PARLAMENTARNA DELEGACIJA CRNE GORE DANAS ZAPOCINJE ZVANICNU POSETU VASINGTONU

Najavljene reforme u Crnoj Gori dobice odgovarajucu podrsku u okvirima americke politike prema SRJ uz prethodnu proveru i verifikaciju svih programa

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Svetozar Marovic i osmorica ostalih clanova delegacije Skupstine Crne Gore nece bas padati s nogu od danas do petka, tokom zvanicne posete SAD. To, medjutim, ovog puta nije od primarnog znacaja. Ono sto je bitno i indikativno, to je cinjenica da je ova podgoricka delegacija uopste zvanicno pozvana u tu posetu i da ce se ovih dana naci u Vasingtonu - ovih dana kad se i onako zategnuti odnosi izmedju Amerike i preostale Jugoslavije nalaze na domak nove nizbrdice.

Visoki crnogorski predstavnici (za razliku od kolega iz Srbije) dolazili su nezvanicno nekoliko puta u Vasington u ovih skoro sest godina odkako se raspala predhodna SFR Jugoslavija i kad su krenuli ratovi u Sloveniji, Hrvatskoj i BiH za koje americka americka administracija smatra prevashodno odgovornim vlasti u Beogradu i koje je zbog toga drzi, od maja 1992, u vecoj ili manjoj medjunarodnoj izolaciji. Milo Djukanovic boravio je ovde u svojstvu republickog premijera cak tri puta (a jednom, na brzinu, i u Kaliforniji), a tadasnji predsednik Momir Bulatovic otvorio je avgusta 1996. u Vasingtonu jos postojecu Trgovinsku misiju Crne Gore.

Ali, sve to - i jedno i drugo - bilo je sustinski drugacije u odnosu na ovu novu fazu odnosa koja pocinje danas sa dolaskom Svetozara Marovica i njegove “multipartijske i multietnicke parlamentarne delegacije" (ovo pod navodnicima gosti iz Podgorice posebno isticu u svojoj propagandnoj prezentaciji, ispravno procenjujuci da ce im to otvoriti neka ovdasnja vrata kroz koja, inace, ne bi mogli da prodju i obezbediti prijem na koji bi, u protivnom, tesko mogli da racunaju). Odredjena “prepoznatljivost" crnogorske politike na unutrasnjem planu pocela je u Vasingtonu da se registruje u poslednjih par godina, ozbiljno je pocela da se tretira prosle zime, kad je Djukanoviceva struja u DPS pocela javno da podrzava zahteve sa demonstracija srpske demokratske opozicije i studenata, a pretvorila se u osnovu za konkretni zaokret u americkim odsnosima prema Podgorici unazad sest meseci - od kako je doslo do otvorenog razlaza i konfrontacije izmedju Bulatovica i Djukanovica, do predsednickih izbora.

To sve naglasenije americko otvaranje prema novoj rukovodecoj garnituri u Podgorici predstavlja - na spoljnopolitickom planu - jednu od retkih dodirnih tacaka izmedju Klintonove administracije i Kongresa, u kome se i Predstavnicki dom i Senat nalaze pod cvrstom kontrolom republikanaca. Poslednji put videlo se to sredinom prosle nedelje, kad su kongresmeni jedoglasno usvojili rezoluciju u kojoj je proprano sve ono sto je najaktuelnije u sadasnjoj fazi odnosa izmedju SAD i SRJ: podrska kosovskoj autonomiji u okviru Jugoslavije, osuda nedavne brutalne intervencije srpskih policijskih snaga protiv civilnog albanskog stanovnistva na Kosovu, kao i podrska stavu administracije da se Crna Gora - zbog “pozitivnog stava" prema tekucim kosovskim zbivanjima - izuzme na neki nacin od sankcija koje Kontakt grupa planira da inicira na sutrasnjem sastanku u Bonu.

“SAD smatraju da Crna Gora vodi politiku koja ide u sasvim drugacijem pravcu od politike Srbije i SR Jugoslavije" - rekao je tim povodom Klintonov izaslanik Robert Gelbard, prosle nedelje u Podgorici, u izjavi koja ce ovih dana dobiti visestruki odjek tokom razgovora sa crnogorskim parlamentarcima u Vasingtonu. Za goste iz Podgorice, medjutim, ti razgovori bice i hod po trnju, a ne samo po cvecu koje im se priprema: najavljene ekonomske i demokratske reforme Crne Gore dobice odgovarajucu americku podrsku u okvirima koje to dozvoljava “spoljni zid" sankcija prema SRJ (slanje eksperata za fiskalnu i poresku politiku, za privatizaciju i razvoj trzista kapitala, za razvoj energetike i razvoja privatnog sektora, kao i podsticaj privatnih investicija sa ove strane), uz prethodnu proveru i verifikaciju u praksi svih programa i znacajnih zaokreta koji su najavljeni tokom Djukanoviceve predizborne kampanje, kao i u njegovoj inauguracionoj besedi, odrzanoj 15. januara na Cetinju.

Nesto vise o svemu ovome znace se do petka, kad skupstinska delegacija Crne Gore zavrsava posetu Vasingtonu i vraca se u Podgoricu. Posetu, koja ce, sve kad se sabere, predstavljati svojevrsno zagrevanje za predstojeci dolazak Mila Djukanovica, koji bi u drugoj polovini aprila trebalo ovde da udje na velika vrata kao novi predsednik crnogorske drzave.