Nova muzicka odiseja majstora violine Jovana Kolundzije

Nas nenadmasni violinist koji je reprezentovao zemlju u cetrdeset drzava na tri kontinenta, ovih dana jos jednom krece s Bahom, Vivaldijem i Betovenom, uz orkestar “sveti Djordje, Srbiji u pohode, a na jesen otvara svoj “Gvarnerius - centar lepih umetnosti" u nasem glavnom gradu

Vinko Sale

Na “muzickom trzistu" nesto revolucionarno i - novo. Pored ne tako davno otvorenog pri Univerzitetu “Braca Karic" Odeljenja za pevanje, balet, opersku, televizijsku i filmsku reziju kao i muzicki menadzment, otvorena je i “Akademija lepih umetnosti" (harmonika, dzez, folklor, drama). A, evo, sada, Jovan Kolundzija, cije ime znaci i nas najveci svetski domet u violinskoj umetnosti, ove jeseni otvara - svojim sredstvima - “Gvarnerius - centar lepih umetnosti" koji ce upravo poneti naziv “Jovan Kolundzija". Vec je formirana i organizacija koju cine Jovan Kolundzija, kao generalni direktor, Nada Kolundzija, pijanistkinja - umetnicki direktor, Pero Djurdjevic, organizacioni direktor...

Vec se pripremaju i reprezentativne prostorije u Ulici Dzordza Vasingtona s jedinstvenom dvoranom u dekoru korintskih stubova, na povrsini vecoj od petsto kvadrata.

Violina, violoncelo, klavir, pevanje, balet...

- Po violini najstarijih graditelja gudackih instrumenata, iz legendarne Kremone. Jednu od tih Gvarnerijevih violina i sam, s pocascu, posedujem. Ona mi je nesto najdraze jer je najlepseg tona. A s njom sam gostovao u cetrdesetak zemalja sveta, pored Evrope u Severnoj i Juznoj Americi, s njom cu jos dugo drugovati i uz njenu neposrednu pomoc podizem ovo zdanje koje ce, sem sale za koncertiranje i ucionica, raspolagati i sa slikarskom galerijom, tonskim studiom, klubom...

Zasto zamiru talenti?

- Bila je davna potreba da se u nasoj sredini osnuju takve institucije. One ispunjavaju veliku prazninu i sluzice sredini u kojoj se svakog dana radjaju talenti koji, na zalost, zbog nepovoljnih uslova, neadekvatne pedagogije, pa i zbog terora muzickog sunda, posustaju, nestaju, zamiru...

Ulozili ste pola miliona nemackih maraka od sopstvene ustedjevine u Vasu Akademiju, a kao dar nasim talentima kulture. Da li ste dobili i neku materijalnu podrsku sa strane, recimo od privatnika ili od drzave?

- Ni dinara. Dobio sam istina ono sto se naziva moralnom podrskom Ministarstva kulture Srbije dok se privatnici prave - Englezi. Ipak, mislim, da nema coveka koji ovu moju ideju ne bi moralno podrzao.

Milan Panic: Hocu da Srbija peva i svira!

- To je vise nego sjajno! Te fantasticne izjave bude nade. Stupicemo u kontakt i s gospodinom Panicem i gospodinom Karicem. Apelovacemo i kod ostalih srpskih bogatih poslovnih ljudi da pomognu da zlatnim slovima upisemo njihova imena medju osnivacima i pomagacima. Ne treba zaboraviti da je kultura pravo ogledalo svake civilizovane drzave..

Ko bi odrzavao, kako Vi kazete, tecajeve na Vasoj Akademiji?

- Predavaci su, zaista, svetska imena koja su vec postigla vrhunske rezultate bilo da se govori o violini, violoncelu, klaviru, baletu ili o pevanju. Proucio sam organizaciju slicnih ustanova u svetu i, u tom pogledu, nema problema.

Ili svetski nivo ili nista!

Praksa nas, medjutim uci, da je potrebno kontinuirano skolovanje talenata u jednoj ustanovi i to vise godina, kao sto je “slucaj Pogorelic" u Moskvi.

- Ja apsolutno podrzavam stipendiranje i upucivanje izuzetnih talenata na visegodisnje usavrsavanje u inostranstvo, ali kod dokazanih majstora. U nas ima, na zalost, otpora toj nameri. S druge strane, drzava bi morala ali i privatni fondovi da odvoje daleko vise za ovu vrstu skolovanja, koje cesto zavisi od skromnih ulaganja koje s teskom mukom sticu njihovi roditelji. Alternativa je, i to ona jeftinija, “uvoz" renomiranih pedagoga na Fakultet muzickih umetnosti.

A sta, u sustini, GVARNERUIS CENTAR treba neposredno da pruzi ovde mladim potencijalnim umetnicima?

- Najpre treba da se snime dijagnoze o tome ko je izuzetan talenat, ko u manjoj meri. Zatim treba talentima dati sto vise informacija, instrukcije iz domena tehnike i interpretacije. To treba da bude neka vrsta savetovalista najviseg ranga ali i podsticajan prostor trasiranja puteva i pronalazenje nacina za kontinuirano usavrsavanje.

Kakvi su finansijski uslovi?

- Polaznici bi placali izvestan iznos, a izuzetni talenti obucavani bi - besplatno.

Samo cudo moze da se dogodi...

- Prosek je porastao. U osnovnim skolama nivo pedagogije je najbolji, u srednjim znatno nizi, dok je na Fakultetu muzickih umetnosti u nesrazmeri s nasim ambicijama i potrebama. O tome govori veoma mali broj instrumentalista na najvisem svetskom nivou. Mi uglavnom proizvodimo muzicare za orkestre...

