupa u strajk gladju, policija na ulicama premlacuje koga stigne, cak i prolaznike, decu i starce koji su isli svojim kucama. “Plisana revolucija", pregovori

Dan kasnije pocinje studentska “plisana revolucija" sa gotovo identicnim zahtevima postavljenim 9. marta, uz trazenje da se svi uhapseni puste na slobodu i utvrdi odgovornost vinovnika krvoprolica. Nekoliko hiljada studenata iz Studentskog grada nocu krece prema centru Beograda. Policija intervenise, baca i velike kolicine suzavca. Studetni apeluju da ih policija propusti, u pregovorima im se pridruzuju poslanici Demokratske stranke Dragoljub Micunovic i Zoran Djindjic.

Zahtevi demonstranata

Demonstacije 9. marta 1991. organizovane su sa "medijskim zahtevima": trazeno je da odu sa polozaja u "TV Bastilji" Dusan Mitevic, Sergej Sestakov, Ivan Krivec, Predrag Vitas i Slavko Budihna ciji je komentar (u kojem tvrdi da je SPO produzena ruka Tudjmana) bio neposredan povod za miting. Tokom mitinga u spisak je uvrscen i zahtev da ministar policije podnese ostavku.

Trazeno je da kanali TV Beograda pripadnu svim partijama srazmerno snazi, da rad republicke Skupstine direktno prenosi RTB, da se ne ometa rad Studija B i JUTEL-a.

Iza zahteva su stajali: SPO, Narodna seljacka stranka, DS, Demokratski forum, Narodna radikalna stranka, Savez reformskih snaga za Srbiju i Vojvodinu, Liberalna stranka, Srpski rojalisticki blok, Narodna stranka iz Novog Sada, Nova demokratija, SDS iz Knina za podrucje Srbije. Srpska radikalna stranka odbila je da ucestvuje na mitingu "organizovanom u sprezi sa reformskim snagama Ante Markovica i slicnih", ali je posle podrzala studentske zahteve.

Posle nekoliko sati sa mosta je ukonjena blokada policije. Oko pola tri posle ponoci studenti iz svih delova grada stigli su na Terazije. Protestu se pridruzuju brojne licnosti iz politickog i javnog zivota, a stizu i gimnazijalci. Formirana je delegacija studenata koja je trebalo da zahteve sa protesta uruci predsedniku Slobodanu Milosevicu. On je, medjutim, odbio da ih primi ali je zato primio jednu drugu delegaciju studenata na celu sa predsednikom Saveza studenata Beograda Aleksandrom Nikacevicem. Podobni studentski “vodja" je pozvao studente da sa Terazija predju na Trg Republike ali je bio izvizdan.

Jedanaestog marta Naucno-nastavno vece Beogradskog univerziteta donosi odluku o prekidu nastave. Istog dana na poziv Socijalisticke partije Srbije na Uscu se odrzava “Miting za odbranu Republike, slobodu i demokratiju". “Borba" (danas “Nasa Borba") je o tome pisala tekst pod naslovom: Roditelji na Uscu - deca na Terazijama. Sa Usca ostaje zapamcen poziv ministra Dusana Matkovica da se krene na demonstrante ka Terazijama.

Ranije obavesten o tome da ce studenti, po svoj prilici, biti napadnuti na Terazijama, patrijarh Pavle im se obraca sa molbom da se razidju u ime mira. Tada je patrijarh izvizdan, a kada je shvatio da je bio izmanipulisan, dosao je ponovo na Terazije da to kaze studentima i da im pruzi podrsku. Pozdravljen je burnim aplauzom i povicima “bravo Pajo majstore".

Na Terazijama je tih dana izvizdan i Vojislav Seselj koga su studenti nazvali “crvenim vojvodom". U isto vreme, uporedo sa terazijskim zbivanjima Dragoljub Micunovic je, prvi put, otisao na pregovore kod predsednika Srbije. Nakon toga na Terazije je pred studente doveo predsednika Vlade Srbije Zelenovica, koga su studenti - izvizdali.

