TELEGRAF 12/07/1995
Na nas Romovi upravnik ne da tezge, kaze - Nema za vas Cigani! - a uzima po
dve 'iljade marke od Bosanci. Ostavili front i okupirali nam pijac
pise: Branislav Jeremic
Kazu da je Kalenic pijaca najpoznatija zelena pijaca u Beogradu. Vise od
800 tezgi uglavnom zaposedaju nakupci koji diktiraju cene. Robu najcesce
kupuju u toku noci od proizvodjaca iz Leskovca, Krusevca, Valjeva i
okolnih beogradskih sela. Sa prostora izmedju Ulice Maksima Gorkog i
Njegoseve, dileri nikada nisu odlazili. Cak ni kada je uveden novi dinar.
Nemacku marku ovih dana placaju 2,4 a prodaju po 2,6 dinara.
Ovde se zivi po 24 sata dnevno. Okolne kafane rade non-stop, prodavci iz
unutrasnjosti spavaju po svojim kamionima na smenu, pijanci leze strovaljeni
po coskovima. Cigani prodaju cigarete u gluvo doba, taksisti cekaju
putnike... Kapije pijace se leti zatvaraju iu 19 casova. Tada pocinje
izuzetno buran nocni zivot Kalenica...
19,00-21,00
Sadam Husein, nakupac
Pisi tamo na narod i na tvoji sefovi, da vidu, da i Sadam Husein 'rani
Beograd. Ne verujes mi? Sa' ce vidis. Zeno! O zeno, dete ti jebem, donesi
licnu kartu da vidi covek - vice Ciganin. Joj u usta joj se poserem, nece
me slusa. Sacekaj da vidis da ne lazem. 'El lepo pise ovde kako se zovem?
Pise. I, jel' ja lazem? A kazi, jel' lazem?, pokazuje Ciga "korpus
delihti".
Zali se na Boga i drzavu, kune, vice i prica kako "svaki dan, od cetri do
devet uvece, dok ne proda sve radi na Kalenica pijacu". Nesto kasnije, oko
22 casa, napice se i otici kuci. Jos kaze: - Video si da se zovem Husein,
'l ime nemoj mi stavljas celo. Nije lepo sto sam te slag'o za prezime. Mene
i milicija kad zaustavi ja kazem da sam Sadam Husein i ne sme me diraju.
Svi me poznaju na pijac.
Odlazi ispred kioska na hladno pivo
21,00-22,00
Made in Leskovac
Na pijacnom parkingu desetak kamiona. Vecinom leskovacke registracije. Svi
su umorni. Trebalo bi se umiti posle napornog dana, ali pijaca je
zakljucana. U blizini nema druge cesme.
- To sto smo za'vatili dok je radila pijaca, zavatili smo. Nema vise da ga
jebes! - prica Stojan dok mu se niz lice sliva znoj. - Ne mogu se izmijem
k'o covek! Vodu zakljucali u kavez. Onaj iz obezbedjenje ima te utepa ako
preskocis. Od sedam uvece nemas ni kloizet. Mora se stisnes dok ne otvoru
onaj XC u sedam ujutro.
- More ce poneses ti nosu drugi put! - ubacuje se njegov prijatelj u razgovor.
Nakon toga poziva zenu da mu pospe da se umije. Umesto sapuna, koristi
deterdzent za pranje tepiha. Stojan odlazi da se obrije "na suvo" pored
retrovizora. Zoran pere noge pored kamiona.
- Da se plaknem, pa da idem da spijem - kaze.
Za to vreme iz cesme na zakljucanoj pijaci voda kulja potocima. Nema cuvara
da zavrne slavinu.
Na ogradu se penju dvojica najmladjih nakupaca sa Kalenic pijace. Dalibor i
Sasa, trinaestogodisnjaci.
- Gledamo 'de smo ostavili krastavac, da nam neko ne ukrade. Ujutro u pola
pet ce da dodjemo da zauzmemo tu tezgu broj pet. Kupimo na kvantasku
krastavac po 40 para, a ovde po dinar dajemo. Ma kakva skola kad ovde moz'
da se zaradi po 50 dinara na jedan dan - govore u glas.
22,00-24,00
Legitimisanje u ponoc
U basti jednog od okolnih kafica sede, svako za svojim stolom, beogradski
novinar, srednjoskolski profesor koji je privezao svog rotvajlera za
ogradu, pijano drustvo i dama sa mustiklom. Svi piju pivo. Preko puta, uz
jedan parkirani "jugo" stoje Cigani. Piju, svadjaju se i slusaju Dzeja.
Sadam Husein stoji pored pecenog praseta.
- Alo, fotograf! Dodji 'vamo, cujes sta ti kazem! - vice milicioner iz
kafanske baste. Je li, sto slikas maricu? Ko ti je dozvolio? - pita
milicioner, verovatno vodja patrole, fotoreportera Telegrafa.
- Slikao sam paradajz i ljude na ulici, marica mi nije bila u kadru, brani
se fotoreporter.
- Nemoj ti meni - nije bila u kadru. Sad cu da ti izvadim film. Lepo te
pitam, ko ti je dozvolio da slikas maricu?! Za koje novine radis? A, za
Telegraf, znaci, nabusito nastupa milicioner.
Trazi od fotoreportera licnu kartu, pres legitimaciju i broj telefona redakcije.
Vi iz Telegrafa mnogo pljujete po nama - dobacuje milicioner za drugim stolom.
- Ajde sad, slobodnio ste, i nemojte da slika sa maricom slucajno izadje u
novinama - porucuje glavni milicioner.
Na parkingu stariji bracni par obilazi parkirane automobile. Videli su
tresnje u jednom "vartburgu" ali im je neprijatno da bude gazdu koji je
izbacio noge kroz prozor i hrce.
- Ma pusti coveka, vidis da spava, ubedjuje muz suprugu, ali ova se ne da:
- Sta si stao tu, dace nam sigurno jeftinije ako ga probudis!
- Ej, Telegraf! Ja sam onaj sto ste pisali da je prodavaku kucu na buvljaku
prosle godine. Jeste, iz Pozarevca. Ova bela boranija je moja. Prodao sam
kucu. Za 120,000 maraka.
00,00-04,00,
Deda Bora Supermen
Prvi covek koji ulazi u krug pijace svakog dana je deda Bora, mesar iz
Lapova. Momci iz obezbedjenja ga odlicno poznaju. Pola sata posle ponoci
stigla je sveza junetina.
- 'Ajde, 'ajde, brze. Nemam ja vremena za pricu! pozuruje deda Bora vozaca.
- Kol'ko jos ima? - pita nestrpljivo.
- Jos dva cereka, stize odgovor.
Okrvavljeni mantil stavlja preko glave i na ramena nabacuje polutku od 76
kilograma. Deda Bora ima 70 godina i 85 kilograma.
U drugoj turi podize cerek (cetvrtina juneta) od 98 kilograma! Vaga ne
laze. Vraca se iz mesare i kaze vozacu - Idi tamo, zovu te ona cetvorica da
im pomognes da dignu meso sa vage, ne mogu sami! - Ovo prvi put vidim u
zivotu! - zacudjen je momak iz obezbedjenja.
- Eeeeee... nije ovo nista za mene - kaze Deda Bora - bio na generalnoj
popravci u Gradskoj bolnici. Sve su sad novi delovi u meni.
Tresti muzika iz rasklimatanog "tristaca" u Njegosevoj ulici. Turbo folk!
Darko i Zoran iz sela Radjevo kod Valjeva dovezli su maline.
- Jedino na "Pinku" ima dobre muzike, ovo ostalo je tandrkanje, kao nas
"tristac"! Mi smo ti zemljace, iz najpoznatijeg sela po malinama u Srbiji -
kaze Darko.
- Budalo, gasi ovo! Jesi li ti normalan?! Sad sam prosla kroz Mali Mokri
Lug i ni da primirises seljaku, a ovo ovde... Sram da te bude. Gasi, cujes
sta ti kazem, nemoj da ti sad zovem miliciju!" preti srednjovecna zena sa
praznim torbama u rukama dvojici Valjevaca.
- Ugasicu bre, nemoj da se deres na mene - brani se Zoran.
Gospodja, sva sponosna sto je spasla okolni komsiluk buke, odlazi.
