SRPKINJA KOJA JE STVORILA BRIZIT BARDO
Pise: Duska Jovanic
Svetska istorija legendi, lazi i mitova ce britanskog premijera Cercila
najverovatnije pamtiti po cuvenim dramatienim govorima u kojima je narodu
obecavao "krv, znoj, i suze", spominjati kao uzivaoca dobrog viskija i
debelih cigara i citirati kako je daleko bolje i komfornije lezati, nego
sedeti, a pogotovo stajati, ali bi ga njegov licni roman, da gaje ikada
napisao, definitivno ustolicio kao simpaticnog cikicu koji je na kraju bio
fasciniran misterijom Brizit Bardo.
Vec zaboravljeni politicar i neafirmisani slikar naivac, ser Vinston Cercil
je mirne penzionerske dane provodio na Azurnoj obali, kojom je tada
suvereno vladala neodoljiva BB ciji ce mitski inicijali postati smrtonosno
orude za sve muskarce. Saznavsi da neizostavno zeli da je upozna, Brizit
je, svom tadasnjem muzu i Pigmalionu, Roze Vadimu, koga su kasnije vise
proslavili pikantni memoari o tri fatalne plavuse koje je zaveo i zauvek
udaljio od svake nevinosti, nego filmovi koje je rezirao, gotovo ravnodusno
s decje napucenim usnama saopstila da je trazi neki cercil. Vadim je, kao
nekadasnji mrsavi i cudljivi mladic, bez kravate, izasao iz nekog romana
Dostojevskog, a posebno kao bivsi nedovoljno poznati novinar "Pari maca"
bio odusevljen sto mu se pruzila prilika da Vinstona Cercila priupita za
najvece tajne Drugog svetskog rata, koje stari lisac jos nikome nije
otkrio.
Medutim, Cercil se za vreme tog istorijskog rucka s postovanjem obracao
Briziti, kao najvecoj junakinji savremene epohe i uopste nije primetio daje
osim njih dvoje jos neko sedeo za stolom.
Njena zapovednicka culnost, drsko i sarmantno traganje za slobodom i
ritualno obozavanje zivota zaludele su cak i generala De Gola kada je nekom
svecanom prilikom usla u Jelisejsku palatu u pratnji jednog od svojih
muzeva i plejboja, Gintera Saksa, iako BB nikada nije licno Ijubila
predsednike i politicare, ako se ne racuna njena, za sada, poslednja strast
i brak sa privlacnim fasistom Bernarom d Ormalom, savetnikom vode francuske
desnice Zan Mari Le Pena.
A na pitanje americkih novinara da li voli De Gola, tada nepopularnog u
SAD, obicno je odgovarala: "Mislim dasam glasajuci za njega pokazala svoju
privrzenost". General joj je uzvratio komplimentom daje joj se divi kao
lepoj i vaspitanoj devojci.
Najveci prodavac zenski cari, Roze Vadim, nikada joj nije saputao sta gde
da kaze. Bilo je mnogo senzualne ljupkosti, ali i zdravog razuma u njenom
humoru. "Koji je bio najlepsi dan vaseg zivota?" - pokusavali su radoznalci
da ceprkaju po njenoj intimi. "Jedna noc" - zavitlavala ih je. Njen
magnetizam delovao je i na cinicne Engleze. Novinare koji su se skupili u
salonu londonskog hotela "Dorcester" zbog fraj viskija i sendvica, osvojila
je kada je ustogljenom sluzbeniku, na ozbiljnu zamerku da je damama
zabranjeno nosenje pantalona, vragolasto odbrusila: "Da ih skinem!?".
Najlepsa ziatna ribica u ovom veku
Suprotno onome sto svet misli, nije Vadim stvorio BB. On je doduse napravio
film po njenim carobnim merama, ali tek posto ju je upoznao sa Olgom
Horstig koja ce postati njen impresario, prijateljica, tesiteljka i neko
kome ce ona, prisna i na "ti" sa citavim svetom, obavezno govoriti "vi"
kako se celog zivota obracala i svojoj majci.
