"INTERVJU"
Makedonski nacionalisti
I juzno je tuzno
ATENTATI NE RESAVAJU SVE PROBLEME
Ljupco Boskovski (35), medjunarodni sekretar
VMRO-DPMNE, ugostitelj na privremenom radu
u Rovinju, odbacio je optuzbe britanske
obavestajne sluzbe da je njegova partija
organizovala atentat na makedonskog
predsednika, ali smatra da ce Makedonija bez
Gligorova zakoraciti u svetliju buducnost
Atentat na makedonskog predsednika Kiru Gligorova, bar
zakratko, Makedoniju je lansirao kao udarnu vest svetskih
medija. Samo nekoliko sati nakon atentata, Makedonska
televizija, koju kontrolise vlast, izvestila je da su na mestu
dogadjaja "primecena dvojica muskaraca s bradama". Za one
koji poznaju ikonografiju makedonske politicke scene, bilo je
to nedvosmisleno upiranje prstom u clanove makedonske
stranke Vnatresnja na makedonsko-odrinska revolucionarna
organizacija (VMRO), ciji su istaknuti clanovi nekada nosili
brade.
Dokaz za takvu pretpostavku nadjen je, takodje, u istoriji: od
marsejskog atentata naovamo ime te stranke dovodilo se u vezu
s atentatima i diverzijama kao oblikom politicke borbe.
Ljupco Boskovski, medjunarodni sekretar VMRO-a i njen
glavni sekretar za odnose s Evropom, drugacijeg je misljenja.
Kiro Gligorov nedavno se susreo sa srpskim predsednikom
Milosevicem. Kako vi komentarisete taj susret?
- Stav moje stranke je jasan: mi osudjujemo svaki razgovor koji
vodi ka tome da se makedonska drzava pretvori u trecu
jugoslovensku republiku. A upravo to izjavili su beogradski
mediji nakon susreta u Beogradu. Nakon povratka s pregovora
sa balkanskim dzelatom, Gligorov je izjavio kako se uopste nije
razgovaralo o pripajanju Makedonije tzv. Jugoslaviji. Drzim
kako je on, kao iskusan komunisticki politicar, s 50 godina
staza u Beogradu, odglumio jos jednu rolu, kao sto je i dosad
cinio.
Razgovor s covekom koga demokratski svet i svetske institucije
smatraju glavnim inicijatorom stvaranja velike Srbije, u koju bi
bila ukomponovana i Makedonija - ne znaci ama bas nista
dobro.
Da je Milosevic pobednik, on nikad ne bi razgovarao s
Gligorovim, nego bi nastavio sa svojim ludilom i u Makedoniji.
Buduci da je pretrpeo poraz, i da je upravo u Hrvatskoj srusen
mit o velikoj Srbiji, on sad glumi mirotvorca. A u toj ulozi
pomaze mu drugi komunisticki artist, Gligorov.
Milosevic vidi Makedoniju samo kao koridor za izlaz na toplo
more. U tom smislu ljubav izmedju Grcke i Srbije inspirisana je
podelom Makedonije. Zato je Gligorovljev odlazak u Beograd
bio nepotreban, u vreme kad je Makedoniji to najmanje trebalo.
Necemo VelikuSrbiju, hocemo Veliku
Makedoniju
Kakva je, onda, buducnost Makedonaca Makedonije?
- Drzimo da je buducnost makedonske nacije, i svakog malog
naroda, u strankama drzavotvorne orijentacije, sve do momenta
dok se na tim prostorima ne uspostavi drzava sa svim svojim
atributima.
Mi cemo i dalje zastupati i braniti nacionalnu koncepciju, bez
obzira na cenu. Namera nam je da ujedinimo i
homogenizujemo makedonski narod u nacionalni blok, radi
odbrane makedonske drzave. To je nuznost svih malih naroda.
Nase vreme, ponavljam, tek dolazi. Cim ispunimo nas program,
zacrtan pre 103 godine, onda nas mogu staviti u zaborav. Ali
cetiri zlatna slova, VMRO, koja ne izgovaramo cesto, nikad se
nece zaboraviti.
Dotad, neka se niko ne igra sa sudbinom makedonskog naroda.
