UKROTITELJ BESNIH MILIJARDERKI
Zoran Ladicorbic, poznatiji u modnom biznisu samo kao Zoran, izgradio je
svoju imperiju, drzeci se cvrsto samo jednog jedinog principa. Naime, od
svoje prebogate zenske klijentele izricito zahteva da prilikom nosenja
njegovih preskupih, minimalnih i monaskih kreacija odbace sav nakit, ukrase
i niposto ne obuju cipele sa visokim potpeticama. Svoje modele, Zoran
izraduje od prvoklasne tasmanijske vune i ciste svile. Izraduje ih u
univerzalnoj velicini, ne koristeci uopste rajsfersluse, dugmad i postavu.
Svojim kreacijama, nikad ne pokusava da prati prolazne sezonske modne
trendove, a njegova odeca nikad se ne moze kupiti na rasprodajama.
U svetu mode Zoran danas predstavlja otprilike ono sto je nemacka "buba"
bila u svetu automobila.
Cetrdesetosmogodisnji jugoslovenski emigrant uspeo je upravo tamo gde Stl
mnoga zvucna imena svetske mode podbacila. Ozbiljne poslove i slavne zene,
kao i pripadnice najvisih drustvenih krugova, Zoran je uspeo da pridobije
svojim jedinstvenim stilom.
"Od kako sam kupila nekoliko Zoranovih kreacija, stalno mu se vracam", kaze
prebugata =ECtalijanka Mirela Petreni Hagag, koja je do susreta sa Zoranom
nosila iskljucivo Valentinove kreacije, specijalno sivene za nju. "Od prve
posete proslo je nekoliko godina i danas sam na dobrom putu da odbacim
odecu drugih kreatora."
Dame koje iskljucivo nose Zoranove kreacije poznate su obicno pod imenom
"Zoranians", iliti "Zoranke". Obucene u njegovu ekskluzivllu odecu,
okupljaju se cesto u njegovom stanu, koji se nalazi nekoliko bl=F2kova od Vo=
l
strita. Poput hodocasnica, dolaze na n jegovu mansardu, gde im Zoran drsko
ukazuje na njihove modne greske, sugerisuci im svoje modne principe.
"/edne veceri, Zoran mi je retao da svoj nakit poklonim kucepaziteljki",
govori En Fri iz Vasingtona, koja se kod Zorana oblaci od 1985. godine. A o
svojim musterijama Zoran jednostavno kaze: "Ja ih ne teram da nose
jednostarnu odecu. Medutim, ukoliko se ne slazu sa tim konceptom, necu im
nisvta prodati." Zoran je razlicit od ostalih kreatora i po svom zacudujuce
nemarnom odnosu prema etiketi sa svojim imenom koja se nalazi na svakom
odevnom komadu. On je tako slabo pricvrscuje, da one posle kratkog vremena
same otpadnu.
"Etikete neopisivo svrbe", zakljucuje Zoran.
Jednostavno ne znaci i jeftino
Pored svog bahatog odnosa prema kupcima, Zoran isti manir gaji i prema
velikim americkim trgovinama. Selektivnim izborom prodavnica jako strogo
odreduje gde ce prodavati svoju odecu. Bez pardona zatvarao je svoje
raculle u mnogim prodavnicama, optuzujuci prodavve da pored njegovih
originalnih kreacija prodaju i falsifikate. Nije ni od onih koji =EColerisu
zakasnjen je u isplatama, niti ga je moguce iscediti ma i za jedan dolar
vise u reklamnim kampanjama. Ovim pravilima igre prodavci su se potcinili
iz jednostavnog razloga sto se njegova odeca bukvalno fenomenalno prodaje .
Osnovu njegovih kolekcija cini pet jednostavnih stvari koje istovremeno
predstavljaju i azbuku odevanja. To su: pantalone, suknje, jakne, haljine i
kape. Svi elementi se godisnje recikliraju u specijalnim =ED`abrikama, pri
tome koristeci strogo odredene nijanse neutralnih boja kao sto su smeda,
kamel, slonovacaS siva i crna.
Neki od klijenata u jednoj sezoni potrose i do 30.000 dolara na Zoranovu
odecu. Poznat je i po tome sto ce prilikom placanja uvek primiti cek, ali
nikad kreditnu karticu. Njegov pamucni dzemper uz vrat kosta 120 dolara,
pantalone 450, vunena haljina dostize cenu i do 1.500 dolara a kasmirske
jakne 3.500 dolara. Ovaj cenovnik jasno pokazuje i to da jednostavno
oblacenje ne podrazumeva uvek i jeftino.
Zoranova odeca se ne moze kupovati na godisnjim rasprodajama, iako
strucnjaci modnog biznisa procenjuju da bi bas preko tih rasprodaja zaradio
godisnje i do 15 miliona dolara. Koliko se gn usa rasprodaj a, u istoj meri
se grozi i modnih revija, promocija parfema i davanja licenci za izradu
posteljine.
"Zoranov pristup biznisu je snobovski. Njegova filozofija pociva na premisi
da grupa sto je manja, automatski postaje prepoznatljivija a time i
luksuznija", obiasnjava Stiv Barnet, njujorski menadzerski konsultant, ciju
klijentelu predstavljaju medunarodni trgovci luksuzne robe. Zoranov "LUK"
predstavlja na neki nacin pecat vremena i prema recima gospodina Barneta,
njegove kreacije ce poneti svako ko zeli da ga drugi prime kao ozbiljnu
osobu istancanog ukusa. "Na taj nacin zene predstarljaju novu lignost,
odrofenu od njihove prave lignosti. Takode, tim zenama nije potreban
nikakav nakit da bi .se u drusvtru afirmisale", komentarise Stiv Barnet.
Bogata naslednica, zena sa spiska najbolje obucenih zena, Glorija
Vanderbilt, postala je u pravom smislu Zoranov zavisnik. Pre sest godina
umesto da obuce "Sanel" i "Mainboser", obukla je jednostavan Zoranov sivi
pulover i pantalone, lisavajuci se i najdiskretnijeg komada nakita.
Sedamdesetjednogodisnja gospoda Vanderbilt o Zoranu kaze: "On za mene ne
predstarlja neku modnu frazu, on je za mene isuvisve stvaran."
Zoranovu klijentelu sacinjavaju najpoznatije zene, poput Kendis Bergen,
Loren Haton, Tiper Gor (supruga potpredsednika SAD la Gora) i pokojna prva
dama Amerike Zaklina Kenedi Onazis. Ali, one ne samo da su poznate po
svojoj lepoti, vec i po svom bogatstvu i pameti.
"Moji kupci su po pravilu moderni mislioci. To su sve inteligentne zene,
koje ne troste uludo svoje vreme u besmislenim visesatnim pohodima na
prodarnice odece. One su zagetnice buduce mode", uz primetan akcenat,
govori Zoran.
Medutim, istrpeti Zoranov program nije uvek laka stvar. Razbarusene brade,
poput Raspucina, ume da se svom zestinom ustremi na svoje klijentkinje,
govoreci im da izgledaju poput uciteljica. Medutim, njegovih sto privatnih
klijentkinja, veoma dobro poznaje pravila koja vladaju na famoznoj
mansardi. Tako, na primer, Zoran ne dozvoljava ni jednoj zeni koja je dosla
da proba neki komad odece, da se pogleda u ogledalu, govoreci joj: "Ja
predstavljam vase oci i sigurno najbolje znam sta vama dobro stoji."
Izgleda da nisu bas svi ocarani ovakvim stilom ponasanja. Vlasnica butika
na Park aveniji u Njujorku i u Birmingenu u drzavi Micigen Linda Drajsne, i
pored toga sto je zaradila veliki novac prodajom Zoranove odece, otkazala
je dalju saradnju, objasnjavajuci to, delom, zeljom kupaca za izvesnim
promenama, kojih u Zoranovim kreacijama godinama nema, a delom i Zoranovim
ponasanjem, koje ju je posebno iritiralo: "On se krajnje potcenjivacki
odnosi prema kupcima, ne prezajuci ni od toga da im u lice kaze da treba da
oslabe, sto mnoge zene vrecla. Vise to nisam mogla da podnosim."
Zoran je kreator koji ne ume ni da sije, cak ni da neku svoju zamisao
skicira. Posle njegovog rada, papir i dalje ostaje prazan. Kada radi, uvek
je obucen u komotni crni pamucni pulover, sive pantalone, a na nogama nosi
crne mokasine. Dokaz da je duboko zaplovio u sopstvene misli pruza
nervoznim cupkanjem sede brade. Na kraju radnog vremena, obicno pusi
"marlboro" i popije znacajnu kolicinu votke "stolicnaja".
Za razliku od ostalih kreatora, u stvaranju nove kolekcije Zoran ne trosi
milione dolara. Svake godine izbacuje istovetne modele, sto objasnjava i
verovatno zacudujuci podatak da zaposljava samo sesnaestoro Ijudi,
ukljucujuci osam svalja u Njujorku i Milanu, koje rucno Sijtl tu odecu.
Njegovi dzemperi i carape izraduju se iskljucivo u Italiji. Zoranov radni
dan je uskladen sa standardnim radnim vremenom na Sedmoj aveniji. Svalje
obavezno odlaze kuci u 16.30. Njegov kreativni rad sastoji se od odabira
novih materijala, kao i donosenja odluka o pojedinim izmenama koje bi
trebalo izvesti na nekim starim modelima. Moguce je da se jedne godine
Zoran odluci da skrati rukave sto predstavlja signal za njegovog menadzera
prodaje (Lorens Kjobe) da alarmira svalje. A moguce je da sledece godine na
tim istim modelima Zoran produzi rukave. Na njegovoj mansardi jedni pored
drugih izlozeni su modeli tunika iz 1976. godine i 1994. godine. Razlike
skoro da i nema!
Dolaskom Gerija Galberga, Zoranov biznis se kompjuterizovao. Za sedam
godina koliko radi kod njega Galberg je zakljucio poslove sa 45 prodavaca,
15 iz SAD i 30 iz Evrope i Azije. Galberg tvrdi da se Zoranov posao u
proteklih sedam godina petostruko povecao. Zahvaljujuci Zoranovoj ogromnoj
popularnosti. vodece trgovacke kuce se otimaju za njegove kolekcije. "To je
trziste luksuzne robe. Ono sto mi nudimo su sami rariteti i ukoliko bademo
pravili mnogo odece, vise necemo biti toliko originalni i specijalni. Plasi
me cUnjenica da toliko zena zadi za tom odecom. Zoran je dre primamljive
ponude velikih trgovackih kuca odbio, jer po njegovom miswljenju ukoliko se
prosirimo, moracemo da zaposlimo setretarice, advokate, a Zoran to nikako
ne zeli", govori Galberg.
Novi trend u ponasanju velikih trgovaca ide naruku Zoranovoj strategiji.
Jedan tokijski butik Salon de Kjoko, ovih dana je stopirao prodaju odece
italijanskih kreatora Oorda Armanija i Oanfranka Ferea zbog njihove ogromne
popularnosti uJapanu. "Prodasci robe namenjene bogatoj japanskoj klijenteli
nikako se nisu slozili sa mogucnoscu da Armani otvori svoju prodarnicu u
Tokiju", kaze Kjoko Umeda, vlasnik butika i prodavac Zoranovih kreacija u
Tokiju. "Kada je stigla prva isporuka Zoranove odece zene su se oko nje
prakticwno pobile", dodaje Umeda.
Bez zelje za publicitetom
Umartu ove godine Zoran je posetio revije jesenjih kolekcija u Milanu. U
sredistu paznje bili su italijanski kreatori Armani, Valentino i Djani
Versace. U restoranu "Bifi Skala" Zoran je priredio skromnu veceru za
lokalne "Zoranke", prijatelje i vlasnike butika iz Cikaga,Tokija i drugih
evropskih gradova. Samo nekolicina modnih urednika je dobilo pozivnicu za
veceru. Zoran se nije potrudio da potkupi modne novinare, darivanjem odece,
sto bi mu sigurno pomoglo da se nade na stranicama magazina.
"Sta ce mi toliki publicitet, kad vec imam toliku klijentelu", glasno se
zapitao Zoran.
Medu gostima koji su dobili pozivnicu bio je Ted Marlou, novi predsednik
Henri Bendela, koji je otkrio jednu od tajni Zoranovog uspeha: "Zene svih
godina izgledaju sjajno u njegovoj odeci. Nararno, ne treba izgubiti iz
vida i cvinjenicu, da su sve Zoranove zene savrsene visine, negovane i u
dobroj fizickoj kondiciji."
