SARADNJA EKUMENSKOG ODBORA ZA POMOC PROGNANICIMA I HELSINSKOG ODBORA ZA LJUDSKA PRAVA (1)

Pomoc izbeglicama iz Hrvatske da se vrate svojim domovima osnovni je zadatak vise hriscanskih nevladinih organizacija, medju kojima je i Ekumenska humanitarna sluzba iz Novog Sada

Za drzave i njihove vodje koje su vodile suludi rat na prostorima nekadasnje Jugoslavije, desetine hiljada unesrecenih izbeglih ljudi, tri godine nakon zavrsetka vojne - vise ne postoje! U isto vreme mnoge domace i medjunarodne nevladine mirovne i humenitarne organizacije, kao i predstavnici razlicitih konfesija - ove nevoljnike nisu zaboravili. Dogodilo se, pocetkom marta, da se na dve razlicite adrese pokrene akcija s istim ciljem: pomoci izbeglim Srbima da se vrate svojim kucama u Hrvatskoj. Helsiniski odbor za ljudska prava u Srbiji pokrenuo je akciju “Hocu kuci", a u Zagrebu je osnovan Ekomenski koordinacioni odbor za pomoc prognanicima, na cijem celu su HOCS (pravoslavna humanitarna organizacija) i HEKS (protestantska humanitarna organizacija iz Ciriha). U Odboru je zastupljeno vise hriscanskih nevladinih humanitarnih organizacija ekumenski orijentisanih kao sto su: Ekumenska humanitarna sluzba iz Novog Sada (ciji su osnivaci vise protestantskih i pravoslavna crkva), Versko dobrovoljno starateljstvo SPC iz Zagreba, Luteranski svetski savet, EGO Moj Bliznji, Homo iz Pule, a ocekuje se i prikljucenje i pomoc predstavnika humanitarnih organizacija vecinske Rimokatolicke crkve iz Hrvatske. Rad ovog tela je podrzala svajcarska vlada i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju.

Prvim projektom programiran je rad na povratku izbeglica u severnu Dalmaciju - prvo u sela u blizini manastira Krke - a zatim, postepeno i u druge krajeve. Nosioci ovog projekta su HOCS iz Ciriha i Srpska pravoslavna crkva. Pocetak projekta, nakon pripreme, ocekuje se jula ove godine. U pripremnoj fazi bi se organizovala poseta krajevima iz kojih su ljudi izbegli, pod motom “Idi, vidi". Naredna faza bi podrazumevala pripremu manastira Krka za prihvat oko 30 porodica u kojima bi bilo oko 200 povratnika. Organizovala bi se nabavka odece i obuce, prehrane, medicinske, pravne i administrativne pomoci, semena i najnuznijih poljoprivrednih alatki, obezbedjivanje krupne i sitne stoke u vidu manjih dohodovnih projekata za ekonomsko osamostaljivanje. Vecinu poslova, povratnici bi obavljali boraveci u manastiru Krka, iz kojeg bi ih svakodnevno prevozili na rad i obnovu kuca u selima, sve dok se ne stvore uslovi za boravak u vlastitoj kuci. Naredna faza predvidja napustanje manastira Krka i useljavanje u opravljene kuce, kada bi se obezbedilo najnuznije posudje i pribor za jelo, kao i najnuzniji namestaj za domacinstvo. Manastir bi se, zatim, pripremio za dolazak drugih povratnika.

B. Opranovic