Niko nema kredibilitet da se odrekne nase brace u Egejskoj,
Pirinskoj i Prespanskoj Makedoniji. Niko nema kredibilitet, ma
kako se zvao, da kaze da ognjiste Goceta Delceva u Kukusu
vise nije nase.
Kako vratiti Pirinsku i Egejsku Makedoniju?
- Ako smo te teritorije izgubili za stolom, jednako cemo ih tako
i vratiti.
Neki tvrde da je atentat na Kiru Gligorova, u poredjenju sa
ratom u Hrvatskoj i BiH, zapravo civilizovano sredstvo
politickih obracuna i postizanja politickih ciljeva na
prostorima bivse Jugoslavije. Kako Vi gledate na taj dogadjaj?
- Mi se zgrazavamo. Od prvoga naseg javnog istupa jasno
govorimo da smo mi demokratska stranka koja ce delovati i
boriti se iskljucivo demokratskim sredstvima. Naziv VMRO
zadrzali smo jer je to, zapravo, sifra postojanosti makedonskog
naroda koja se usekla duboko u makedonsku svest. I zato
osudjujemo ovaj teroristicki cin.
To Makedoniji nije bilo potrebno. Nasa partija, kao partija
drzavotvorne, narodne i demohriscanske orijentacije, nigde,
ama bas nigde, ne spominje terorizam kao oblik borbe. Zato
odbacujemo svaku optuzbu o umesanosti VMRO-DPMNE u taj
atentat. Spremni smo to i da dokazemo, kao sto smo u
proteklih pet godina dokazivali nasu mirotvornu orijentaciju.
Tuzicemo engleske spijune
Tvrdi seda bi VMRO-u odgovarao rat u Makedoniji?
- Da smo mi hteli rat, mogli smo ga davno imati. Kad je srpska
cetnicka armija napustala Makedoniju, mogli smo da ubijemo
nekog cetnickog oficira, i imali bismo rat. Mi rat, medjutim,
nismo hteli, jer drzimo da je Makedonija kroz svoju istoriju
dala dovoljno krvi. Od gubitka krune cara Samoila, pa do prvi
slobodnih izbora, kad smo dobili svoju zastavu, Ustav i
suverenu drzavu, uvek smo se borili pod tudjom zastavom. Prvi
izbori bili su istorijski trenutak kad je makedonski narod, bar u
slobodnom delu Makedonije, osetio sto znaci imati svoju
drzavu i nacionalna obelezja.
Imajuci na umu sve te istorijske cinjenice, mogu reci kako je
nama dosta krvi. To sto su nasi VMRO-ovci u proslosti cinili,
ostavljamo istoricarima neka utvrde je li bilo opravdano. Ovde,
pre svega, mislim na atentat u Marselju na kralja Aleksandra
1934.
Vratimo se atentatu na Kiru Gligorova. Britanski diplomatski
izvori tvrde da britanska obavestajna sluzba raspolaze
podacima da je atentat organizovao VMRO, te da ce te
dokumente uskoro obelodaniti neki britanski listovi.
- Takvoj optuzbi, zapravo nije potreban nikakav komentar.
Ona je neodrziva. Ja bih postavio pitanje: ko ce sutra
odgovarati za kaljanje partije VMRO-DPMNE? Jer, optuzba
dolazi upravo u trenutku kad smo na pragu da budemo
primljeni u porodicu evropskih demohriscana. Hoce li
britanska obavestana sluzba preuzeti odgovornost na
medjunarodnom sudskom procesu koji cemo pokrenuti protiv
nje? Hoce li ona tada moci da dokaze svoje tvrdnje?
Za nasu stranku to je teska optuzba. I neka britanska
obavestajna sluzba zna da VMRO-DPMNE ima odgovore na
sva pitanja. Odgovoricemo i na ovo. Malo ce im tada pomoci
odbrana kako je to organizovao neki VMRO... Naime, vi znate
da u Makedoniji postoje disidenti VMRO-DPMNE-a, partije
koje broje 6 ili 10 clanova. Mi za njih ne mozemo da
preuzmemo odgovornost. Da su bili dobri, bili bi nasi clanovi,
a ne disidenti.
I ako se oni koriste nekim ekstremistickim i teroristickim
sredstvima za resavanje problema, sad, u Evropi, na pragu 21.
veka, onda njima nije mesto ne samo u VMROP-u nego oni
trebaju odgovarati zbog zloupotrebe svetoga imena VMRO.
Takve su optuzbe jako neozbiljne. A kad dolaze iz Velike
Britanije, onda je sve jasno. Jer, Velika Britanija je 1913.
kumovala podeli Makedonije. Velika Britanija i Francuska
nikad nisu bili prijatelji makedonskog naroda. Ne moze se
istovremeno biti prijatelj srpskog naroda i Makedonaca, tim pre
sto nas Srbi nikad nisu priznali kao narod. A mi smo Srbima
dali veru, pismenost, sve... Od njih smo napravili ljude, a bili
su horda kad su dosli na prostore Balkana. I sad oni nas
negiraju, zato sto su brojniji, misle da nas mogu gaziti. VMRO-
DPMNE nece vise nikom dopustiti da gazi makedonski narod.
Kome je, onda, bio u interesu atentat? Tim pre sto se dogodio
nakon susreta Gligorova s Milosevicem, i nakon odluke o
promeni makedonskih simbola...
- Nase sunce umesto 16, sad ima 8 zraka. Jos malo pa cemo
dobiti pet zraka: zvezdu petokraku. Kako su poceli da
ponizavaji makedonski narod...
Mi osudjujemo politiku neokomunistickog parlamenta u
Makedoniji. Osudjujemo i ovaj cin nacionalne izdaje, i mi iza
toga stojimo. Mi imamo argumente da je to nacionalna izdaja, a
neka oni idu s kontra-argumentima. Nemaju ih.
Dakle, kome je u interesu bio taj antetant?
- Danas je to tesko reci. Vreme ce pokazati ko je to ucinio.
Nasoj stranci, iako osudjuje politiku koju vodi mafijasko-
neokomunisticko rukovodstvo Makedonije, koje je, naocigled
celog sveta, krsilo embargo prema Srbiji trgovinom nafte, to
svakako nije bilo u interesu, jer zelimo da se definitivno
osloboditi hipoteke proslosti, i jer ne zelimo da prolivamo krv,
posto smo stranka demohriscanske orijentacije.
Moj lider, Ljupco Georgijevski, nije
Tudjmanov placenik
Spomenuli ste trgovinu naftom...
- Za svaku vagon-cisternu makedonske vlasti naplacivale su
2.000 dolara, a 1.000 maraka za kamionske cisterne koje su isle
u Srbiju, cime su indirektno pomagale Srbiji u ratu protiv
Hrvatske i BiH. Stojan Andov, predsednik tzv. parlamenta
Makedonije, bio je glavni trgovac naftom. On je oduvek
trgovao naftom, i to je bio njegov resor.
Kako god bilo, tesko je reci kome je atentat bio u interesu. Ne
bih hteo, kao engleska obavestajna sluzba, da na sebe
preuzmem odgovornost za takvu procenu. Nasa partija smatra
da je to nepotrebno sredstvo, tim pre sto cemo, kao najjaca
opoziciona stranka, sutra preuzeti vlast u Makedoniji. I kako
bismo se onda mi osecali da neko od nezadovoljnih ekstremnih
komunista, zato sto su porazeni, ubije nasega predsednika! Mi
postujemo instituciju predsednika drzave, kao sto postujemo i
makedonsku drzavu, koju ne bismo rusili ni po koju cenu. To
su sveta nacela.
Od samog pocetka mi postujemo instituciju predsednika, ali
covek koji je na drugim izborima na neligitiman nacin
postavljen na to mesto, ne vodi ovu drzavu putem demokratije,
nego u totalitarizam. Mi jako dobro poznajemo tzv. predsednika
Gligorova, to vise sto ga je nasa stranka na prvim izborima
dovela na celo drzave. On nam je govorio kako ce se boriti za
ovu drzavu onako kako je to VMRO zacrtao. Doslovce je
plakao da bude izabran za predsednika Makedonije. Iskoristio
je nase tadasnje politicko neiskustvo i ostao ovo sto jeste.
Verovali smo tada da su svi iskreni i posteni kao sto smo to mi.
