OD SUTRA BANKARSKE KRATKOROCNE POZAJMICE POLJOPRIVREDI PREUZIMA FEDERACIJA

Dok bankari tvrde da ce im primena novih propisa vezati ruke predstavnici poljoprivrednih organizacija isticu da drugog resenja nije bilo jer ova privredna grana nije u stanju da vrati uzete kredite. - Sta ce se desiti ako i ostali duznici zatraze isti aranzman sa NBJ

Dok direktori nekoliko stotina preduzeca koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom sutra budu jedni drugima cestitali na dobro obavljenom poslu bankari ce se od muke hvatati za glavu. I jedni i drugi imaju isti povod - stupanje na snagu propisa kojima se kratkoricne pozajmice za finansiranje poljoprivrede pretvaraju u dugorocne kredite preuzima Federacija.

Bez obzira sto su prilikom nedavnog usvajanja u Skupstini Jugoslavije predlozi zakona kojim se privremeno oprastaju dugovi poljoprivredi docekani na noz poslanici su ih usvojili i time otvorili vrata brojnim duznicima da se pojave sa istim zahtevom. Zasluga da prvi probiju led pripala je poljoprivrednim organizacijama uglavnom zahvaljujuci teretu koji su, prema oceni predstavnika savezne vlade, uspesno nosili u godinama sankcija. To sto Jugoslaveni uprkos visegodisnjoj blokadi na granicama nisu bili gladni Federaciju ce kostati nekoliko milijardi dinara jer ce na sebe preuzeti obeveze onih koji su se zaduzivali da bi proizvodili hranu.

U Zakonu o pretvaranju kratkoricnih pozajmica svojevremeno davanih bankama iz primarne emisije (za poljoprivredu, pripremu turistickih usluga i tekuce odrzavanje u elektroprivredi, proizvodnji uglja i zeleznickom saobracaju), u dugorocne kredite predvidjeno je da njihova otplata traje 15 godina, i sa grejs periodom od pet godina. Ovi krediti otplacivace se u dvadeset jednakih polugodisnjih rata, a prva rata dospeva 30. juna 2.003. godine. Banke na ove dugorocne kredite NBJ placaju kamatu od 0,5 odsto godisnje, a ona tece vec od januara ove godine. Zakonom o pretvaranju bankarskih kredita, odobravanih nosiocima primarne poljoprivredne proizvodnje i turisticke privrede, u javni dug Federacije, koji kao i prethodni sutra stupa na snagu, oplata ovih pozajmica traje deset godina i uz trogodisnji period mirovanja otplate u kojem Federacija placa bankama kamatu od osam odsto godisnje Otplata kamate pocinje 5.jula ove godine, a obaveza je Federacije da u saveznom budzetu izdvoji potrebna sredstva za servisiranje ovih dugova. Dug poljoprivrednih organizacija prema bankama obracun je krajem prosle godine i iznosi 1,85 milijardi dinara.

Da ce ovakavi propisi biti usvojeni, bez obzira sto je poljoprivreda domaca uzdanica, malo ko je od bankara verovao. Predlagaci zakona nisu, prema recima Zivote Mihajlovica, generalnog direktora Vojvodjanske banke, predstavnike banaka ni pitali za misljenje, a upozorenja da ce oprost dugova trajno osakatiti banke nisu doprle do njihovih usiju. Najavu Mihailovica da ce se bankari oglasiti posle stupanja na snagu novih propisa za sada u drugim bankama niko nije spreman da potvrdi ali, kako saznajemo, ubrzano se prave racunice o posledicama privremenog otpisa dugova.

Istovrmeno su bankari u panici sta ce se desiti ako im sutra metalci ili neka druga privredna grana, ispostavi iste zahteve dokazujuci da nisu u stanju da vrate dugove i odrzavaju proizvodnju. Na opasnost da isti aranzman sa NBJ mogu da zatraze i drugi duznici ukazao je i Djordje Djukic, predsednik Odbora za kreditno- monetarni sistem u Skupstini Jugoslavije. Neravnopravan tretman duznika ne ide u prilog treniranju finansijske discipline, koju monetarne vlasti gromoglasno najavljuju poslednjih meseci.

Da li ce primena noviha zakona, uz negativne posledice koej ce doneti bankama, poljoprivredi dati novu sansu? Sudeci po recima Zaharija Trnavcevica, predsednika Odbora za poljoprivredu u Demokratskoj stranci, pretvaranje duga primarne poljoprivredne proizvodnje u javni dug, nimalo nece popraviti stanje u poljoprivrednoj proizvodnji jer je ona u takvim teskocama da ga pet godina nije placala niti bi ga mogla vratiti. "Ova mera ima vise psiholosko- politicki, nego stvarni znacaj. Drzava je, usvajajuci ovaj Zakon, samo zvanicno priznala da je poljoprivreda nemocna da vrati dug. Mali broj preduzeca koja su vratila dug, donosenjem ovog Zakona kaznjena su zbog toga sto su bili revnosni i platili dug", kaze Trnavcevic.

Bankari mogu da se bune koliko god hoce jer drugog resenja nije bilo nego da se poljoprivredi otpise ovaj dug, tvrdi Trnavcevic, napominjuci da bankama privremnim otpisom duga nije otezan polozaj jer one nisu ni mogle da ga naplate. Poljoprivredna proizvodnja ponovo ce se sunovratiti jer banke nemaju para za nove kredite, a za ovogodisnju setvu, prema proracunu, treba tri milijarde dinara, dodajeTrnavcevic. "Pravo je samoubistvo za poljoprivredne proizvodjace da uzmu kredit od onih banaka koje ga nude jer su kamate deset odsto na mesecnom nivou, a obrt kapitala u poljoprivredi je mali, jednom godisnje, pa nigde u svetu proizvodnja ne bi mogla da izdrzi ovakve troskove kredita", kaze Trnavcevic.

M.Vukovic
S.Jovicic