utorak, 10. mart 1998.

AMERICKA REAGOVANJA NA ODLUKE JUCERASNJEG SASTANKA KONTAKT GRUPE

Ekonomsko-diplomatske kazne zbog nasilja na Kosovu

Kako je izvestio americki Nacionalni radio, pet zapadnih zemalja odlucilo se da ide na sprovodjenje kaznenih mera protiv Beograda, ukoliko se ne prestane sa nasiljem na Kosovu, bez obzira sto Rusija pruza otpor da se "Milosevic izdvoji i kazni"

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

“Potrebno je preduzeti hitnu akciju protiv rezima u Beogradu, kako bismo ih naterali da plate za stetu koju su vec napravili, kao i da ih prinudimo da najzad pocnu da resavaju probleme na Kosovu kroz dijalog i pomirenje. Srbi moraju da priznaju Albancima njihova legitimna politicka prava. Nigde nas nece odvesti ako se zadrzimo samo na moralnim osudama i izrazavanjima zabrinutosti", glasila je kratka izjava koju je drzavni sekretar Medlin Olbrajt dala americkom Nacionalnom radiju pre pocetka jucerasnjeg vanrednog sastanka Kontakt grupe u Londonu.

Ovo je - kao sto je receno - bila izjava sefa americke diplomatije pre jucerasnjeg dogovora sa kolegama iz Britanije, Francuske, Nemacke, Italije i Rusije o vatrogasnim merama medjunarodne zajednice na popristu potencijalnog novog ratnog pozara na Balkanu. Posle visecasovnog preganjanja u Londonu, Olbrajtova je za ovdasnje medije imala jos jednu isto tako ostru i kratku izjavu:

“Umesto da se nastavi popustanje dosadasnjih sankcija, Srbija se vraca u jos dublju izolaciju. Na zalost, jedinu vrstu pritiska koji razume predsednik Milosevic predstavlja onaj koji ga primorava da plati ceh za svoje neprihvatljivo ponasanje. Medjunarodna zajednica nema drugog izbora nego da na ovaj nacin izbegne greske koje su cinjenje 1991, u vreme izbijanja nacionalistickih ratova u Jugoslaviji".

Americke izvestaci iz Londona, inace, najavljivali su vec juce ujutru otpor zamenika ruskog ministra inostranih poslova Afanasjeva “odlucnim i cvrstim merama" oko kojih su SAD nastojale da mobilisu Evropljane. U njihovim prvim reakcijama pominje se, isto tako, i odredjeno nezadovoljstvo vasingtonske ekipe razvodnjenim zakljuccima Kontakt grupe, narocito kad je rec o onom delu zakljucaka kad je trebalo poredjati, crno na belo, kaznene mere protiv SRJ za slucaj da sa albanskom stranom ne dodje u roku od 10 dana do pocetka pregovora o razresavanju problema na Kosovu. “Rusi su se saglasili sa najvecim delom predlozenog paketa. Teskoce su se, medjutim, pojavile kad je trebalo usaglasiti se oko kaznenih mera" - prenela je globalna mreza CNN jos tokom sastanka izjavu jednog neimenovanog predstavnika domace delegacije, uz informaciju da su clanovi Kontakt grupe razmatrali dvofazni predlog akcija koje bi medjunarodna zajednica trebalo da preduzme prema Beogradu i Pristini.

Gelbard doputovao u Beograd

Beograd, Beta. - Specijalni americki izaslanik za Balkan Robert Gelbard doputovao je juce u Beograd, gde bi trebalo da razgovara sa predsednikom SRJ Slobodanom Milosevicem. Gelbard je u Beograd stigao u vecernjim casovima, javio je Asosijeted pres. Ocekuje se da ce Gelbard sa Milosevicem razgovarati o stanju na Kosovu, kao i o odlukama Kontakt grupe povodom krize u toj pokrajini. Agencija Beta saznaje u albanskim izvorima da ce Gelbard tokom danasnjeg boravka u Pristini razgovarati sa liderom kosovskih Albanaca Ibrahimom Rugovom i drugim albanskim celnicima, kao i sa predstavnicima srpskih vlasti. Gelbard ce danas popodne u Pristini odrzati konferenciju za stampu, dodaju isti izvori.

Prema ovdasnjim medijskim izvorima, predstavnici SAD, Britanije, Nemacke, Francuske, Italije i Rusije bili su saglasni oko angazovanja bivseg spanskog premijera Felipea Gonsalesa za posrednicku misiju na Kosovu, kao i oko potrebe da se (kao preventivna mera u onemogucavanju sirenja ove krize) produzi na neodredjeno vreme mandat mirovnih snaga UN u Makedoniji, za koje je Savet bezbednosti nedavno odredio 15. septembar kao datum povlacenja i potpunog okoncanja te misije.

Zapelo je, medjutim, kasnije, kad je pocela rasprava o predlogu da se obustavi izdavanje ulaznih viza jugoslovenskim funkcionerima odgovornim za represiju na Kosovu, kao i da se obustavi izvoz naoruzanja i opreme koja moze da se koristi za policijske akcije pritiv civilnog stanovnistva (prva faza sankcija), odnosno o onoj sledecoj kaznenoj meri kojom je pet zapadnih zemalja zatrazilo zamrzavanje imovine i finansijskih sredstava SRJ u inostranstvu, kao i zabranu stranog investiranja u SRJ do okoncanja pregovora sa kosovskim Albancima.

“Premda su nemiri na Kosovu izazvali strah od nove Bosne na Balkanu, te dve situacije veoma su razlicite, pre svega zbog toga sto niko u svetu ne postavlja pitanje oko srpskog suvereniteta nad Kosovom, dok je Bosna 1992. dobila podrsku posle svog izdvajanja iz Jugoslavije", kaze se u jucerasnjem izvestaju “Njujork tajmsa", iz Londona, posvecenog otporu Moskve da se Milosevic izdvoji i kazni zbog nasilja na Kosovu.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /