INTERVJU br.377
===============
EKSKLUZIVNO
TOMO KOVAC, BIVSI KARADZICHEV MINISTAR POLICIJE
BOLJE DA SMO SARAJEVO UZELI, NEGO STO SMO GA GADJALI
Godinu dana pre nego sto ce rat da pocne, a
zasto to kriti, izmedju nas, Muslimana i Hrvata u
Bosni vodila se prava trka ko ce se vise
naoruzati. A mi smo se s razlogom nadali da ce
gro oruzja iz sarajevskih kasarni biti nase.
Medjutim, prevarili smo se, jer je doslo do izdaje
generala Nedje Boskovica, koji je predao
kasarnu "Jusuf -onlagic". On je Muslimanima
ostavio naoruzanje i municiju i jos im iz
Jugoslavije doneo oko 4.000 cevi.
Ovo do sada
jos niko u SRJ i Bosni nije imao petlje da kaze
Tomo Kovac, bivsi ministar unutrasnjih poslova Republike
Srpske je jedan od najvaznijih ljudi u srpskom establismentu s
one strane Drine. Vazi za osobu koja nerado daje intervjue, ali
se na posletku "slomio" pogodjen aktuelnim desavanjima u
nekada srpskim delovima Sarajeva. Naizgled robustan, gotovo
ne gaseci "pal mal", izgledom se potpuno uklapajuci u imidz
autoritativnog vodje koji je izgradio u predratnom Sarajevu i za
vreme rata, ipak se nije libio da u jednom momentu s gorcinom
kaze: "Nikada vise ni za kakvu malu i veliku Srbiju ili
Jugoslaviju ne bih uzeo pusku u ruke, dok god je kod Srba jaca
zelja za vlascu nego za stvaranjem nacionalne drzave, iz
razloga sto vidim kakva se katastrofa danas, posle cetiri
godine, desava u zapadnim, srpskim delovima mog rodnog
Sarajeva."
Tomo Kovac ima 36 godina, zavrsio je Visu skolu unutrasnjih
poslova u Zemunu i Fakultet bezbednosti u Skoplju.
Diplomirao je na temi "Rad americkih obavestajnih sluzbi u
Sarajevu za vreme Olimpijade". Sa svega 23 godine postaje
glavni inspektor Drzavne bezbednosti BiH. Medjutim, njegovo
dalje napredovanje u tajnoj sluzbi zaustavljeno je posto je
otkriveno da su mu koreni cetnicki, jer je njegov deda Dujo
Kovac bio cuven za vreme Drugog svetskog rata kao cetnicki
komandant u Foci. "Ni meni, verujte, tada nije bilo poznato
moje cetnicko poreklo", reci ce Tomo Kovac. Iz DB-a prelazi
u javnu bezbednost gde postaje komandir u sarajevskoj opstini
Novi grad, najvecoj policijskoj stanici u bivsoj Jugoslaviji.
Svojevremeno je general Petar Gracanin Kovacevu stanicu
proglasio i najboljom u SFRJ. Tokom ovog rata Kovac je
najpre bio nacelnik stanice na Ilidzi, potom pomocnik ministra
RS za policiju a sa te funkcije tokom celog rata bio je
komandant milicije RS. Kraj rata je docekao kao jedini general
policije RS. Ujedno i najmladji general u svim srpskim
zemljama i prvi nosilac ordena Nemanjica.
Ogrlica za Juku Prazinu
Za Kovacev beskrupulozni odnos prema kriminalcima pricaju
se gotovo legende. Upuceni kazu da je poseban pik imao na
Juku Prazinu. Kada je Juka, predratni sarajevski siledzija,
poceo da oko sebe okuplja sitne carsijske lopovcice, vecito
vodajuci sa sobom opasne "pit bul-terijere", trenirane za borbu
pasa i napadajuci ljude po Sarajevu, Kovacu je, pricaju,
prekipelo. Jednom prilikom Kovac je licno uhvatio Prazinu,
skinuo ogrlice sa psecih vratova i stavio ih Prazini oko grla, pa
ga je tako sapetog u stilu Harija Kalahana vukao centrom
Sarajeva. Prica se takodje da se Kovac nikada nije ustrucavao
od obracuna sa zestokim momcima posto je odlican karatista,
nosilac crnog pojasa i mnogih drugih zvanja u tom sportu.
- U toku svoje sluzbe u predratnom Sarajevu vazio sam za
coveka koji striktno postuje propise. Mozda sam u tome
pomalo i preterivao i bio cesto rigidan. Ni prema kome nisam
imao pardona. Rat me je naterao da postanem fleksibilniji i da
zaobilaznijim putevima dolazim do znacajnih ciljeva koje je
trebalo u policiji postici - kaze Kovac o svom poimanju
profesije policajac.
Bivsem ministru policije Republike Srpske cesto su zamerali
sto je pre rata krenuo sa privatnim biznisom. O razlozima svog
angazmana u privatnickim vodama Kovac prica:
- Godine 1988. kada je u Pristini bilo sudjenje Vlasiju, bio sam
angazovan na poslovima obezbedjenja. Tada je komandant
bosanskog bataljona bio Musliman i kad je doslo do prvih
nemira i okrsaja u Pristini, on je jednostavno pobegao. Tada
sam ja preuzeo bataljon u Pristini i posle jedne nase
intervencije vise se nije orilo "E - HO" po pristinskim ulicama,
a meni su tajno poceli da se prisivaju cetnicki epiteti. Kad sam
se vratio u Sarajevo, posto je izbila ona velika afera u Foci
1989. godine, sefovi sluzbe su mi rekli: "Kad si bio tako dobar
na Kosovu, sad ces ici u svoju Focu". Tamo sam doziveo prvu
veliku izdaju Srba prema Srbima i perfidnu muslimansku
politiku. Mene su gurnuli na ulicu da se obracunavam sa
svojima, da me rodjaci prozivaju sa druge strane ulice, da me
pitaju da li ti je djed bio takav... Od tada postajem nepopravljivi
nacionalista, ali ne onaj sa puno romanticnih emocija vec
pragmaticar sa obe noge na zemlji. Dakle, nacionalista koliko
je to bilo neophodno za moj narod i mene licno. Iz Foce
dolazim u Sarajevo gde sam vec imao resenje o postavljenju za
sefa gradske policije. Medjutim, resenje se iz nekih nepoznatih
razloga ponistava. Svestan da u takvoj konstelaciji odnosa u
republickom MUP-u, necu napredovati bas mnogo u karijeri,
tri godine pre pocetka rata okrecem se privatnom biznisu.
Tada su u Sarajevu bili popularni bilijar klubovi. Imao sam jos
tri lokala u Sarajevu. Pomirio sam se sa cinjenicom da od mog
ozbiljnog bavljenja policijskim pozivom nece vise biti nista, ali
sam ostao u sluzbi, a onda su pocele pripreme za rat."
Tokom 1991. Tomo Kovac postaje komandant ilidzanske
policijske stanice, gde mu je u "multietnickoj strukturi
bosanskog MUP-a u jednom trenutku iz Srbije, a po
sandzackoj liniji Ejupa Ganica, za zamenika bio odredjen tek u
Bosnu pristigli Naser Oric. On je nekada bio jedan od prvih
ljudi u obezbedjenju predsednika Srbije, a za vreme rata
komandant odbrane Srebrenice. Kada je Oric dosao na Ilidzu
da preuzme duznost, upavsi bahato Kovac ga je bukvalno
izbacio iz stanice. Tek posle toga Oric se vise nikad nije
pojavio na Ilidzi. "Meni je bio poznat njegov kriminalni dosije
koji ga je pratio iz Srbije i nisam zeleo da takvog coveka imam
pod svojom komandom", kaze Kovac.
Zablude o sarajevskoj raji
Posle odlaska Mice Stanisica sa mesta ministra unutrasnjih
poslova krajem 1992. Tomo Kovac je fakticki preuzeo duznost
prvog policajca na Palama, i postaje ministar posle akcije
"Septembar '93" u Banjaluci. U Ministarstvu je bio do sredine
novembra 1995. godine, nekoliko dana pre potpisivanja
bosanskog mira u Dejtonu. U ministarske zasluge mu se
racunaju osnivanje specijalne jedinice MUP-a RS i borba na
svim ratistima u Bosni. A u mane su mu pojedini clanovi Vlade
i poslanici RS i dalje ubrajali i to sto je imao razgranati privatni
biznis na crnogorskom primorju i to da je bio "srbijanski
covek", mada se pricalo da se i na nekim tajnim sastancima u
Beogradu u sali znalo reci kako je Tomo Kovac sto posto
Radovanov covek. Malo je poznat i podatak da je Kovac, koji
je na pocetku rata prvi put seo u oklopni transporter i prilikom
poslednje ofanzive muslimansko-hrvatskih jedinica na
Bosansku krajinu licno davao iz Mrkonjica smernice srpskim
komandantima na terenu u Trnovu gde treba da upute rakete,
pa je tako sprecen silovit napad na gotovo nebranjene delove
srpskog Sarajeva. Tom prilikom je elitna jedinica Alijine
vojske, kojom je komandovao Zaim Imamovic desetkovana, A
Imamovic ubijen. U razgovoru, medjutim, Tomo Kovac zeli da
prica, iskljucivo o Sarajevu:
- Nije slucajno sto je bas Sarajevo izabrano kao epicentar rata
i mira na Balkanu. Zablude su price o nekoj 'sarajevskoj raji',
pa bratstvu-jedinstvu koje se pokazalo na 'najbolji' nacin u
ovom ratu. Mogu o tome da govorim kao covek koji je rodjen i
odrastao u Sarajevu. Mogli smo samo da se trpimo i mazimo,
ali onaj koga volimo je bio daleko. Za nas Srbe je to bio
Beograd, za Hrvate Zagreb, za Muslimane neka arapska
zemlja. Medjutim, dok god nisu bili priznati za naciju danas
najveci muslimani su se izjasnjavali kao Srbi, pa cak i Alija.
Sve dok Hamdija Pozderac i Tunjo Filipovic nisu udarili
temelje muslimanske nacije. U Bosni je zaista vodjen verski rat
izmedju pravoslavlja, katolicanstva i islamista, s tim sto je jedno
vreme mogao da preraste u pravi 'krstaski rat' izmedju hriscana
i muslimana. Godine 1993. u srednjoj Bosni, na primer, doslo
je do stapanja nekih srpskih i hrvatskih jedinica. Mi smo
zajedno usli u borbe protiv muslimana, sve dok iz Zagreba nije
bilo naredjeno da se sa takvim aktivnostima prestane.
Verovatno se secate da se na pocetku rata, dok sam
komandovao Ilidzom, svet preplavili TV snimci na kojima se
vide kako zajedno sede Srbin sa Ilidze sa kokardom i Hrvat iz
Kiseljaka sa sahovnicom. Tada sam imao na Ilidzi dogovor sa
Hrvatima da ne ratujemo i mi nikada nismo ratovali.
Krivica generala Kukanjca
Vratimo se Sarajevu i pocecima ratnih sukoba. Zbog cega po
Vama Sarajevo nije srpsko?
- Zato sto 1992. godine Srbi nisu znali da zavrse ceo posao
vojnicki i da zauzmu grad. SDS, koja je tada bila jedna od
stranaka na vlasti, naivno se nadala da je i tadasnja JNA, s
obzirom na superiornu nadmoc srpskog komandnog kadra
prosrpski orijentisana. Gledajte, u Sarajevu je bio smesten
Korpus kojim je komandovao general Kukanjac. On je sve
tada drzao u rukama: i vojsku i oruzje... Ja njega ne krivim,
samo bi on danas mogao posteno da kaze kakav zadatak mu je
dao Pokret za Jugoslaviju i da li je on imao zadatak da
Izetbegovica privoli da Bosnu ostavi u sastavu Jugoslavije.
Kukanjac mora da prizna, a ja za to imam podatke, da mu je
to bio primarni politicki zadatak. Setite se samo onih
Kukanjcevih i Izetbegovicevih zajednickih nastupa, pa
zajednickog paradiranja sarajevskim ulicama noc uoci rata...
To je bila katastrofalna politika gotovo celog tadasnjeg vojnog
vrha, koja je odudarala od zvanicne politike Srbije.
Godinu dana pre nego sto ce rat da pocne, a zasto to kriti,
izmedju nas, Muslimana i Hrvata u Bosni vodila se prava trka
ko ce se vise naoruzati. A mi smo se s razlogom nadali da ce
gro oruzja iz sarajevskih kasarni biti nase. Medjutim, prevarili
smo se, jer je doslo do izdaje generala Nedje Boskovica, koji je
predao kasarnu "Jusuf -onlagic". On je Muslimanima ostavio
naoruzanje i municiju i jos im iz Jugoslavije doneo oko 4.000
cevi. Ovo do sada jos niko u SRJ i Bosni nije imao petlje da
kaze, ali svi u Sarajevu koji su iole bili upoznati sta se desava u
vojsci to znaju. Sto se mene tice, na Ilidzi nisam imao velike
borbe, barem u pocetku. Ja sam tamo godinu dana radio sve
ono sto i Muslimani. Oni su jacali rezervni sastav - isto i ja, oni
su se naoruzavali, ni ja nisam zaostajao. Video sam da stvaraju
neke paravojske i ja sam isto to cinio. Kako su imali iste
uniforme kao i mi, muslimanske zene su cesto znale da nase
borce tapsu po ramenu govoreci: "Ovi su brate, dobri". I kada
je osvanuo taj dan "D", mi smo samo preuzeli stanicu bez
ijednog metka, stavivsi na kape odmah srpske trobojke. Nismo
isli u Hrasnicu, koja je po Kutiljerovim mapama pripala
Muslimanima, vec smo samo uzimali ono sto je nase.
Kako su se u pocetku vodile te ulicne borbe u Sarajevu?
- Moj skolski kolega sa Vise skole SUP-a u Zemunu, Jusuf
Pusina, ciji kumovi zive u Beogradu i cija je supruga na
pocetku rata uzivala veliko gostoprimstvo u Srbiji, je
organizovao zajedno sa Ejupom Ganicem "zelene beretke",
najcesce od grupice predratnih huligana. Najpre su tukli vidjene
Srbe poput Ostojica, Bosiljcica. U grupi koja je tukla Bosiljcica
nalazila su se i dvojica Srba. U Sarajevu je prvih dana vazila
prica rata "cija je puska ispod nebodera - njegov i neboder".
Borilo se bukvalno za svaki haustor, za svaku zgradu, kao i
kod svih ulicnih borbi.
Radjanje srpske narodne policije
Kada ste se Vi prikljucili SDS-u?
- Pre rata. Bio sam materijalno obezbedjen covek sa prilicnom
imovinom u Sarajevu i mogao sam svoju pododicu da posaljem
bilo gde i zato sam se javno i eksponirao. Ali ne zbog polozaja
koji mi je SDS eventualno mogao dati kao jedana od stranaka
na vlasti. Ranije sam bio clan SK, jer je to morao da bude
svako ko je bio na bilo kojoj visoj funkciji u MUP-u. Neki mi
zameraju na preteranoj tvdoglavosti i samovolji. To nije tacno,
jer meni je oduvek bilo lakse poslusati neko pametno
naredjenje. Mico Stanisic je dva puta na funkciji gorio i sagorio.
Prihvatio se duznosti sa velikim entuzijazmom i - sagorio. Ja
sam uspeo da izdrzim na funkciji dok se pucalo. Imao sam
obavezu da ne smem otici dok rat traje. Svesno se u politiku
nisam upustao, jer me ona nikada posebno nije ni privlacila.
Kako ste na pocetku rata povezali sarajevske opstine?
- Kada smo na Ilidzi preuzeli vlast mi smo branili Muslimanima
da dolaze na posao u stanicu policije. Dok nas nisu prvi put
napali 15 dana po izbijanju rata, nijednom Muslimanu nije
obijena radnja, niti je ikome falila dlaka sa glave. Mi smo tih
prvih dana rata imali na Ilidzi tu multietnicku, gradjansku
zajednicu za koju se Izetbegovic prividno zalaze. Sezdeset
odsto sadasnje bosanske vlade je stanovalo na Ilidzi u elitnim
naseljima Luzina, Pejtona... Kada me je posle 15 dana u hotelu
"Srbija", gde sam spavao na Ilidzi, zasula kisa metaka, najavivsi
pocetak napada na Ilidzu, shvatio sam da treba najpre
odbraniti, a onda pomoci Srbima u okolnim selima da se
organizuju. Tako smo odbili taj prvi napad, povezujuci
Hadzice, Vogoscu, Rajlovac i Ilijas. Znaci zapadne delove
Sarajeva koji su bili jedini put kojim su Srbi mogli proci. Otisao
sam iz Ilidze posle dva meseca kada smo formirali vojsku i
premesten sam na Pale.
Zar nije bilo i onda sanse da i tada vojnicki uzmete grad, a
ne da ga gotovo tri godine izlazete neprekidnoj kanonadi?
- Nijedan grad u svetu se ne uzima vojno, sve dok ne bude
sravnjen sa zemljom. Sta su Rusi uradili u Groznom, pa sa
Berlinom... To je rat. Sad mi govorimo Mladic je granatirao,
nije granatirao grad. Gradovi se bombarduju dok se ne uzmu.
Alija je bacio rukavicu rata tadasnjoj JNA, Jugoslaviji, Srbima,
pa sta je mogao da ocekuje?! Istina, trebali smo krenuti na
Sarajevo, jer je ono predstavljalo ponizenje za ceo srpski
korpus.
Koliko bi tada bilo civilnih zrtava?
- Pa, svaki rat nosi sa sobom, nazalost, civilne zrtve. Medjutim,
niko nije lud, psihopata da gadja iskljucivo po civilnim ciljevima
jer bas ima pik na civile. Sta su ovi Muslimani mogli drugo da
ocekuju? Svaki Srbin koji bi uspeo da pobegne iz Sarajeva je
jedva cekao da se prihvati topa i da ih gadja! Strasne su se
stvari tamo dogadjale. Policijski znam koliki se mali broj
silovanja prijavi, jer zene to nece da priznaju sto zbog okoline,
sto zbog buducnosti. Slusao sam prve ispovesti izeglih zena iz
Sarajeva na hiljade su nam zena silovali. A one koje nisu
uspele da pobegnu drzali su za kafice bukvalno kao robinje.
Pobili su nam za vreme rata samo u Sarajevu 10 000 Srba,
mnogo intelektualaca. Kazete puno civilnih zrtava. E, pa pitam
ja vas kako se recimo redovno desavalo, a o tome izvestavali
muslimanski mediji da "od srpske granate pogine recimo Srbin
na desetom spratu solitera". A njegovim komsijama
muslimanima na devetom i jedanaestom spratu nije nista?! Sad
neke price o zajednickom ponovnom zivotu u Sarajevu od toga
verujte mi nema nista. Pa, jos su sveza secanja kako su Srbe
gurali na prve linije prema nasim frontovima, da bacaju prema
nama Molotovljeve koktele, prelaze preko minskih polja. I oni
koji su to sve preziveli i presli na nasu teritoriju, zar te ljude
ponovo gurati u nekakav zajednicki zivot. Oni koji su samo za
trenutak osetili sta znaci njihova vlast vise nece o tome ni da
cuju.
Ko je pucao na Markale
Jos su u secanju stravicni prizori sa Markala, a drugo
granatiranje te sarajevske pijace oznacilo je i pocetak
vazdusnih napada NATO i ultimativnih zahteva da se Srbi
sklone od Sarajeva. Sto se, zapravo, dogodilo?
- Sada je jasno da je slucaj Markale, i prvi, i drugi put,
iscenirala muslimanska tajna sluzba. Onaj covek bez ruke ciji
se snimci nisu skidali sa CNN-a i SKY-a je Jamakovic sef
KDZ-a za jednu sarajevsku opstinu. Mislim da je Markale I i II
najverovatnije izrezirao Bakir Alispahic, bivsi nacelnik Centra
javne bezbednosti za Sarajevo, koji je niz godina pre i za sve
vreme rata bio u kontaktima sa najekstremnijim muslimanskim
teroristickim organizacijama poput "Hamasa" i slicnih. Preko
njega su u Sarajevo unoseni snajperi sa nitroglicerinom. Mi
smo im ulovili jedan konvoj na prilazu Sarajevu gde su
njegovim sluzbenim vozilom kao nacelnika sarajevskog CSB-a
prebacivani ti snajperi u grad. Sa Srebrenkovicem, koji je
dosao iz Zagreba, a koji je sa Alijom Izetbegovicem pripadao
"Muslimanskoj braci". Alishapahic je koordinirao sve
teroristicke akcije po Sarajevu. Pouzdano znam da u Sarajevu
ima na hiljade dece koja se treniraju kao samoubice za dzihad.
Videli ste i one snimke igracaka napunjenih eksplozivom.