- Znam je, nije bas normalna. Sta radi u dva nocu da mi je znati?! - cudi
se ovaj mladic, ali ipak stisava muziku.
- Cekamo da se pojave ovi sto kupuju na veliko pa da idemo kuci - ubacuje
se njegov ortak.
Na parking, sa druge strane pijace, nakupci vec pristizu. Pocinje
cenjkanje, vika, psovke. Probudili su se i Leskovcani koji do malopre
spavali po kamionima.
- Dzaber sam ti dao! vice Jan iz Kovacice - Sad da nam platis dve kafe -
kaze coveku sa kojim jke trgovao - Trazio sam mu 110 dinara za 205 kila
krastavaca, a on me spustio da mu prodam za sto. Napisi da je nakupac opet
pokupio kajmak!
- Krompir? Pedeset para kilo' - cuje se sa druge strane.
- Idi bre covece, onaj malopre dao za 30 para!
- Koji? Pa on je lud! Ne bi ga vala vadio iz zemlje za te pare! - i dalje
prodavac drzi cenu mladog krompira.
- Boranija bela dinar, pirgava dinar!
- Baba, daj dva dzaka bele! Baba, jel' cujes?
- Ne cujem, istovaram, pusti me. Sta si me nasla sad da pitas! - nervozna
je vitalna starica.
- Istovaraj kad si blesava, jeb'o te moj muz! - govori vise sebi u bradu,
da je niko ne cuje, srednjovecna zena, ocigledno nakupac.
Prodavci cveca koji stoje uz ogradu jos od ponoci. Nervozno se setrkaju.
- E' jesmo prokleti! - kaze Rade iz sela Maskare kod Krusevca - Celu noc
cekam ko' budala i ako ne uhvatim ujutru tezgu u pola pet, puk'o sam.
Njegov zemljak nestrpljivo gricka nokte.
- Ima da se pobijemo za mesto ujutru, a nakupci i ovi sto drze cvecare,
samo ce da dodju i da pokupuju sve..
Valjevcima stize konkurencija iz kraja nesto pre cetiri sata izjutra.
Izgleda da svi koji dolaze iz Valjeva voze poluraspadnute automobile!
- Gasi, covece, muziku! - veli momak koji upravo izlazi iz "lade karavan"
Posle verbalnog duela sa onom gospodjom oko dva sata, Darko i Zoran su
ponovo pojacali radio do daske.
- Ma prosle godine su nas picili panduri zbog ovoga. Cokulom nas jedan
isutir'o-! Nije ovo disko kaze. Ubi Boga u nama! - priseca se ovaj momak.
Darko i Zoran iskljucuju radio aparat.
04,30
Stampedo
desetak minuta pre 04,30, kada se ovtaraju kapije pijace, stotinjak ljudi
vec stoji prilepljeno uz celicnu ogradu sa buketima cveca u rukama..
Gotovo svakog jutra zabelezi se neki pad, udarac, saplitanje, a ni prelomi
nisu strani. Ovog jutra, srecom, preloma ipak nije bilo, jer je vecina
"sprintera" dobro savladala sve tehnike zauzimanja tezgi. Sigurno je da bi
na nekom takmicenju, tipa "Igre bez granica" , zauzeli visoko mesto.
- Otvori, pa da vidis sprint - vice neko iz gomile.
- Lele, opet ce neko da pogine - zaplaseno kaze starica sa buketima belih
rada u rukama.
- Zare, ti trci levo, a ja cu gore kod prodavnice! - cuju se poslednje
instrukcije.
Radnik obezbedjenja otvara kapiju. Guzva ispred ulaza se rasturila za minut.
Na mestu gde obicno stoje prodavci cveca, jedan verbalni duel preti da
poprimi prilicno ozbiljne namere. Akteri su Ciganka, njen muz i jedna baka
iz okoline Beograda.
- Bezi, skloni se! - rezi Ciganka.
- Ovde radim svaki dan, sa ovo mesto nece me oteras! - ne da se starica.
Tesko je proceniti ko je prvi dotrcao i bacio buket, znak da je mesto zauzeto.
- Skloni se, baba, da ti jebem sve po svetu - psuje Ciganka babu i rvackim
zahvatom pokusava da je obori na beton. Njen muz podgreva vec uzavrelu
atmosferu pretnjama i psovkama.