Marlou je impresioniran Zoranom: "Moda je ono sto Ijudi prodaju i kupuju.
Pogledam neke kolekcije i zapitam se da li ce zene to zaista kupiti, jer
ukoliko ne kupe, to se vise ne moze smatrati modom. Sa Zoranom uvek cete
zaraditi."
Racun koji je Zoran platio za veceru na kojoj je sluzena teletina i rizoto
iznosio je 10.000 dolara. U isto vreme, na drugom kraju grada, Armani je
potrosio blizu milion dolara za svoju cetrdeset petominutnu reviju na kojoj
je prikazao 60 modela. U ovu sumu isla je i cena vecere u jednom disko
klubu koja je kostala 1.200 dolara.
Zoran je odrastao u Beogradu, u porodici vise srednje klase. Njegov otac
bavio se nekretninama. Pre nego sto je dosao u Njujork 1970. godine, Zoran
je studirao arhitekturu. Prvih pet godina po dolasku u Njujork, radio je
svakojake poslove: prao posude, radio na garderobi, bio prodavac u robnoj
kuci. Govori da je svoj biznis zapoceo sa svega 100 dolara. Proizvodacu
maramica, koji mu je i sasio prvu kreaciju, upotrebivsi kinesku krep svilu
placao je svaku po ceni od tri dolara. Kako bi do kraja realizovao zapocet
posao, pozajmio je od Henrija Bendela 300 dolara. Zahvaljujuci toj
pozajmici napravio je toliko odece, da je naredne godine od prodaje zaradio
40.000 dolara.
Zoranov odnos sa prodavcima odece je krajnje ekskluzivan. U svakom gradu,
osim u Njujorku, njegove kreacije se mogu kupiti samo u jednoj prodavnici.
Na njegovoj odeci nikada ne vise cene. Prodaju se po uobicajenoj ceni, koje
mogu biti snizene tek pred njihovo povlacenje iz rafova. Ovaj detalj Zorana
takode odvaja od ostalih kreatora, koji na vidljiv nacin isticu cene i
prihvataju povracaj neprodate robe.
Zoranu dugogodisnji poslovni odnos sa Henrijem Bendelom godisnje donosi
prihod u visini tri miliona dolara. Cuvena robna kuca "Saks" na Petoj
aveniji u Njujorku ostvari promet od prodaje Zoranove odece u visini od
milion i po dolara. Zahvaljujuci svom odnosu sa Bendelom, Zoran ima uvid u
sve izvestaje o prodaji koji stizu Bendelu, tako da je u stanju da odmah
reaguje i ukoliko je potrebno, novom isporukom robe osvezi postojecu ponudu
u nekom gradu. Zoran sam odlucuje kad ce pojedine isporuke odece krenuti u
praveu butika "Zoran je u stanju da posalje jednu jesenju ili zimsku
kolekciju usred jula, koja ce se i pored letnJih proizvoda prodati po
n=E0ikovoj punoj ceni. Ovu prodaju vrsi Bendel", kaze Suzan Folk, bivsi
predsednik Bendela i sadasnji sef Limitid Inc.divizn, koju skraceno zovu
Ekspres.
Proslog novembra Zoran je sedeo na svojoj mansardi, okruzen klijentima.
Kako to kod njega cesto biva, razgovor je skrenuo na temu duzine kose.
Sjuen Orenstajn, verni kupac iz Mineapolisa, uljudno je upitala Zorana sta
misli o tome da ona pusti svoju kosu na sta je ovaj eksplodirao. "Potrebno
je da je odwah skratis", brundao je Zoran, uzimajuci sa stola fabricke
makaze da bi smesta uz svetlost sveca osisao svoju klijentkinju. Prilicno
je dobar u tom poslu, a razlog je jednostavan: Zoran mrzi dugu kosu! Kada
je zavrsio sisanje, gospoda Orenstajn je, bacivsi pogled u ogledalo, bila
veoma zadovoljna Zoranovim rucnim radom. Prisecajuci se danas te veceri,
gospoda Orenstajn tvrdi da joj nije bilo ni na kraj pameti da uputi Zoranu
takvo pitanje, vec je sve to ispalo kao rezultat Zoranove jake volje.
"Jednostarno je naumio da me osisa i osisao me je!" +