Kome je taj eksploziv namenjen, srpskoj deci s desne ili leve
strane Drine?
Samoubistva u Vogosci
Zbog cega je Sarajevo bilo toliko strateski vazno?
- Za Sarajevo su se tri i po godine vodile zestoke borbe. Mi
smo drzali u okruzenju jedan muslimanski korpus u Sarajevu,
a iza ledja jos jedan prema Zenici i Bjelasnici. Znate, mi smo
bili svesni da Sarajevo nikako ne smemo vojno izgubiti. Znali
smo da bi vojni pad Sarajeva ujedno bio i pad Republike
Srpske. Kada je na kraju potpisan Dejtonski sporazum i kada
smo crno na belo dobili kakva je Bosna, zagovarao sam na
sastancima sa celnim ljudima iz RS da se narodu iz srpskih
opstina otvoreno saopste cinjenice, da bi se organizovalo
njihovo povlacenje i kako ne bismo dosli u ovu katastrofu koju
ovih dana imamo prilike da vidimo. Otvoreno sam na Palama
rekao da smo dobili sta smo dobili, ali da sada vise nema
uzmaka i da se sve ono sto je predvidjeno Dejtonskim
sporazumom mora ispostovati. Video sam vestu manipulaciju
medjunarodnih medijatora koji su Srbima posle Dejtona davali
laznu nadu da ce moci nesto sarajevskih teritorija da zadrze,
svesno ih zavlaceci, kako bi dobili u vremenu da Srbi ne bi
uradili sa zapadnim delovima Sarajeva isto sto i Hrvati u
Mrkonjic gradu i Sipovu - izneli sve proizvodne pogone, a
ostalo spalili. Zar ne znate da je Mrkonjic grad razrusen kao
Vukovar?
Mi Srbi iz Sarajeva bili smo uvek u Bosni prokleti ljudi jer nas
nas srpski pokret nikad nije prihvatao. A bili smo i
najintelektualniji i najimucniji deo ovdasnje srpske populacije.
Ne kazem da nas narod u ostalim mestima ne prihvata. Cak je
i u Srbiji postojao u nekim krugovima odijum prema Srbima iz
srpskog Sarajeva da su zastranili, da su cetnici i slicno.
Najmanje je humanitarne pomoci iz Srbije stizalo u srpsko
Sarajevo. Mislim da smo se grdno ogresili o te ljude. Sada su
dovedeni u situaciju da zene gore u stanovima, vrse se
kolektivna samoubistva u Vogosci, Ilijasu, deca i starci bosi
beze po ogromnom snegu.
Zasto su ti ljudi dovedeni u takvu situaciju i sta znace sve te
protivrecne izjave predsednika sarajevskih srpskih opstina.
Jedni kazu ljudima da se iseljavaju, drugi pak da ostaju?
- Na prvom sastanku kriznog staba u Vogosci ja sam rekao da
od Dejtonskog sporazuma nema ni makac i da sada treba da
gledamo kako da narod, a i materijalna dobra iz srpskih delova
Sarajeva izvucemo jer nam je to jedina mogucnost za spas.
Predsednici opstina su me napali za "izdaju". I to upravo oni
koji su bezali iz svojih opstina, trazili pomoc i da neko drugi
ratuje umesto njih. Ni celnici SDS-a i najuze rukovodstvo RS
nije moglo, izgleda, da sagledaju realnost zivota posle Dejtona.
Rekao sam im da imam saznanja da je Alija Izetbegovic imao
odredjene kontakte sa stranim medijatorima i da su Amerikanci
samo za inc odstupili od onoga sto je zacrtano u Dejtonu, Alija
im je zapretio da ce Ifor smatrati okupatorskom vojskom, a to
Klinton sebi nije mogao da dozvoli uoci predizborne kampanje.
Ma, nije bilo sanse da se ista menja, to im je ponavljao i
Milosevic i svi, ali nije vredelo. Jedino su me poslusali Srbi iz
Hadzica koji su sada u Bratuncu i izneli su svu industrijsku
opremu koja je na Hadzicima postojala. Ne, nasi sa Pala nisu
hteli nikoga da slusaju vec su se uzdali u reci jednog Karla
Bilta, koji nije nimalo ni castan, ni korektan covek. Pratim
godinama njegove postupke i kako zamajava Srbe tom
naivnom, plasticnom facom. Posteniji je mnogo Lejton Smit.
