GENERALNI SEKRETAR SAVETA EVROPE DANIEL TARSIZ O ZAHTEVU JUGOSLAVIJE ZA CLANSTVO U OVOJ ORGANIZACIJI

Procedura moze da traje od jedne do cetiri godine. Demokratski izbori su apsolutni uslov i oni ce biti temeljno posmatrani

Dragan Bisenic

- Izvestaji koji su dosli u Strazbur nakon poseta predsednika parlamentarne skupstine Saveta Evrope Leni Fiser i predsednika Komiteta ministara Klausa Kinkela Beogradu, imaju i svoju pozitivnu i svoju negativnu stranu. Pozitivna je zelja Jugoslavije da se pridruzi drugim evropskim zemljama, a negativna je nepostovanje ljudskih prava, koje je evidentno na Kosovu, kaze u jucerasnjem telefonskom razgovoru za “Nasu Borbu" generalni sekretar Saveta Evrope, svedski diplomata Daniel Tarsiz.

- Prijava jugoslovenske strane za clanstvo u Savetu Evrope bice prosledjena Komitetu minsitara. On ce raspraljati o tome sta ce se raditi. U normalnoj proceduri on ce dostaviti svoje misljenje parlamentarnoj skupstini. To misljenje ce biti zatim podeljeno nekolicini komiteta. Skupstina ce isto zamoliti zakonodavne eksperte da ocene zakonodavstvo prijavljene zemlje. To je relativno siroka procedura u kojoj se procenjuje prilagodjenost prijavljene zemlje za prijem.

Tesko je reci koliko dugo traje ta procedura, ali iz dosadasnjih iskustava, traje izmedju jedne i cetiri godine. To umnogome zavisi od brzine ispitivanja.

Od 1990, primljeno je 17 zemalja. U procesu pre prijema, moralo je da se raspravi da li su ispunjene sve obaveze povezane sa clanstvom u Savetu Evrope, objasnjava Tarsiz.

U proceduri je navedeno da bi u Jugoslaviju trebalo da dodju tri komisije koje ce ispitivati razlicite aspekte politickog zivota zemlje.

- Moguce je da ce doci samo dve komisije. To je deo procedure u kojem ce se voditi mnogo diskusija i dijaloga u Jugoslaviji sa clanovima parlamenta, vlade, predstavnicima medija i nevladinih organizacija, sudskim institucijama. To su sve uslovi da bi parlamentarna skupstina mogla da donese svoje misljenje, objasnjava nas sagovornik.

Na pitanje sta su u proslosti bile najvece teskoce za druge zemlje primljene u Savet Evrope, generalni sekretar Saveta Evrope odgovara:

- U prvom redu, to su bili uslovi odrzavanja izbora. Fer i demokratski izbori su apsolutni uslov. Izbori ce biti temeljno posmatrani. Drugo, to je pitanje postovanja ljudskih prava u osnovnoj, zakonodavnoj regulativi. Kao kandidati pojavljivale su se i zemlje u kojima je ustav bio suspendovan i u kojima je vodjen rat - poput Jermenije. Tu je i pitanje manjina, koje je posebno vazno za Jugoslaviju, posto postoji veoma snazno interesovanje za to pitanje.

Kako je Savet Evrope pripremljen za pomoc u resavanju manjinskih pitanja?

- Mi smo u mnogo zemalja Evrope tome posvetili najvecu paznju. Razvili smo vecinu mehanizama za resavanje tih problema i imamo niz instrumenata na polju obrazovanja i kulture koji mogu da budu veoma korisni. To je, moze se reci, centralno polje interesovanja Saveta Evrope.

U nekim slucajevima postojala je praksa koja je bila suprotna ili je odudarala od principa Saveta Evrope, a ipak su te zemlje postale clanice?

- S Hrvatskom veoma intenzivno radimo na pitanju zastite prava Srba. U Makedoniji diskutujemo o tome kako se mogu dati vece mogucnosti albanskoj manjini. BiH je prijavljena drzava. Ona je to vec vise godina i mi veoma tesno saradjujemo s njom u promovisanju nasih principa.

Belorusija je do sada jedini primer drzave koja je odbijena. Zbog cega?

- Ona je takodje prijavljena zemlja, sa statusom gosta u parlamentarnoj skupstini. Njen status je bio suspendovan kada je predsednik raspustio parlament. Mi smo to ocenili kao negativnu stvar u razvoju demokratije, ali mi verujemo da ce i Belorusija postati clanica. Za sada, istina, nema bas mnogo napretka.

Potpisan je sporazum izmedju srpske i albanske strane o obrazovanju. Kakva je Vasa ocena tog poteza?

- Pregovori su bili neophodni i veoma je vazna promena pravca toka dogadjaja. Nasilje i iskljuciva politika manjina nisu po evropskim standardima prihvatljivi.

Mi smo veoma ozbiljno shvatili prijavu Jugoslavije i posveticemo joj svu potrebnu paznju. Ja sam to pozdravio kao veoma vazan korak, ali to je samo pocetak pocesa. Novi status Jugoslavije znaci da ce ona vec od sada moci da ucestvuje u nekim telima Saveta Evrope, ali to isto znaci da ce biti veoma pazljivo prikazano stanje jugoslovenskog zakonodavstva i njegova prilagodjenost evropskim standardima.