EKSKLUZIVNO: SVETOZAR MAROVIC O POSETI DELEGACIJE SKUPSTINE CRNE GORE VASINGTONU

Ni u jednom od razgovora nismo osetili pokusaj da nam se implicira resenje za Kosovo niti se od nas ono trazilo. I nasi sagovornici se slazu da je neophodan ozbiljan dijalog ali ako se on ne zavrsi sporazumom bice tragicno za nas a ne za Ameriku rekao je Marovic

Slobodan Pavlovic
dopisnik “Nase Borbe" iz Vasingtona

Osmorica crnogorskih parlamentaraca usli su na svoj nacin u istoriju, od 24. do 27. marta, kao prva skupstinska delegacija sa prostora preostale Jugoslavije koja se ove decenije nasla u SAD. Bila je to, za neupucene, paradoksalna situacija: americki Kongres, koji, inace, apsolutno podrzava administraciju u nameri da dodatno izoluje jednu federalnu jedinicu iz SR Jugoslavije zbog izazivanja nove krize na Jugoistocnom Balkanu, pocinje maksimalno da se otvara prema onoj drugoj iz sastava te iste drzave - pozivajuci u goste predstavnike njene zakonodavne vlasti i usvajajuci rezoluciju kojom se daje legalna platforma Beloj kuci i Stejt Departmentu da sprovedu ono sto se odavde uveliko najavljuje (i sto vec pocinje polako da funkcionise) pod firmom odavanja priznanja Crnoj Gori za “pozitivne signale" koji se sa tog terena emituju u ovih poslednjih godinu dana, a narocito posle smene na predsednickom vrhu.

Da li to Vasington obezbedjuje novi repromaterijal beogradskim i podgorickim zagovornicima teze o “operaciji americkog zavrsnog razbijanja Jugoslavije"? Ili je to, pak - kako se ovde tvrdi - samo sasvim normalno, konsekventno ponasanje vodece svetske sile, koja (stiteci svoje i sire medjunarodne interese) podrzava one koji nastoje da uhvate prikljucak sa Evropom, a brani se od onih drugih koji uspevaju da stalno budu u raskoraku sa ostalim svetom? Razgovarali smo na tu temu sa Svetozarom Marovicem, predsednikom Skupstine Crne Gore, pred povratak u Podgoricu delegacije kojoj je bio na celu u Vasingtonu. Delegacija koja - kako je vec konstatovano u subotnjim izvestajima - ima sve razloge da bude zadovoljna i prezadovoljna. Kako svojim ucinkom u Vasingtonu, tako i perspektivama koje se otvaraju Crnoj Gori u odnosima sa Amerikom.

- Uopste nije kurtoazija ako kazem da smo u Vasingtonu naisli na prijateljski prijem. Bio je to prijem od strane racionalnih i mocnih ljudi, koji nemaju razloga da se nesto posebno bave Crnom Gorom. Od toga im, sasvim sigurno, ne zavisi sudbina njihove zemlje. S druge strane, nasa delegacija - pored toga sto je to bila prva poseta ove vrste iz SR Jugoslavije - pokazala je jedan krajnje tolerantan duh i demonstrirala kako razlike mogu da zive jedna pored druge i kako se i s tim razlikama moze traziti zajednicka tacka koja moze biti dobra za zemlju.

Visoki sagovornici u Kongresu i Stejt Departmentu, ukljucujuci tu i doskorasnjeg republikanskog lidera u Senatu Boba Dola, potvrda su jednog visokog postovanja domacina za specificnosti Crne Gore. Specificnostima koje su to za Balkan, ali su, s druge strane, sasvim normalna stvar za civilizovana drustva.

Mozete li malo da pojasnite to sa nasim specificnostima koje su normalna stvar kod tog ostalog, normalnog sveta?

- Pa, mislim tu pre svega na to da ljudi koji se bave politikom, kao i narodi koji biraju te ljude, moraju da razmisljaju kako da zive bolje. Kako da nadju put do neke svoje srece i zadovoljstva. Ja znam da ce kod nas biti i onih ljudi, u Crnoj Gori i u Jugoslaviji, koji ce reci da je ova nasa delegacija otisla u Vasington sa nekim sumnjivim i tajnim ciljevima. Svi su nasi ciljevi, medjutim bili javni i otvoreni. Mi nismo dosli ovde da radimo protiv, vec iskljucivo za interese nase zemlje i naseg naroda. Jer, valjda vise nikom ne treba dokazivati da ni Crna Gora ni Jugoslavija ne mogu bez sveta - dok taj ostali svet i te kako moze bez nas. Prema tome, ako hocemo da saradjujemo sa svetom, onda je, valjda, logicno da je bolje da saradjujemo sa onima koji su uticajniji, a najbolje je da se saradjuje sa onima koji najuticajniji.

