DANAS NASTAVAK PREGOVORA O SUKCESIJI BIVSE SFRJ

Medjunarodni posrednik ser Artur Vots pripremio je nov Nacrt sporazuma o arhivama, drzavljanstvu, penzijama i stecenim pravima, koja ce danas biti ponudjen na usvajanje pregovaracima pet zainteresovanih drzava

Mirko Klarin
dopisnik “Nase Borbe" iz Brisela

Gradjani bivse Jugoslavije koje su “dogadjaji" zatekli na pogresnim stranama novih drzavnih granica, mogli bi ove sedmice da, napokon, docekaju dobru vest sa maratonskih pregovora o drzavnoj sukcesiji, koji se danas nastavljaju u Briselu. Naime, medjunarodni posrednik ser Artur Vots je - u svetlu pomenutih “dogadjaja" - pripremio Nacrt sporazuma o arhivama, drzavljanstvu, penzijama, stecenim pravima i (medjunarodnim) ugovorima, koji ce danas biti ponudjen na usvajanje pregovaracima pet zainteresovanih drzava. Da bi zaobisao bolno pitanje na kojem su propadali dosadasnji pregovori o sukcesiji - da li se, naime, bivsa Jugoslavija raspala “secesijom" ili “osamostaljenjem" - ser Vots je taj raspad, te ratove i razaranja koji su ga pratili, u preambuli svog nacrta definisao, jednostavno, kao “dogadjaje."

Od pomenutih “dogadjaja" do danas, bilo je nekoliko pokusaja da se pitanja arhiva, drzavljanstva, penzija i stecenih prava rese odvojeno od ostalih problema sukcesije, tj. podele nasledstva bivse Jugoslavije. Sadasnja inicijativa za njihovo resavanje pokrenuta je decembra prosle godine i o njoj je bilo reci u januarskoj rundi pregovora. Rezultat toga je ser Votsov Nacrt sporazuma, kojim su prvi put pomenuta “humanitarna" ili “ne-ekonomska" pitanja izdvojena tzv. Memoranduma o saglasnosti, odnosno predloga opsteg resenja za sva pitanja sukcesije, u cijem usaglasavanju pregovaraci pet drzava nisu odmakli daleko od pocetka.

Sto se arhiva tice, ser Votsov nacrt definise sta ulazi u “drzavni arhiv SFRJ" a sta u “republicke i druge arhive", te uspostavlja princip da “delovi drzavnog arhiva SFRJ... neophodni za normalnu administraciju teritorije jedne ili vise drzava... treba da pripadnu tim drzavama, nezavisno od toga gde se trenutno nalaze." Isti princip bi, prema nacrtu, trebalo da vazi i za medjunarodne ugovore ciji je potpisnik bila SFRJ, a koji se ticu “teritorije jedne ili vise drzava." U tom kontekstu se precizira da originali ugovora izmedju SFRJ i Grcke (koji se odnose na zajednicku granicu i probleme raspolaganja vodom u tom podrucju) treba da pripadnu Makedoniji; kao sto Sloveniji i Hrvatskoj treba da pripadnu originali Osimskih sporazuma i svih pratecih dokumenata. Ostali delovi arhiva SFRJ bi, prema ser Votsovom nacrtu, trebalo da budu stavljeni pod “zajednicko staranje" onih drzava koje to zele, a da svi imaju slobodan i nicim ogranicen pristup tim dokumentima.

Nacrtom sporazuma se, dalje, predvidja da ce se drzave medjusobno konsultovati kako da regulisu pitanje dvojnog drzavljanstva, kako bi se osiguralo “da ni jedan gradjanin SFRJ ne ostane bez drzave." U istom cilju se od drzava trazi da prihvate princip “kontinuiteta drzavljanstva za one osobe koje su 30. juna 1991. imale drzavljanstvo konstitutivnih republika SFRJ", kao i da “ni jedan od takvih gradjana ne moze biti samovoljno lisen drzavljanstva drzave koja je sada zamenila tu konstitutivnu republiku." Drzave se, takodje, obavezuju na “najjednostavniju mogucu proceduru" izdavanja gradjanima dokumenata relevantnih za njihovo sadasnje ili predjasnje drzavljanstvo.

Sto se, pak, penzija tice, ser Votsov nacrt obavezuje drzave da prihvate odgovornost za “redovnu isplatu pravno zasnovanih penzija uplacivanih u fondove te drzave kao bivse konstitutivne republike SFRJ, nezavisno od nacionalnosti, drzavljanstva, stalnog mesta boravka ili prebivalista korisnika." Drzave se, dalje, obavezuju na redovnu isplatu penzija “civilnih i vojnih sluzbenika SFRJ" ciji su doprinosi uplacivani iz saveznog budzeta. Ukoliko je njihovo prebivaliste na teritoriji neke od drzava bivse federacije, penzije su duzne da im isplacuju te drzave; a ukoliko nije, onda je to duznost drzave na cijoj su teritoriji imali prebivaliste 30. juna 1991. Drzave se pozivaju da zakljuce bilateralne sporazume kako bi osigurale redove isplate penzija osobama koje su sada locirane u drugim drzavama od onih u cije su fondove uplacivani njihovi doprinosi.

Konacno, ser Votsov nacrt se bavi i pokretnom ili nepokretnom imovinom fizickih i pravnih lica koja se, nakon u uvodu pomenutih “dogadjaja", nasla na pogresnim stranama novih granica. Drzave se obavezuju da priznaju pravo na tu svojinu i obezbedne njenu zastitu, “u skladu sa utvrdjenim standardima i normama medjunarodnog prava, a nezavisno od nacionalnosti, drzavljanstva, stalnog boravista ili prebivalista vlasnika." Svi ugovori o transferu pokretne i nepokretne imovine, zakljuceni pod prinudom posle 31. decembra 1990, “tretirace se kao nistavni." Sva fizicka i pravna lica iz svih drzava ce, na bazi reciprociteta, imati jednaka prava pristupa sudovima svih drzava u cilju zastite svojih svojinskih prava.

Tako, u najkracem, izgleda ser Votsov Nacrt sporazuma o arhivama, drzavljanstvu, penzijama, stecenim pravima i (medjunarodnom) ugovorima, o kojem bi danas i sutra u Briselu trebalo da se izjasne pregovaraci pet zainteresovanih drzava. Ostaje tek da se vidi da li ce se, nakon sest godina besplodnih pregovora, predstavnici “ozaloscenih naslednika" smilovati nad zivotnim problemima onih nekada zajednickih gradjana koje su “dogadjaji" ostavili na pogresnim stranama novih drzavnih granica.