Re: YUQwest: South Park, Clinton, Vonnegut, Amichai

Nenad Medvidovic (neno@sunset.usc.edu)
Fri, 19 Feb 1999 11:46:51 -0800


o
o ooooooooooooooooooooooooooooooooooo Posting:
o o oooo o o oooo oooo o Lista@YUQwest.org
o o o o o o o o o o
o o o o o o o o oooo oooo o
o o o o o oo oo o o o Admin:
o oooo oooo o o oooo oooo ooo Majordomo@YUQwest.org
o
ooo

Posto Mara, tj. Beba, uziva u svom zivotu u Juznoj Kaliforniji i nije je
sramota da to kaze na sav glas (kao sto ni ne treba da je bude sramota),
da i ja iznesem neke, uglavnom nesredjene misli o zivotu ovde, vezane
indirektno i za South Park.

>Attn. Dejan - South Park je komichna crtana serija koju kao da je pisao
>Domanovic. Glavne lichnosti su osmogodishnjaci, ali serija nije za
>osmogodishnjake. South Park je mesto u kome ta deca zive i gde se deshavaju
>obichne stvari kojima autori na satirichan nachin parodiraju aktuelnosti ovog
>drushtva.

Oko 5 godina sam ziveo u Irvine-u, 48 milja jugozapadno od uzeg centra
Los Angelesa (za one koji poznaju L.A., 35 milja na 405 autoputu, tzv.
juznokalifornijskom parkingu, i jos 13 na 110-ki). Lepo bese; studentski
zivot u univerzitetskom naselju za postdiplomce (i one na redovnim
studijama sa porodicama), kuca puna drustva malte ne svaki drugi dan,
lepo vreme, kancelarija na fakultetu 10-ak minuta peske od kuce, a okean
(tj. zaliv -- Back Bay) 15-ak, takodje peske i, sto je mnogima bilo
najvaznije, L.A. dovoljno dalek nema guzve i da stopa kriminala bude na
nuli (doduse, bese neko ubistvo u Irvine-u '96., ali ni do tad ni od tad
nista) itd. itd. Mozda nije bas bio raj na zemlji -- izmedju ostalog,
ovo je kolevka politickih ultrakonzervativaca (tu, mislim, ni San Diego
nije nista bolji), a ako je covek hteo negde da izadje, moralo se u kola,
pa u neki od okolnih gradova (Laguna, Newport, Costa Mesa) -- a i mnogi
su se zalili da je Irvine jako sterilan, ali nigde nije savrseno.

Najvaznije, naravno, je bilo to sto je kablovska kompanija bila jako
dobra. Za one koji mozda nisu upoznati, u SAD je kablovska TV (KTV)
izparcelisana, tako da, gde god da zivis, ti moras, ako zelis KTV, da se
pretplatis preko lokalne kompanije -- drugog izbora nemas (imas, u
stvari, ako zelis satelitsku televiziju, ali tu postoje problemi druge
vrste o kojima cu mozda nekom drugom prilikom). Mozda neko na YuQwestu
moze ovo da mi objasni, jer jos uvek ni ja, ni moja supruga, niti iko od
mojih poznanika, ne shvatamo kako ova vrsta poslovanja nije monopol --
ako zivis u Irvine-u, moras da ides preko Cox Communications, ako si u
Costa Mesi, to je Copley Colony (makar je tako bilo pre 5 godina), a u
Torrance-u je Time Warner. Situacija se pogorsala od kad su u americkom
Kongresu tu celu industriju deregulisali da bi se, kao, snizile cene zbog
zakona trzista. Naravno, oni su (idioti -- no i o americkim politicarima
cu mozda nekom drugom prilikom) smeli s uma to da zakon trzista vazi samo
ako imas trziste, a ovi, kablovci, podivljali pa evo vec dve godine svako
malo dizu cene te 80 centi mesecno, te dolar-dvaes', te ova tarifa, te
ona.