To hocu posebno da vas pitam: da li ste osetili, tokom boravka u Vasingtonu, makar i nagovestaj pokusaja da se na vas izvrsi nekakav pritisak i izdejstvuje ikakav ustupak za najavljenu podrsku reformskim procesima u Crnoj Gori? Da li se culo tako nesto kad ste razgovaralo o krizi na Kosovu? Veoma je evidentno da SAD sve vise zagovaraju varijantu sa troclanom jugoslovenskom federacijom kao izlaz iz sadasnje krize - varijantu u kojoj bi Kosovo dobilo status Srbije i Crne Gore, sto za njih predstavlja najmanje lose resenje sadasnje situacije? Koliko je to i Vas utisak? Da li je u razgovoru sa skupstinskom delegacijom Crne Gore trazena podrska za tu opciju?

- Ni u jednom od razgovora koje smo imali u Stejt Departmentu i Konresu nismo osetili pokusaj da nam se implicira resenje za Kosovo, niti da se od nas ocekuje da im kazemo koje resenje mi vidimo za tu krizu. U razgovoru sa gospodjom Ajlin Mekloj (zamenik pomocnika drzavnog sekretara - prim. Sl.P.) ona je cak preciznije definisala ono sto smo mi vec imali kao zakljucak za to pitanje. A, to je da je neophodan posten, odgovoran i ozbiljan dijalog dve strane o Kosovu. Naravno, tu ostaje enigma kako taj razgovor moze da se zavrsi. Zavrsice se uspesno ako se zavrsi sporazumom i zavrsice se tragicno, ako se ne zavrsi sporazumom. A, to ce, naravno, biti tragicno za nas a ne za Ameriku, ako se taj neophodni dijalog ne zavrsi sporazumom.

Kako vidite neophodni sporazum u sadasnjoj situaciji kad i jedna i druga strana ostaju pri svojim maksimalistickim zahtevima?

- Taj zeljeni sporazum apsolutno bi morao da predvidi da se razmotre svi oblici tog trazenog "visokog statusa autonomije", koji Amerikanci sad tako uopsteno formulisu. Ja moram da priznam da je tesko govoriti o konacnom resenuju, jer je ono daleko u ovom trenutku. Dalek je, sta-vise, i sam pocetak tih pregovora. Vidite koliko je potrebno pritisak da bi se, uopste, otpoceo taj dijalog.

Kad je rec o tim predstojecim pregovorima, da li je pominjano ili trazeno da se u to ukljuci i Crna Gora - imajuci u vidu cinjenicu da SAD traze resenje za Kosovo u okviru Jugoslavije?

- Ne. Od Crne Gore se ocekuje da ostane dosledna svom iznetom drzavnom stavu o tom pitanju. Preko izjave predsednika Djukanovica mi smo jasno i javno stavili do znanja da smatramo da Kosovo jeste problem Srbije, ali i da predstavlja i problem Jugoslavije. Onog casa kad se kaze da je to problem Jugoslavije, Crna Gora postaje zainteresovana da se ukljuci u resavanje tog problema. Jer, posledice neresavanja te situacije direktno pogadjaju i Crnu Goru.Mi podrzavamo trazeni dijalog i spremni smo da pomognemo da taj dijalog uspe. U ovom trenutku izgleda da je to dijalog Beograda i Pristine, ali ako Crna Gora moze da bude koristan ucesnik - ili spoljni saradnik ili promoter tog dijaloga - mislim da u nasim drzavnim organima ne bi postojala prepreka da se to ucini. To je nasa odgovornost prema sudbini Crne Gore, ali odgovornost i za sudbinu Kosova, jer pripadamo i medjunarodnoj zajednici, kao deo Jugoslavije, koja je zainteresovana za resenje tog problema. A, u okviru toga, veoma nam je stalo da Beograd i Srbija zive bez pretnje ponovnih sankcija. Verujte, ne bi nas uopst ucinilo srecnim da se uvedu sankcije Srbiji, a da Crna Gora od toga bude postedjena. Ne samo zbog toga sto bi to neminovno pogodilo i Crnu Goru... To je nas autonoman stav i drago nam je sto Amerikanci prepoznaju da je to jedan korektan, civilizovan i razuman stav. Nadam se da ga kao takav prepoznaju i svi nasi gradjani, jer je to za nas najvaznije. a, ono sto je posebno vazno (sto nam je naglaseno u Stejt departmentu) to je da se u Americi ocekuje da bi Crna Gora - snagom svog primera, tolerancije i razumevanjem razlika, sto se jasno videlo i ovde u Vasingtonu, gde su ravnopravno clanstvo nase skupstinske delegacije sacinjavali i Crnogorci, i Srbi, i Muslimani i Albanci - mogla da pokaze i dokaze da se na balkanu moze ziveti zajedno. Kao i da je vazno graditi koncept gradjanske drzave u kojoj ce postojati ustavna prava jednaka za sve i u kojoj ce se svaki covek osecati ravnopravnim. Ako Albanac na Kosovu ne oseca Jugoslaviju i Srbiju svojom zemljom, to nije samo problem Albanaca - to je i problem zemlje u kojoj oni zive. A to znaci da ta zemlja mora da ucini sve da im pruzi nadu i sansu da oni tu mogu da zive dostojanstveno, slobodno i ravnopravno. Kao sto su i oni odgovorni da taj deo zemlje u kome oni zive ne bude tacka konflikata i sukoba.