- Jednom smo Brizita i ja bile na veceri kod Luis de Vilmore, bliske
prijateljice Malroa. Niko nas nije upozorio da Malro, koji je inace bio
veoma lep covek, ima takav nezgodan tik, da bi mu i urnebesni Luj de Fines
pozavideo na grimasi. Uglavnom, Brizita i ja nismo smele ni da se
pogledamo, da ne puknemo od smeha - ispricala mi je gospoda Horstig, nudeci
me cokoladnim bombonarma u svom pariskom stanu, na uglu avenije Pol Dume,
po kojoj je BB jos kao devojcica uvezbavala svoju urodenu gracioznost
nedopustenih zadovoljstava.
Prva se izula u San Tropeu, buducem najslavnijem ribarskom selu na svetu,
otkrivsi tako prirodnu obdarenost za prilagodavanje zivota svojim trenutnim
zeljama. Njene vecno bose noge, grudi bez prsluceta i cvrsto dupence u
tesnim farmerkama prkosili su osnovnim zakonima tadasnje teske i prilicno
naporne holivudske seksualnosti.
Mehanizarm masine za pravljenje legendi pokrenut je onog leta kada je Vadim
dosao u luku Sen Trope da snimi "I Bog stvori zenu". Uprkos lokalnim
cenzorima i ratobornim zahtevima zenskih drustava da se pojedine scene
iseku, film je izazvao pravu senzaciju. Videlo ga je i osam miliona
Amerikanaca, a zavodnik - veteran, Gari Kuper priznao je da ga je obozavao,
ali da bi za vreme prikazivanja dao bilo sta da je mogao da sakrije glavu u
dzak.
Brizit Bardo je kupila imanje "Madrag" i zaljubila seu Zan Luj Trentinjana,
iako je, kad ga je prvi put videla, s neskrivenim gadenjem iskrivila usta:
"Kako zamisliate da CU se ljubiti sa ovim tipom?"
Nesvesna da anatomija postaje njena sudbina, ali zato opasno mocna kao
nagazna mina, BB je pocela da stvara sopstveni vestacki svet, izvan koga
nikada nije promolila nosic, vecje uvek trazila novu tajnu i talentovanijeg
partnera svog zamisljenog kosmosa. Imala je sve, osim sto nikada nije
porasla, govorili su oni na koie je jogunasto prebacivala odgovornost sto
svet nije bio napravljen po slici njenih zelja.
- Zaista je bila fantasticna i neodoljiva - branila je Olga Horstig ili
mama Olga, kako ju je prozvala Brizita. Kada je ona u pitanju uvek sam bila
malo pristrasna, pogotovo sto sam je od pocetka smatrala svojom drugom
kceri. Bez ikakve namere skretala je svuda paznju na sebe. Fascinirala je
sve koji bi joj prisli. Bilo je izuzetno to videti: cista magija!
Kada bi primetila da ne ume da glumi, Brizit bi pocela da place.
- U filmu "U slucaju nevolje" morala je da se suoci sa velikanom kakav je
bio Can Gaben - pricala mi je gospoda Horstig. - Gaben je tada bio na
vrhuncu slave: mrgodan, zatvoren i vrlo hladan. U sustini, to je bila samo
njegova maska. Od pocetka snimanja bila sam kraj Brizit, dajoj se nadem pri
ruci ilijoj razbijem tremu. Prvu scenu trebaloje da odigra sa Gabenom.
Omanula je. Reditelj Klod Otan-Lara tesio je da se ne uzbuduje i da ce se
scena ponoviti. Brizit je ponovila tekst i opet pogresila. Kad ni po treci
put nije bila u stanju da pravilno izgovori repliku, jecajuci je pobegla sa
scene. U studiju je zavladala panika. Svi smo je smirivali i onaje nekako
posle pola sata hrabro stala ispred Gabena. Ali, ovog puta je on pogresio.
Jednom, dvaput, triput. Tek su joj te njegove namerne nespretnosti
povratile samopouzdanje .