Dan kasnije, 12. marta, Skupstina Srbije usvojila je vecinu studentskih zahteva, a “pale" su i ostavke u RTS-u . Na vest da je umesto Mitevica za generalnog direktora RTS-a postavljen Ratomir Vico, srednjoskolci na Terazijama su pitali - ko je to? Stariji su odgovorili: “To je isto". Nezadovoljni studenti odlucuju da ostanu do ispunjenja svih zahteva .

Na Trgu Republike 13. marta odrzan je jos jedan miting opozicije, prisustvovao je i Vuk Draskovic, koji je tokom prethodne noci pusten iz zatvora. Vuk je tada Trg Republike nazvao Trgom slobode, predlozio da se na njemu sagradi spomenik poginulima - uceniku Branivoju Milinovicu i milicionaru Nedeljku Kosovicu i zatrazio ostavku ministra policije. Na slobodu je pusteno i stotinak demonstranata, a ministar policije

Radmilo Bogdanovic ponudio je ostavku, kako je rekao Skupstini “na raspolozenje". Beogradom se tih dana, posle suzavca disao sveziji vazduh, a mnogi su poverovali da posle 9. marta nista vise nece biti isto.

J. Kocijan
Z. M. Jevtic
N. Todorovic

POLICIJSKI DOGOVOR RADIO-STANICAMA

Kordon je pucao

Opozicija je javnosti prezentirala, kako je navedeno, delove snimljene interne policijske komunikacije 9. marta u fazi kada je za demonstrante i za policiju bilo "biti ili ne biti":

- Morava 416, potrebno je da uputite jednu grupu milicionara od Avale 316 ovamo prema Kneza Milosa 103. Idem sa hemijskih sredstvima ...dopuna...

- Iza zgrade Skupstine Srbije te ceka inspektor Perovic i on ima zadatak da nosi ta hemijska sredstva tamo gde treba...

- Ja mislim da upotreba hemijskih sredstava, suzavca, ovde ne vredi jer duva takav vetar da to odmah odnese... moze da se rasipaju ta sredstva... nemaju efekta. Jedina pomoc su vodeni topovi smrkovi...

- I konjica...

........................................................................

- Obrati paznju, gore je upotreba vatrenog oruzja.

- Kordon milicije upotrebljava vatreno oruzje prema masi. Ko je to naredio?

- Kordon milicije puca u masu iz ulice Kneza Milosa.

- Pogodjeno je nekoliko mladica kod "Londona".

- Zasto je pucano kada niko nije bio u opasnosti?

Godisnjice

9. mart 1992. godine: odrzan je miting opozicije na Svetosavskom platou. Patrijarh Pavle neki minut pre toga u crkvi Svetog Save odrzao pomen poginulima prilikom demonstracija, godinu dana ranije. Kao organizator obelezavanja potpisana je "Ujedinjena demokratska opozicija Srbije". Ostace upamceno da su Draskovic i Micunovic stajali na bini jedan uz drugog, drzeci se za visoko uzdignute ruke.

9. marta 1993. i 1994. godine sve se svodilo na polaganje cveca na mesto gde su pali Branivoje Milinovic i Nedeljko Kosovic. Uoci 9. marta 1995. godine otkazan veliki opozicioni skup protiv informativnog mraka, a dogadjaj meseca postaje iznenadna pojava Draskovica i Djindjica na programu drzavne televizije.

9. mart 1996. godine: miting na Trgu Republike u organizaciji SPO, DS i GSS, prisustvovalo je vise desetina hiljada ljudi. Drzavni mediji su o mitingu lagali jos i vise nego ranije a okupljene su nazivali slucajnim prolaznicima.

9. mart 1997. godine: odrzan miting na Trgu Republike. Vuk Draskovic je porucio vlastima da ce joj Srbija uskoro suditi. Zoran Djindjic da na prvom mestu mora da bude oslobadjanje medija, a Vesna Pesic da "imamo ujedinjenu demokratsku opoziciju - koaliciju "Zajedno" i da zato "sad znamo da moramo pobediti".

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /