Gama zraci sablasnih nevena

Liberalno-trzisni program radikala naisao bi nesumnjivo i na dopadanje zapadnoevropskih liberala. Medjutim, ova stranka vuce za sobom duge repove u visokoj politici sto ce biti velika smetnja za neophodnu reintegraciju zemlje u svet, posebno u medjunarodne finansijske organizacije. Steta koja ce proisteci iz toga da radikali nepovoljno zrace na sirem planu premasice eventualnu dobit i koristi u usko ekonomskoj politici gde, takodje, socijalisti kao veliki majstori za politicke igre mogu izigrati radikale, kaze dr Madzar

Bojana Jager

Lanjska “godina reformi" prosla je bez njih, u ovoj, proglasenoj za “godinu privatizacije", trecina vremena je vec potrosena a da taj proces nije ni zapocet. Nova republicka vlada ima, dakle, siroko polje za dokazivanje - da ce sa ulaskom radikala u nju biti provetreni ustajali ekonomski stavovi socijalista ili da ce se zajednickim snagama odrzavati status kvo, pri cemu ce ekonomija u jos vecoj meri biti pastorce visoke politike.

Po misljenju dr Ljubomira Madzara to ce, ipak, u najvecoj meri biti vlada kontinuiteta, u kojoj ce socijalisti imati veci uticaj nego sto to odgovara njihovom brojcanom odnosu u samoj vladi. Po njegovim recima, ohrabrujuce je, mada u vrlo ogranicenom smislu, sto vlada nije formirana samo od socijalista, tim pre sto radikali imaju neuporedivo bolji ekonomski program od programa SPS-a.

- Njihovi stavovi o privatizaciji, obnovi kapitala, rekonstrukciji banaka, servisiranju spoljnjeg duga, isplati stare devizne stednje i upravljanju njome, bolji su od programskih opredeljenja SPS i posebno od onog sto je ta partija na vlasti prakticno sprovodila. Medjutim, od programa do konkretne aktivnosti dugacak je put i sam program ne garantuje da ce se u istom duhu voditi i ekonomska politika. Ukoliko bi radikali bili dovoljno tvrdi i vesti da nametnu svoje ideje i koncepcije, to bi svakako bio pomak, ali bojim se da su socijalisti veliki majstori za politicke igre i ne bi me iznenadilo ako bi izigrali radikale.

Liberalno-trzisni program radikala naisao bi nesumnjivo i na dopadanje zapadno-evropskih liberala. Medjutim, ova stranka vuce za sobom duge repove u visokoj politici, sto ce biti velika smetnja za neophodnu reintegraciju zemlje u svet, posebno u medjunarodne finansijske organizacije. Ovi stavovi Srpske radikalne stranke nisu kompatibilni sa svetom, on ima veliku odbojnost prema njima i vrlo dobro zna zasto. Strogo gledajuci na usko ekonomsko podrucje prednost je na strani radikalskih ideja, ali na sirem politickom planu one predstavljaju veliki nedostatak, koji ce imati krupne ekonomske implikacije. Steta koja ce proisteci iz toga da radikali nepovoljno zrace na sirem planu premasice eventualnu dobit i koristi u usko ekonomskoj politici, gde, takodje, socijalisti mogu vesto da nametnu svoje stavove, prognozira dr Madzar.

Odgovor na pitanje kakve ce biti ekonomske konsekvence nove Vlade Srbije zavisi od odgovora na prethodno pitanje: kakva je stranka SRS, kaze dr Bosko Mijatovic. - Ukoliko je Seselj marioneta Milosevica ili DB-a, sto neki misle, onda se nista nece promeniti i nova koalicija ce obezbediti kontinuitet dosadasnje politike, sa svim losim posledicama. No, ako podjemo od razumnije pretpostavke da je SRS samosvojna stranka, tada se pojavljuju izvesne sanse za promene. Naime, Seselj je u poslednjih godinu dana jedini eksplicitno, snazno i dosledno zagovarao liberalni kapitalizam, a liberalni kapitalizam je ono sto nam je potrebno. Ukoliko bi radikali vrsili stalan pritisak na svoje partnere u vladi u pravcu reformi, tada bi ponesto bilo moguce izvesti, naravno kao kompromis, obicno razvodnjen. Ostaje, ipak, pitanje nije li taj liberalni ekonomski program samo demagoska parola kakvima je sklon Vojislav Seselj, upozorava dr Mijatovic.