Udovica srece
I ako joj u pocetku nije bilo jasno cak ni da je zgodna, Brizit je posle
razvoda od Vadima prestala da bude plen i postala je lovac, ili je bar tako
izgledalo u pokvarenoj masti mase pune divljenja, a i u knjizevnoj slobodi
Simon De Bovoar, kojaje njenu prirodnu moc shvatala toliko ozbitino da je
upozoravala kako se nova Eva moze zaustaviti jedino naucnim teorijama.
Gresna Brizit nije umela da vozi automobil, nije je interesovalo sta se
dogada na berzi i uopste nije imala narmeru da zivi u istom svetu kao i
muskal ci. S njima je uglavnom spavala, narocito ako su bili mladi i lepi,
a neki od njih i potpuno beznacajni, buduci da ju je sve ono sto je islo u
prilog slavnih filmskih i ostalih pohlbogova ostavljalo potpuno
ravnodusnom. BB je prosto imala pravi pol i znala je kako da ga upotrebi,
rekli bi danas oni koji nisu zaboravili koliko je ludovala i lumpovala, dok
je bila najlepsa. Od 50 filmova koje je snimila u enciklopediju umetnosti
usie SU SalllO njene kratke pantalone, cupava kosa i ponasanje vesele
vragolanke cija se zenskost pretvorila u ironiju.
- Jel vam se Brizit zalila da nema srece s rmuskarcima? - pitala sam mama
Olgu, a ona se nakostresila, uvredena i puna neodobravanja.
- Jeste li vi zato dosli!? - prekorila me je, kao da sam zakoracila u
zabranjeni vrt famozne madam Klod. - Brizit Bardo je lansirala jednu novu
vrstu zavodljivosti, ciji izvor je bila pomalo divlja lepota, a ne
rafinirani seksipil, kojim su se proslavile neke druge glumice. Tako je
postala seks simbol, sto je bila velika nevolja. Reputacija zderacice
muskaraca i zene koja pravi skandale, nisu imali nikakve veze s njenom
stvarnom licnoscu.
U vreme kada je imala burnu avanturu sa dvadeset jednogodisnjim studentom
politickih nauka Patrikom Cilom koji se pojavio u nekoliko njenih filmova,
dopaojoj se i nesto stariji i iskusniji Kristijan Kalt, nekadasnji ucitelj
skijanja kojeg je zapazila u restoranu "Kursevel" gde je radio kao barmen.
Posto je zakljucila da je dovoljno plav i sladak, zamolila je svoju
prijateljicu Zaklin da ih upozna. Ovaje bezuspesno protestvovala,
upozoravajuci je kako je mladic zauzet poslom. "Izmisli nesto" nije
odustajala BB - "a ja cu navratiti sutra uvece".
Sledece noci vec se bio nasao neko da Kalta zameni za barom, dokje on mirno
vecerao sa najvecom trzisnom markom Francuske. Njihova veza je potrajala
nekoliko godina i bila je jedna od onih afera kakve su podsticale svetsku
zutu stampu da nagada ko ce biti sledeci gospodin Bardo.
Ni mama Olga vise nije mogla da se pravi luda. Jednom prilikom je obazrivo
spomenula njene mlade Ijubavnike, nabacujuci kako su neki od njih, osim sto
su bez ikakve profesije, blago receno i prilicno sumnjivi. Brizit se uopste
nije uvredila: "Oduvek su me privlacili lepi i mladi muskarci. A to sto
postajem starija, ne znaci i da mi se ukus menja. Naprotiv! Dogod ih mogu
imati, zasto da ne!?"
- BB je igrala u filmovima kao da svakog dana odlazi na neki dosadan posao
u kancelariju. Nikada nije planirala buducnost, jer bi to bio najbolji
nacin da se zaboravi sadasnjost, govorila je. (2ak i vecera, na koju je
pozvana nedelju dana unapred, zvucala joj je kao teska robija. Ona je
zelela da zivi za odredeni trenutak - ispricala mi je Olga Horstig,
pokazujuci mi ogledalo koje joj je Brizit poklonila za 81. rodendan, posto
je prethodno obigrala sve pariske antikvarnice, jer je jednom isto takvo
kupila i svojoj majci.