- Ama, ti li ces od mene pojaca da budes! - uzvraca starica dok je Ciganka
hvata oko struka i podize - Ko na mene udari, ubio ga Gospod Bog! Spusti
me, ovo je moje mesto! - i dalje vice baba mlatarajuci nogama kroz vazduh.
- Sad ce da mi dodje sin, pa ce da vidis, amo da donese karanfile - preti
seljanka.
Ciganka, izgleda manje tvrdoglava od babe, porazena napusta bojno polje:
- Da ti se u usta poserem i na tebe i na tvoju decu!
- Vis' sta mi uradi! Kune me Bog da me ubije, kune mi decu... Samo mlati,
ali dzabe! Jes', bas cu da joj dam moje mesto. Ja proizvodim cvece a ona
tudje prodaje. Ciganska posla! - prica svojoj komsinici.
07,00
"Za Cigani nema tezge"
Nastaje prvo zatisje. Raspakuje se roba. Polako nailaze prve musterije.
Vecina onih koji su celu noc prestajali ispred ograde zauzela je tezge.
- Na nas Romovi upravnik ne da tezge. Ne ni dava 'opste, a placam porez na
drzavu. Zato jurimo od pol' pet i ja i sin i snaja da zauzmemo mesto. Kaze,
za vas Cigani, nema mesto, a uzima dve 'iljade marke od Bosnaci. Ostavili
front i sad nam zauzeli tezge. Sav onaj najbolji red tezge oni drzu! -
tvrdi Zeka Kurti (60), dugogodisnji nakupac sa Kalenic pijace.
08,00
Jagnjetina i devize
Kao po komandi, dileri u ovo vreme zaposedaju Njegosevu ulicu. Bez obzira na
ceste patrole milicije, stalno se cuje: "Devize, devize, vize, vize..."
- Gospodine treba li mlada jagnjetina? - pita prodavac coveka u prolazu i
podize gepek "lade karavan". Stakla na vecini automobila u kojima stoji
meso neproverenog kvaliteta i bez pecata zakamuflirana su zavesama.
Kilogram prasetine i jagnjetina na ulici kosta deset dinara.
09,00
Slatki redovi
Stigao je secer u dve prodavnice na pijaci. Red se napravio jos jutros, pre
nego sto su prodavnice bile otvorene.
- Idi sine, ima secer u prodavnicu - kaze jedna baba momku iz obezbedjenja
i grabi ka izlazu sa dve pune kese.
- Evo, baba Mira polako nakuplja za zimu!
Obezbedjenje na pijaci pokusava da red pomeri do zida prodavnice, kako bi
ostali kupci mogli da prodju. Cuje se negodovanje. desetak metara dalje,
nakupac na tezgi prodaje secer po 4 dinara kilo. Nema guzve.
10,00-19,00
Pijaca je vec puna. Pocinje udarni termin. Osnovno pravilo koga bi trebalo
da se pridrzavaju svi kupci ako ne zele da se na njih sruci bujica kletvi i
psovki prodavaca za tezgom glasi: Nikada nemojte reci da je "na onoj tezgi
tamo jeftinije".
- Ma da izes govna ako ti je tamo bolje! Idi pa kupi tamo, sta si dosla
meni ovde da se izivljavas. Tebi treba muz da da jedan dobar kurac a ne da
mi trazis tu jeftine krastavce! - izdire se stariji seljak na zenu koja je
na pijacu dosla sa prijateljicom.
Obe su brzo pobegle daleko od nervoznog seljaka, koji je i dalje sebi
psovao u bradu. Njegove kolege za drugim tezgama odobravale su ovaj
postupak klimanjem glava.
19,00
Fajront
Oko 18,30 pocinje zatvaranje kapija. Obezbedjenje juri prosce i pijance oko
tezgi. Cistaci su smrkovima rasterali sve otpatke. Kupaca vise nema. Svi
koji su zakasnili snabdece se na trotoaru Ulice Maksima Gorkog, kod Sadama
Huseina ili njegove porodice, ili kod Leskovcana na parkingu. Zivot oko
pijace ne prestaje ni kad se kapije zatvore.