Gde je resenje za tu situaciju?

- Resenje nije ni u represiji bilo koje vrste, niti u mahanju specijalnim snagama, ko sto nije ni u organizovanom nasilju. Jer, jedna sila izaziva drugu, jedno nasilje izaziva drugo. Prema tome, veoma je vazno da i albansko rukovodstvo na Kosovu shvati da je izmedju dva krajnja puta potrebno traziti neko trece resenje. I u tom smislu Kosovo je bilo interesantno za crnogorsku delegaciju, kao i za Amerikance, tokom ove nase posete Vasingtonu, jer je Kosovo pruzalo neku snagu dobrog primera, bez obzira sto mi nemamo posebnih problema te vrste u Crnoj Gori. Jer, mi smo prvo nasim Ustavom, a zatim medjusobnim poverenjem uspeli da kod pripadnika drugih nacija i druge vere stvorimo osecaj sugurnosti i osecaj da ne zive u drzavi koja je protiv njih - vec da oni ucestvuju u vlasti te drzave. Mi danas imamo vladu u Crnoj Gori u kojoj se nalaze i predstavnici nacionalnih stranaka, sto nam govori da ti ljudi hoce da rade na projektu te svoje drzave. Vracam se sad na pocetak ovog pitanja: zbog toga su razgovori na Kosovu neophodni, kao sto je potom neophodno da se realizuju pojedinacni sporazumi do kojih se dolazi, kao sto je to bio onaj sporazum Milosevica i Rugove o obrazovanju. Da se realizuju, a da ne budu prazno slovo na papiru, jer to samo dalje jaca nepoverenje.

Taj isti zahtev obnovila je i Kontakt grupa u Bonu? Medjutim..?

- Taj tajm-aut Kontakt grupe, od cetiri nedelje, neki smatraju dobitkom, a neki gubitkom. Ja, medjutim, mislim da te cetiri nedelje nisu nikome nagrada, vec da predstavljaju upozorenje da je to poslednja sansa da se sedne za pregovaracki sto i iskoristi to sto se nudi. Taj tajm-aut niko ne moze da tretira kao svoj diplomatski uspeh. I to angazovanje Rusije samo je davanje te poslednje sanse da se pregovorima dodje do trazenog resenja. I Rusija ce veoma voditi racuna da ne bude izolovana u Kontakt grupi. Isto tako, i prihvatanje Gonzalesa kao zvanicnog predstavnika OEBS u Jugoslaviji govori kako, nazalost neretko, nasi visoki drzavni predstavnici po pravilu reaguju sa zakasnjenjem. Za stranke u Srbiji i za neke u Crnoj Gori prvo je bilo neprihvatljivo da Kosovo bude jugoslovenski problem, a onda ih je oko toga direktno demantovao covek koji je njihov sponzor. Slobodan Milosevic je rekao: izvinite, meni su Amerikanci rekli da ja verovatno to moram da uradim i onda je imenovao Kutlesica. On nije covek koji garantuje da zna da donese dobre odluke za svoj narod. Ili, kad ih donese - donosi ih pod pritiskom . I tako se, nazalost, Beograd kao glavni grad nase zemlje pretvorio u mesto u koje razni diplomati dolaze kao pismonose raznih pretnji i ultimatuma, a ministri inostranih poslova velikih zemalja ne dolaze da bi razgovarali o saradnji - vec da bi ispostavili uslove koji se moraju prihvatiti. Preostaje jedino nada da ce to nase rukovodstvo doci ipak pameti. A, ako ne oni - da ce pameti doci narod i to pokazati na izborima.