Svoj poslednji film snimala je u nekom hladnom hangaru. Bili su joj natakli
odvratni bapski turban, umesto njene plave grive. Kad je slucajno prosla
pokraj ogledala, sledila se: "Sta cu ja sa ovim cudom na glavi! Necu vise
da glumim. A svet zbog toga nece prestati da se okrece".
Za one koji su je manje voleli, Brizit Bardo je napustila film zbog pakosne
i neuspele fotografije objavljene u "Dejli Miroru" uz cinican komentar:
"Novi look BB".
Brizitje odlucila da trajno zadrzi svoje lice sa borama, ali je naklonost
prema muskom rodu, zamenila privatnim zooloskim vrtom i borbom za prava
foka, konja, pasa, kitova, gusaka, grlica i magarica.
Let helikopterom iznad njene kuce u Sen Tropeu, Japanci su smatrali
najvecom turistickom atrakcijom, zbog koje je vredelo letovati. Prica o
njenom zivotu na nekoliko svetskih jezika krestala je preko zvucnika na
plazi na kojoj se ona odavno nije skinula. Kada su je nedavno ponovo
pitali, koji je bio njen najsrecniji dan, mirno je priznala: "Ne znam. Jos
uvek ga cekam".
U senci zvezda
Kao ni Brizit, ni Olga Horstig nije volela da se mnogo petlja u politiku,
bez obzira sto se njen muz, Vjekoslav Primuz, diplomata u Subasicevoj
vladi, salio kako ce je kad-tad neka vlast strpati u zatvor
Za vreme rata u Crvenom krstu, na londonskom Pikadiliju, gde se kralj Petar
II Karadordevic, mlad i jos neozenjen, pojavio u drustvu britanske kraljice
Elizabete, slikala se prigodno obucena u srpsku narodnu nosnju.
Kada su Englezi tada odlucili da naprave propagandni herojski film o
generalu Drazi Mihailovicu, Olga Horstig je kaoJugoslovenka pozvana da bude
tehnicki savetnik. Odmah im je predlozila svog rodaka, slikara Pedu
Milosavljevic, da napravi scenografiju, koje se i danas seca, ali je
sadrzaj filma o romansi Draze i jedne cobanice u planini potpuno
zaboravljen. Glavnu zensku ulogu dobila je posle uspeha spektakla
"Prohujalo sa vihorom" Vivijan Li koja je bila toliko zagrejana da nije
pravila pitanje ni kad su, zbog bombardovanja, Olga i ona morale da leze na
patosu i da prepravljaju scenario. Na kraju se u celu stvar umesao Vinston
Cercil, rekavsi da ne treba snimati nikakav film o Jugoslaviji, jer se jos
ne zna ko ce tamo da pobedi.
- Pocelo se govoriti o nekom Titu, koji je sa svojim partizanima imao sve
vazniju ulogu u dogadajima na Balkanu. Sovjeti su ga svoiski podrzavali,
tako da je Cercil odlucio da se prekine snimanje filma. Odmah po zavrsetku
rata, jugoslovenska vlada u Londonu je odlucila da posalje u Beograd svog
premijera Ivana Subasica i dvojicu diplomata, kako bi se sklopio sporazum s
Titom. Moj muz Vjeko je bio izabran da ga prati u toj misiji zajedno sa
Draganom Sepicem. Bas sam bila besna na njega. Stalno sam mu govorila sta
su sve komunisti u stanju da im urade. "Vi ste suvise naivni za njih.