U Makedoniji se, kao sto sam rekao, krsio embargo prema
Srbiji... Tu su nafta, droga, prolazak evropske mafije kroz
Makedoniju. Nasa aktuelna vlada se bavi mafijaskim
poslovima. Zatvorili su velike makedonske firme. Na ulici je
250.000 ljudi bez posla. Nije toliko kriv grcki embargo: oni su
doveli Makedoniju na rub. Za vreme grckoga embarga trgovine
su bile, pune jer se Makedonija otvorila prema Bugarskoj, a to
aktuelnom rezimu nije odgovaralo. Njihova politika bila je
povezivanje s Beogradom, a zaboravljanje Tirane, Sofije i
Atine. Pa i pre neko vece, vrsilac duznosti makedonskog
ambasadora u Hrvatskoj, Ljiljana Naumova, rekla je da je
Makedonija 60 odsto vezana na privredu Srbije. Zasto se onda
ne odveze od Srbije? Zato sto ne zeli! Nisu hteli ni da zavrse
prugu prema Sofiji, samo zato da se ne priblizimo Bugarskoj,
sto nikako ne bi odgovaralo Srbiji.
Politiku Kire Gligorova neki su predstavili kao prolazak kroz
cetiri vatre (Srbija, Bugarska, Grcka i Albanija) koje
okruzuju Makedoniju, i na kojima se Makedonci moraju
grejati, a da se ne zapale. Kakvo je stanjenakon atentata? Je li
sad zapaljena i peta vatra, i postoji li opasnost od
unutarmakedonskoga sukoba?
- U Makedoniji je stvorena medijska klima da je za mir u
Makedoniji zasluzna politika Kire Gligorova. U Makedoniji je,
dalje, prikazivanjem stravicnih scena rata u Hrvatskoj i BiH,
stvorena klima straha, sto je makedonski narod trebalo da baci
u baznadje. Ako tome pridodamo veliku nezaposlenost,
dobicemo potpuno apoliticnog prosecnog Makedonca, kojem je
jedino vazno da ne dodje ni do kakva sukoba. To su
neokomunisti iskoristili, opljackali su makedonsku drzavu i
doveli je na prosjacki stap.
Ali, oni znaju da cemo mi, kad dodjemo na vlast, traziti istragu i
vracanje opljackanih dobara. Svesni su da njihovo vreme
prolazi, i svim se sredstvima bore da odrze vlast. Znate li da su
nam ubili puno clanova, medju kojima je nekoliko novinara.
Gligorov je licno zabranio novinu "Republika", u kojoj sam ja
pisao o ratu u Hrvatskoj. A Hrvatska je, rusenjem balvan-
revolucije i odbranom vlastitoga suvereniteta, odbranila i
makedonski suverenitet.
Dotle su neokomunisti u makedonskom parlamentu pljuvali na
Ljupceta Georgijevskog, govoreci da je ustasa i Tudjmanov
placenik.
Bugari nas shvataju
Hoce li izbiti sukobi u Makedoniji?
- Mislim da ce se situacija u Makedoniji smiriti. Vreme radi za
makedonski narod. Mi se borimo da konacno, za sva vremena,
pomirimo Makedonce - levicare, desnicare, centraliste,
bugarofile, srbomane, grkofile... Da ih sve ujedinimo u jedan
nacionalni blok. I zato se zovemo Partija za makedonsko
nacionalno jedinstvo.
Znate, ni jedan drugi narod ne poznaje taj stepen samounistenja
kao mi. Makedonac pripisuje Makedoncu toliko etiketa da je to
strasno. To je sindrom samounistenja.
Koliko je danas aktuelan sukob tih razlicito orijentisanih
opcija? Pre Drugog svetskog rata taj je sukob bio vidljiv.
Nakon tog rata, na vlast su dosli srbomani i potisnuli ostale
opcije. Kakva je situacija danas?
- Godine 1990. vecina Makedonaca osecala se, kao VMRO-
ovci, pripadnicima makedonske nacije, i bili su spremni da po
svaku cenu brane nacionalnu koncepciju. Neokomunisti,
medjutim, insistiraju na koncepciji multinacionalne drzave,
dovodeci u pitanje makedonski suverenitet. Ako svaka manjina
u Makedoniji dobije pravo da se izjasni kao narod, sutra ce se
oni otcepiti i dovesti u pitanje suverenost drzave.