Ali, i pored svega toga, nekako se prezivljavalo. :-) Kablovska je
Irvine-u kostala oko $30 mesecno, a imali smo, pa otprilike svaki moguci
kanal koji je bar mene interesovao (sa izuzecima "Skole" na kojoj se
daju programi stranih zemalja i na kome sam, onomad '91. redovno pratio
vesti beogradske i zagrebacke televizije o ratu u Hrvatskoj, i "Fox
Sports World" na kome su stalno fudbalske utakmice). Naravno, imali smo
"Comedy Central" gde se daje pravi dragulj americke pop-kulture "South
Park", koji je, posle izvesnog vremena, ostao jedina serija koju sam
redovno gledao.

No, u zivotu sve prolazi, pa se zavrsise studije i doslo vreme da se
selimo. E, sad, moj put je vodio u malte ne sami centar L.A., ali,
posto je L.A. kao sunce -- bez njega se ne moze (bar kad si u ovom delu
sveta), ali ako mu se previse priblizis on te opece -- mi odlucimo da
predjemo u gorepomenuti Torrance. E, da, jedna od razlika izmedju L.A.
i sunca je to da je sunce besplatno (manje vise), a L.A. je skup i sto
si mu blize, sve je skuplji. Tesko sam se oporavljao od soka sto ce KTV
da me kosta preko $40 mesecno, ali sreda se priblizavala i valjalo je
gledati South Park. Dodje 10 sati, ja okrenem na 54. kanal, kad ono
reklame (i to staticne, uz tzv. "elevator music" -- to mu dodje kao
Kenny G., samo jos gore), a na reklamama saznajemo sve o tome sta se
jelo za rucak u lokalnim osnovnim i srednjim skolama te nedelje. Malo
se, onako u panici, raspitamo kod Time Warner-a i saznamo da je ovdasnja
Skpustina Opstine Torrance :-) trazila od njih da im obezbede 4 (ej,
cetiri!) kanala za "Community Information and Development". A ovi,
kreteni, umesto da nas spasu TV tortura poput C-Span-a, C-Span2-a, i
TBN-a (prva dva su prenosi politickih beseda uzivo iz Vasingtona, a
treci religiozna, hriscanska televizija), uzese nam "Comedy Central",
"E", "The SciFi Channel"... Tesko se od ovoga oporavljam (jedan
prijatelj South Parkove brizno snima, pa se nekako sve i da podneti).

Osim toga, naravno, u Torrance-u sad nikoga i ne znamo, pa, iako je jako
lepo (nasa ulica me potseca na vojvodjanski sokak) i opet blizu okeana,
jos uvek nije to to. A svako jutro put na posao traje izmedju 20
minuta (ako krenem pre 7 ili posle 10) i sat vremena (izmedju 7 i 10).
Lepo je sto iz dnevne i jedne od spavacih soba moze da se vidi znak
"HOLLYWOOD" i downtown L.A., a ruzno to sto to moze samo kad nema smoga
(jedno, mozda, 5-6 puta u ovih mesec dana). No, polako se svemu
navikavam(o), jedino ne znam sta da radim sa sobom u sredu od 10-10:30.
Necu, valjda, da uzmem knjigu da citam. To je tako neamerikansko...

>
>Attn. Milan - Kurt Vonnegut je, prirodno, sjajan (you don't know me & nisam
>Vam ljuta), mozda imam negde text govora koji je, chini mi se, pretproshle
>godine dao studentima MIT (Massachusetts Institut of Technology) - ako je
>nekom pri ruci neka poshalje - zvuchi & deluje jako lekovito.
>

Ovo je jedna od mnogih tzv. urbanih legendi (kao sto je Beba i sama
zapazila). Vonnegut s tom porukom nista nije imao, niti je davao govor
na MIT-u. No, neko mu je pripisao i onda je to za tren preplavilo
Internet. Ima ovih prica na stotine i stotine -- malo po malo pa od
nekoga dobijem izjavu nekoga negde u nekoj situaciji, jako dovitljivu,
ali potpuno neproverenu (i neproverljivu). Cak i ako su neke od njih
istinite, sve ih sad smatram urbanim legendama i jako me nervira sto
niti ja, niti iko koga znam, niti iko koga oni koje znam znaju, nije tako
duhovit, snalazljiv, inteligentan i interesantan. Mora da je to zbog
toga sto ne zivim u "middle" Americi, mora da tamo negde u Nebraski, uz
kukuruzna polja, rastu pravi ljudski biseri.

Dosta od mene,

Nenad