Sigurno ce vas prevariti" - svadala sam se, ali nije vredelo. Posle dva
meseca Vjeko je uspeo da mi se javi iz francuske ambasade, kako bi me
upozorio da ne mrdam iz Pariza, gde sam zivela s majkom. Nekako je
komunisticku vlast uspeo da ubedi da treba da ode po zenu i kcerku koja je
vec bila rodena. Ali, cim je stigao u Francusku, razocarano je bacio
jugoslovenski pasos i zauvek postao je emigrant.
Na veceri s Titom
Film je zaista mnogo vise od zivota, cim je Olgu Horstig sa Josipom Brozom
upoznao Jul Briner. To se dogodilo na spektakularnoj premijeri Bulajiceve
"Bitke na Neretvi" u Sarajevu, ciji je pokrovitelj bio Tito. Za vreme
pauze, jedan covek joj je prisao i gotovo konspirativno sapnuo: "Gospodo,
vi i vasa kcerka ste pozvani da prisustvujete prijemu koji prireduje
marsal". Kada se nasla u ogromnom salonu, prvo je primetila da jedino Tito
sedi, dok su svi ostali gosti stajali, sa izuzetkom raspolozenog Brinera i
Orsona Velsa, koji su se u Brozovom drustvu odlicno zabavljali .
- Ne mogu da kazem da je izgledao kao diktator. Nije bio ruzan covek, ali
sam se strasno iznenadila koliko je mali. Pravi kepec. Naisla sam bas kada
mu je Briner o meni govorio na ruskom. Okrenula sam se Titu da obiasnim
kako ja nisam Ruskinja, ali me je on preduhitrio: "Znam ja vrlo dobro ko
ste vi! " Ohladila sam se. Cim se guzva malo rascistila, otrcala sam u
hotel da vidim da mi nisu slucajno oduzeli pasos.
Olga Horstig ipak nije bila bez odgovarajucih revolucionarnih zasluga. Dok
je kao mlada devojka radila ujugoslovenskom poslanstvu u Parizu, mladic
koga je dobro poznavala pojavio se jednog dana pred njenim salterom. Zvao
se Koca Popovic i dolazio je iz Spanije, gde je tada besneo gradanski rat,
pa su se imena mnogih Jugoslovena, spanskih boraca, nalazila na crnoj
listi. Iako je videla da se Kocino ime nalazi na spisku onih koji ne mogu
da se vrate u zemlju, bez mnogo razmisljanja stavila je vizu na njegov
pasos.
- Racunala sam: i Malro je bio u Spaniji, pa nije postao komunista. Ali,
pasosi su na potpis isli kod mog buduceg muza. Po pravilu, nikad nije
proveravao imena, posto je moia duznost bila da to prethodno ucinim. Srce
mi je, ipak brze zakucalo kad sam pruzila Kocin pasos, ali ga je on
potpisao i ne pogledavsi ga.
Dok mi je pricala te zivopisne anegdote, pocela sam da se pitam da li su
joj se one zaista i dogodile: svako od nas ima selektivno secanje koje
prebira dogadaje, cuvajuci srecne i zaboravljajuci nesrecne, ali je Olgi
Horstig prosto bila strana pomoc maste. Ne samo zato sto je zatvorila vrata
svoje kancelarije na Sanzelizeu, ciji su zidovi bili tapacirani slikama
filmskih zvezda i posvetila se spremanju obilnih Bozicnih porodicnih
ruckova. Nikakav obrt nije mogao da poremeti njene uspomene bez uvreda i
svih mogucih radosti, pa sam i sama pocela da verujem kako gospoda Horstig,
u stvari, nista nije ni precutala, posto je kao neumoljivi strazar svih tih
tudih zvezdanih zivota, progutala kljuc od sefa njihovih slabosti, strahova
i tajni.
U svojlm zvezdama videla je samo bozanstva sa fllmskog platna
Klerk Gebl je i uzivo bio zavodljiv kao i na filmu. Poiavio se u njenoj z
kancelariji u vojnickoj uniformi, nonsalantan kao Ret Batler, i zavodljiv
kao sloboda na pariskim ulicama, namignuo joj i poveo je na kafu. Vratili
su se s pola puta, razoruzani poznatim slikama romantienog klisea o
lepotanu koji je postao meta zenske radoznalosti.