Ogradjujuci se da ne zeli unapred da sudi o nekome ko jos nije bio u vlasti, mr Aleksandra Posarac, i pored programskih razlika na ekonomskom planu izmedju socijalista i radikala, veruje da ce nova republicka vlada raditi na odrzavanju statusa kvo i da nece biti spremna na radikalne zaokrete, jer su oni nepopularni i jer bi joj mogli drasticno skratiti vek trajanja.

- Imam osecaj da ce se nastaviti sa politikom koju je vodio SPS, jer je to laksi nacin i linija manjeg otpora, a politicki je vise isplativo i daleko je komotnije od rizika koje bi donele reforme. Na tom planu jednostavno se poklapaju interesi partije koja zeli da zadrzi vlast i one koja je u tu strukturu tek usla. Pri tome ne treba zaboraviti da JUL i SPS imaju parlamentarnu vecinu i da bi radikali bili preglasani u slucaju da postoje razlike oko nekog eventualnog paketa radikalnih reformskih zakona. Uz to, program vlade, koji je obnarodovao premijer Marjanovic, krajnje je intervencionisticki paket, u kojem su izmesani i ciljevi i instrumenti, a jedino je jasno da vlada ima nameru sve da radi - da reformise, da preraspodeljuje, diktira uslove... U tom programu nema trzista, ima samo gole retorike o njemu, a cak je i vokabular bajat i prepun fraza starih barem tridesetak godina, kaze mr Posarac.

Njene reci potvrdjuje promptna reakcija SPO, koji je radikalima odmah porucio da ce vec za koji dan imati ozbiljnu proveru svojih dojucerasnjih glasnih zalaganja da ce ova stranka, cim dodje na vlast, na drugaciji i uspesniji nacin resavati pre svega goruce socijalne probleme - od isplate penzija do plata zaposlenih u javnom sektoru. Izmedju ostalog, Seseljevi ministri bi mogli doci u situaciju da na licnom primeru dokazu da ce sef radikala, sada u ulozi potpredsednika srpske vlade, odrzati svoje predizborno obecanje - da nijedan drzavni cinovnik nece primiti svoju platu dok se ne izmire takve obaveze prema prosvetarima, lekarima, penzionerima... Mogli bi u stvari na pocetku mandata malo da volontiraju.

Vladu su formirale stranke koje su se u predizbornoj kampanji bespostedno medjusobno optuzivale i ako je tacno barem pola od onoga sto su jedni o drugima rekli, onda je to u najmanju ruku kabinet koji ne uliva poverenje, sem sto bi narod rekao “s kim si, onakav si", kaze dr Mladjen Kovacevic dodajuci da je autoritativna vlada posebno bitna za zemlje u tranziciji koje sprovode reforme. Za SRJ, koja je u tom pogledu na pocetku, to je posebno vazno, a porazno je to sto ovakva vlada nece imati poverenje ni na unutrasnjem planu ni kod inostranih institucija, vec ce naprotiv produbiti njihove rezerve. Nasa situacija je izuzetno teska i sasvim je jasno da nijedna vlada ne moze da ucini nista brzo, ni spektakularno. Ova bi, medjutim, mogla jos vise da produbi postojecu krizu, uveren je dr Kovacevic.

Naglasavajuci da ozbiljniji reformski poduhvati nisu moguci bez finansijske podrske iz inostranstva, dr Zoran Popov, medjutim, smatra da to uopste nece zavisiti od Vlade Srbije, vec pre svega od statusa SRJ u medjunarodnoj zajednici i od regulisanja pitanja koja su i do sada bila prepreka za njeno ukljucivanje u MMF, Svetsku banku i druge institucije. Kad ti uslovi budu ispunjeni, ovaj ekonomista pretpostavlja da ni sama vlada nece sputavati nuzne reformske poteze, naprosto zato sto je svima jasno da su oni neizbezni i da se kad-tad mora pristupiti redukciji javne potrosnje, smanjivanju poreskih opterecenja, prestrukturiranju preduzeca i ukupnog privrednog sistema. - U prvo vreme, verovatno ce na Zapadu biti negativnih reakcija na SRS, ali ako ozbiljnije razmotre situaciju, doci ce do zakljucka da je na ovim prostorima vecina stranaka, i onih nesrpskih - nacionalisticka, kaze dr Popov, ne videci u tome problem za ulazak u trzisnu privredu.

Po njegovom misljenju, principijelno je dobro da barem jedanput imamo koalicionu vladu, jer je za buduce reforme (ukoliko ih uopste bude bilo) znacajno da postoji parlamentarna vecina koja ce biti u stanju da donese cesto teske i bolne odluke.