Ocigledno Vi, i ne samo Vi, smatrate da krajnji cilj treba da budu pobede nasih muzickih nada na najznacajnijim medjunarodnim takmicenjima kao sto je Konkurs “Cajkovski" u Moskvi, zatim “Kraljice Elizabete" u Briselu, “Sopen" u Varsavi, “Paganini" u Djenovi, “Vijenjavski" u Poljskoj ili takmicenje “Marija Kalas"... Da li tamo moze iko stici?

- Samo cudo moze da se dogodi! Steta, jer prema potencijalima i kvalitetu talenata tamo je vec trebalo da nas bude i - ima.

A nagrade u Italiji, u Strezi i Tortoni, odakle nasi talenti redovno donose mnoge diplome o osvojenim prvim mestima?

- To su, zaista, lepa priznanja i roditeljima i zemlji, naravno i pobendicima. Ali, to mogu biti i zablude, jer Streza nije ni Moskva ni Brisel ni Varsava. Ona treba da bude podsticaj, pocetna staza - ali ne i cilj.

Na takmicenju u Poljskoj Vi se niste nasli u finalu. Nesto kao sto se dogodilo Pogorelicu svojevremeno u Varsavi?

Birokratija me “uzela"!

Gde bi Vam bio kraj da ste studirali na Konzervatorijumu “Cajkovski" u Moskvi?

- I ja se to bas pitam. Na zalost, moju molbu za stipendiranje su odbili u Ministarstvu s obrazlozenjem da mogu postati najvece ime usavrsavanjem kod nas. To je bilo fatalno. Srecom, postigao sam zavidan internacionalni nivo zahvaljujuci svom talentu, uporenosti i, s prekidima, dugogodisnjoj saradnji s genijalnim maestrom Seringom.

Da li je Moskva jedini svetski instrumentalni centar?

- Nije! Medjutim, u principu treba uciti zanat, vrhunsku tehniku u Moskvi, a uslovno receno, stil izvodjenja za mnoga dela na Zapadu. Rusi, na primer, nisu veliki majstori za Mocarta, Baha, pa ni za Betovena.

Stefan, Ilija, Kenedi - Centar “Sava"

- Kao vunderkind ostvario je ono sto niko u nas nikad nije uspeo - uglavnom zahvaljujuci porodicnoj muzickoj atmosferi, ocu kao prvom i jedinom ucitelju i majci kao saradniku za klavirom. Otvoreno govoreci da je Stefanov otac Zoran bio veliki violinist i pedagog, Stefan bi verovatno bio veci. Ocigledno u odredjenom trenutku postojalo je i bolje resenje za njegov uspon ka vrhu, posebno nakon puberteta. Medjutim, u njegovoj porodici preovladalo je jedno drugo misljenje. Vidite! David Ojstrah bio je ucitelj sinu Igoru koji se visoko uzdigao. U svakom slucaju, Stefan je i dalje favorit za vrh, pa je, eto, u “minut do dvanaest" na usavrsavanju na cuvenom “Dzulijard univerzitetu" kod gospodje Doroti Di Lej, i ja mu zelim sve najbolje".

Kako ocenjujete violinistu Iliju Marinkovica koji je, kao stipendist inostranih sponzora, dobio stan od becke opstine i studira na Visokoj muzickoj skoli u Becu kod profesora Frisenslegera?

- Ilija je nesumnjivo raskosan talenat, violinist od rase. Mislim da je Bec prava sredina koja ce mu pruziti pravu meru, a malo obuzdati njegov temperament. O njegovom maestru nemam preciznije informacije. U svakom slucaju mislim da pedagog ne mora da bude veliki violinist ali ne bi bilo lose da to bude!

A sta reci o Najdzelu Kenediju koji je “iznikao" iz Jehudi Menjuhina i gospodje Doroti Di Lej u Njujorku?

- Cuo sam za njegov veliki uspeh i kod publike i kritike u Centru “Sava" sto se njemu, uostalom, dogadja svugde gde koncertira. Rec je o specificnom violinisti, virtuozu, divnog tona, ali na osnovu onog sto sam ja cuo zakljucujem da kod nekih kompozicija spora tempa usporava, cini sporijima, a brza brzim...

Kad je rec o Centru “Sava" sta mislite o Plavoj dvorani?

- Steta sto nemamo, kao svi veliki gradovi u Evropi, reprezentativnu operu i koncerntu salu. “Sava" centar je iznudjeno resenje. To je kongresna dvorana. Medjutim, s akusticnim poboljsanjima sada je ovo nase zdanje na Savi zaista reprezentativno - novo steciste nove publike, posebno mladih. Inace u svetu akusticke uslove zadovoljavaju sale s najvise tri hiljade sedista kao Karnegi hol u Njujorku i Roajal festival hol u Londonu. Ako se Kenedi dobro cuo u “Sava" centru, to je zato sto ima vrhunsku tehniku ali i zato sto raspolaze fantasticnom violinom.

Vratimo se ponovo Vasoj plemenitoj misiji, Vasoj Akademiji. Recite na kraju sta Vas je inspirisalo u ovom jedinstvenom poduhvatu?

- Ljubav prema glavnom gradu! Hocu, kao Beogradjanin, da maksimalno pomognem. Tu vidim licnu satisfakciju. Inspirisao me je izuzetan broj talenata u nasoj sredini - citav rasadnik nadarene dece - u maloj Srbiji veci nego u mnogim velikim, prestiznim muzickim sredinama a premali broj vrhunskih muzicara koji bi reprezentovali kulturu svoje zemlje i kulturu sveta.