Kasnije su takve price imale i komicne oblike. Glumac Al Pacino bio je
zabrinut kako ce podneti svoju slavu za vreme snimanja nekog filma u
Svajcarskoj. Zato se nije odvajao od svog telohranitelja Bode, po svemu
sudeci jakog Srbina sa nesto slabijom zivotnom ambicijom. Dok su cekali voz
na zeleznickoj stanici, Al Pacinu je prisla neka zena i zamolila ga da joj
ponese kofer. Sa istom mirnocom sa koiom je uzeo prtljag i odneo ga do
gospodinog kupea, uzeo je i baksis, da ne razocara svoju vernu publiku.
Olga Horstigje prestala da se bavi svojim poslom onda kada su glumcima
pocele da se desavaju takve prozaicne stvari. Rodjena je u Beogradu 1912.
Njen otac, Kosta Horstig, potomak stare pruske porodice bio je
artiljerijski oficir. Deda, Pavle fon Horstig je posle francusko-pruskog
rata, sa trojicom svojih drugova presao u srpsku vojsku, posle cegaje
odlucio da ostane u Srbiji, gde je doveo i svoju verenicu s kojom se uskoro
i ozenio. Odbacio je plemicku titulu i postao predstavnik Krupa za Srbiju.
Govorilo se i daje bio jedan od osnivaca slobodnog zidarstva u Srbiji, koji
je licno u masoneriju primio pukovnika Zivojina Misica i buduceg kralja
Aleksandra Karadordevica.
Kosta Horstig se ozenio Zorom, kcerkom Mihajla Pavlovica, vlasnika jedne od
najvecih tekstilnih fabrika i guvernera Narodne banke. "Lepa gospoda
Horstig" kako suje zvali, bilaje prva gradska dama. Porodica je imala i
dezurnog rodaka Batu, toliko originalnog, da je po Beogradu setao curku na
uzici.
U redosledu secanja Olge Horstig, Ijubav prema bioskopu bila je u velikoj
prednosti u odnosu na sve druge. Gledala je sve filmove bez izuzetka i
pisala dirljiva pisma glumcima, trazeci autograme. Imala je 16 godina kada
joj je jedne veceri telefonirao Pjer Braser, kome je pisala da joj posalje
fotografiju. Zbunila se i rekla da, je dobio pogresan broj, sto mu je mnogo
godina kasnije, smejuci se posto muje postala agent. Kad se s majkom i
sestrom nastanila u Parizu, pocela je da za beogradski list "Vreme"
izvestava o svetu filmskog spektakla. Posle svog prvog intervjua sa Dzoanom
Kraford, uverila se koliko su holivudske zvezde sasave.
A to sto se Misel Morgan na vrhuncu lepote i moci, vratila iz Holivuda i
ponudila joj je da se "bakce s njenim stvarima", proizvelo je Olgu Horstig
u jednog od najpoznatijih francuskih filmskih impresarija. Ona medutim,
nikada nije napustila melodramsku ulogu privilegovane sekretarice kojuje
sebi odredila, nikad ne prelazeci tanku liniju privatnosti onih koji su,
ipak, sve radili toliko javno. O Dirku Bogartu, Kurtu Jirgensu, Dzejn
Fondi, Lorensu Olivijeu, Viskontiju, Sarloti Rempling, verovatno su
golicavije pricali oni koji ih nikad nisu videli, a kamoli verno sluzili.
Nije u pitanju samo odsustvo smisla za vulgarno, niti ulepsani sjaj same
sebe.
Zato se nimalo nisam iznenadila sto je gospoda Horstig postala
najudaljenija kad je trebalo da cuje kako je njen miljenik Alen Delon u
prljavoj kesi za dubre, sa odsecenim licnim naoruzanjem iz gaca u ustima,
kuci poslao svog sofera, telohranitelja i licnog razbojnika, Stevicu
Markovica, jednog od tada dva najlepsa Srbina. +