ZASTO BANKARI MISLE DA JE SAVEZNI MINISTAR ZA FINANSIJE BOZIDAR GAZIVODA BIO ISKREN

U bankama vlada opsta nelikvidnost i svega nekoliko njih jos drzi nos iznad vode. I privreda i banke cekaju sta ce se desiti - da li ce drzava popustiti ili je spremna da devizni kurs cuva zrtvovanjem privrednog rasta

Sa preteranim povlacenjem dinara sada se moze napraviti pravi dar-mar i opsta nelikvidnost. Stabilnost valute ne sme da se plati potpunim zaustavljanjem privrede i za taj problem moramo naci odgovor, izjavio je savezni ministar za finansije Bozidar Gazivoda, priznajuci na taj nacin da je dosadasnja politika - kreni, stani - ili prvo pusti pa povlaci novac, bila losa i neodgovorna. Njegovu izjavu strucnjaci i bankari tumace dvojako, jedni verujuci da je Gazivoda iskren i u pravu, drugi pomalo sumnjajuci da ona moze da predstavlja tihu najavu nekog drugog vetra, koji treba da smanji temperaturu koju su podigle mere koje je u januaru i februaru preduzela Centralna banka, nastojeci pre svega da poslovanje banaka svede u granice raspolozivih sredstava na njihovim racunima. Efekat je sledeci. Juce je 97 banaka bilo likvidno i pozitivno stanje na njihovim ziro-racunima iznosilo je 398,2 miliona dinara. Medjutim, 16 banaka je opet bilo nelikvidno, a njihovi minusi su teski 92,5 miliona dinara.

Velika prica da su krajem januara dinarski plasmani smanjeni za 965,7 miliona dinara, ili sest odsto u odnosu na prethodni mesec, znaci samo to da su one po osnovu svojih bilansa bile prinudjene da otpisu sumnjiva i nenaplativa potrazivanja po kreditima i kamatama, a na teret prihoda banaka. I to je prakticno jedna knjigovodstvena operacija. Prema recima jednog bankara, krediti se vise prakticno uopste ne vracaju i banke su cak spremne da otpisu i kamate, samo da bi im se vratila glavnica, ali su sve vise ubedjene da od tog posla nema nista. U bankama tvrde da je generalno ugrozena njihova likvidnost, i da svega nekoliko banaka jos drzi nos iznad vode, protestvujuci sto se emisija pustala za druge namene (pa i Gazivoda kaze da "jos nema pravog odgovora koji su sektori, i teritorijalni delovi SRJ koristili emisiju novca") a posle se novac povlaci preko banaka.

Daljem zatezanju na ovaj nacin nema mesta, tvrdi ovaj bankar. On takodje veruje da ce se selektivno primenjivati i mera koja upravo stupa na snagu - da kada je banka nelikvidna ne moze da koristi druge oblike izmirivanja obaveza, kao sto su asignacija, cesija i kompenzacija. Linearna primena ove mere oterala bi pod led i velike banke, i zato se veruje da ce biti primenjivan dupli arsin.

Na likvidnost banaka i njihovu kreditnu sposobnost u skorijoj buducnosti uticace jos dve nepovoljne okolnosti. Prva je imobilizacija "agrarnih" kredita, sto ce pogoditi pre svega velike banke, koje su po drzavnom nalogu radile sa drustvenom poljoprivredom. Ko je davao ove poljoprivredne kredite, taj je namagarcen, kaze jedan bankar. Mozda ce Centralna banka i nadoknaditi bankama kamatna sredstva po ovim kreditima, ali ovakva operacija je u svakom slucaju los psiholoski signal, koji moze da navede i ostale da traze isto, glasi njegov komentar.

Drugi atak na likvidnost predstavljace prispece na naplatu kratkorocnih hartija od vrednosti, ukljucujuci i menice, koje su banke zalozile kod NBJ i koje dobar deo njih nece imati snage da iskupi. (Takodje bilo je predvidjeno i da se do kraja marta naplati jos jedan deo potrazivanja Centralne banke od banaka). Vecina banaka se radije odlucila da emituje ove hartije i zalozi menice, nego da minuse pokriva i sredstva za likvidnost garantuje deviznim pokricem. Kad ovi papiri stignu na naplatu to ce zasigurno proizvesti novi drasticni pad likvidnosti u bankarskom sistemu. Kako neki strucnjaci predvidjaju, sada je na sceni pre "igra zivaca", a ne neki ozbiljni koncept isterivanja finansijske discipline, jer i drzava izgleda pocinje da razmislja da se u toj terapiji "predozirala".

Sadasnja recesija, izazvana sa jedne strane nestasicom novca, a sa druge opstom neizvesnoscu u pogledu toga sta ce biti sa najavljenim sankcijama (zbog cega je prakticno zaustavljen promet na finansijskom trzistu), plodno je tle da se ponovo pokrene hiperinflatorna spirala. U postojecim prilikama i veoma mali pomak deviznog kursa uslovio bi jos vecu susu na dinarskom planu, jer bi se i to malo para prebacilo na kupovinu deviza. Rizici su veliki, toga je svesna i monetarna vlast, a u privredi i bankama se ocigledno ceka sta ce se na kraju desiti i da li ce drzava imati petlju da u ime finansijske discipline zrtvuje stopu rasta i opstanak nekih preduzeca i banaka.

Bojana Jager