Vasi kriticari, da ne kazem neprijatelji Vase stranke, tvrde
kako nemate isti odnos prema Egejskoj i Pirinskoj
Makedoniji. Tvrde kako se u pitanje uvek dovodi Egejska
Makedonija, koja je u sastavu danasnje Grcke, a precutno se
Bugarskoj prepusta Pirinska Makedonija?
- Vi ste prvi novinar koji postavlja ovakvo pitanje. To je
prilika da se rasvetli jos jedna tabu-tema. Vidite, u Pirinskoj
Makedoniji, gledano strateski, geopoliticki i realpoliticki, i
danas su Makedonci gotovo apsolutna vecina, kojoj je bugarski
rezim dopustio, i za to smo zahvalni predsedniku elevu,
osnivanje makedonskih kulturnih drustava. Tu Makedonci
mogu da govore svojim maternjim jezikom, i ne ubijaju ih zbog
toga. U Bugarskoj te niko nece maltretirati ako kazes da si
Makedonac. U Egejskoj Makedoniji za takve stvari ubijaju. Grci
su izmislili milion grozomornih nacina da se obracunavaju s
Makedoncima.
I zato mi ne otvaramo problem Pirinejske Makedonije, jer tamo
stvari idu nabolje. Za Egejsku Makedoniju to se ne bi moglo
reci.
Tvrdnja koju ste spomenuli proizasla je iz radionice
makedonskog neokomunistickog rezima.
Kako komentarisete odluku makedonskog parlamenta o
promeni Ustava i nacionalnih simbola? Makedonsko sunce,
umesto 16, sada ima 8 zraka.
- To je cirkus, a ne parlament. Za pola sata odlucilo se o
promeni makedonske zastave. To je bez presedana u istoriji. To
ne radi ni narod koji je porazen u ratu, kad izgubi sve, kad mu
potuku vojsku. A makedonski je parlament kapitulirao bez
ispaljenog metka.
Koju ce zastavu isticati vasa stranka kao nacionalnu zastavu?
- Onu sa sesnaest zraka. To ne dolazi u pitanje.
A sto je s nazivom drzave?
- Ovde opet dolazimo do politike koja od Makedonije ne zeli
da napravi oazu mira, nego balkanski privesak koji ce formalno
sutra mozda imati ime Republika Makedonija, ali ce u
stvarnosti privredno, politicki i geostrateski biti vezan za Srbiju.
Vratimo se opet, atentatu na Kiru Gligorova. Malo je
verovatno da ce se on vratiti na politicku scenu. Kako ce se to
odraziti na Makedoniju?
- To je hendikep za one koji veruju u njegovu politiku, a to je
sacica jada u Makedoniji. Tim pre sto je on nelegitiman
predsednik drzave, nije izabran voljom makedonskog naroda,
zbog cega ga mi i nazivamo "takozvanim predsednikom".
No, bez obzira na to sto mi njega ne priznajemo kao
predsednika drzave, valja reci da je taj teroristicki akt izvrsen
na instituciju predsednika drzave, sto ce svakako negativno
uticati na stanje u Makedoniji.
E.P.
ANTRFILEI:
Srbi Makedonce nikad nisu priznali kao narod. A mi smo
Srbima dali veru, pismenost, sve... Od njih smo napravili ljude,
a bili su horda kad su dosli na prostore Balkana.
Mi jako dobro poznajemo tzv. predsednika Gligorova, to vise
sto ga je nasa stranka na prvim izborima dovela na celo drzave.
On nam je govorio kako ce se boriti za ovu drzavu onako kako
je to VMRO zacrtao. Doslovce je plakao da bude izabran za
predsednika Makedonije. Iskoristio je nase tadasnje politicko
neiskustvo i ostao ovo sto jeste.
Politika Kire Gligorova od Makedonije ne zeli da napravi oazu
mira, nego balkanski privesak koji ce, formalno, sutra mozda
imati ime Republika Makedonija, ali ce u stvarnosti privredno,
politicki i geostrateski biti vezan za Srbiju.