Kad kaze da ce bombardovati, on to ucini. To je postenije od
onoga sto nam rade razni svetski medijatori. Nedeljko
Prstojevic ne moze da sedi na Ilidzi, on je tamo bio jedan od
prvih srpskih boraca i u muslimanskim krugovima oznacen je
kao cetnik. Neozbiljne su njegove izjave o nekakvom ostanku
tu kad je fakat da mora da ide, kao i Bosiljcic i ostali celnici
srpskih sarajevskih opstina. Ti sarajevski Srbi su mucenici i ne
zasluzuju da se preko njih prelamaju nekakva politicka koplja.
Umesto da skocimo da im pomognemo svi zajedno, mi
kalkulisemo kako cemo da vratimo neke Srbe nazad. E, ti sto
tako govore neka idu tamo, a njima neka daju svoje kuce u
Banjaluci, Beogradu...
Recimo u opstini Ilijas duboko uklinjenoj u muslimansku
teritoriju poginulo je oko 1 500 Srba, ali nijednom Muslimanu
nisu dozvolili da prodre dublje na njihovu teritoriju. Sad pre
neki dan dozivljavaju stravican egzodus. Znate, jedino politicko
zaduzenje koje bih prihvatio u ovom trenutku jeste pomoc tim
ljudima u Bratuncu.
Hag o meni ne zna nista
Jedna od tacaka Dejtonskog sporazuma jeste i saradnja sa
haskim Tribunalom. Sta mislite o optuznicama za Karadzica
i Mladica?
- Hag je cisto politicka stvar koju su odredile zapadne sluzbe.
Da bi dosli do kooperativnih Srba koji su pogodni za nekakvu
"multietnicku Bosnu", oni su isturili jednog
glavnokomandujuceg generala u VRS i predsednika Republike
Srpske kao eksponente nekakve "velikosrpske politike",
stvarajuci uslove da ta drzava propadne. Koliko ja znam, ni
Mladic, ni Karadzic licno nisu pocinili nijedan zlocin, niti su
izdavali takve naredbe. Mladic jeste zestok covek, ali on se
prema zrtvi odnosi na momente k'o dete. Nema on nista
zlocinackog u svojoj psihi. Licno se u mnogim stvarima nisam
slagao sa Mladicem, ali ga ne bih dao u Hag ni po koju cenu,
jer bi to onda bilo sudjenje srpskoj vojsci. Ako Karadzic, pak,
pred svojim narodom treba da odgovara za neke politicke
propuste, da smo mogli bolje ili vise da postignemo, mozemo o
tome raspravljati ovde kod kuce. Ali, da on ide u Hag bez Alije
Izetbegovica - to ne moze. Drugo, nama je Dejtonski
sporazum priznao gotovo sve za sta smo se borili: drzavu,
granice, policiju, vojsku. Radovan i Mladic su svojim
delovanjem u politickom i vojnom smislu upravo isli naruku
zapadnim silama koje su i skrojile taj mir u Dejtonu. Znaci,
njihove krivice nema, a u gradjanskom ratu se, nazalost,
podrazumevaju civilne zrtve.
A sta ako Karadzica i Mladica pripadnici Ifora ipak uhapse?
- Nikada stranci Karadzica i Mladica nece uhapsiti sem ako ih
Srbi izdaju i sami isporuce strancima. To sam i rekao
Radovanu u jednom od nasih poslednjih razgovora. Ukoliko mi
Srbi napravimo jaku organizovanu drzavu, ako nam strani
obavestajci ne budu vrsljali po Predsednistvu, Vladi, glavnim
stabovima, onda nema sanse da ce se hapsiti Karadzic i
Mladic. Medjutim, strahujem da ce Karadzica i Mladica da
sami isporuce Srbi. I to ne Srbi iz Srbije, vec iz Republike
Srpske!
Da li i Vas ima na nekom prosirenom spisku putnika za
Hag?
- Mene haski Tribunal ni za sta ne tereti. O meni u Hagu
nemaju nista. Cuo sam da Muslimani pokusavaju sve ne bi li se
i ja nasao na optuzenickoj klupi. Protiv mene je Decja
ambasada u Sarajevu podnela krivicnu prijavu kao i protiv
majora Kojica i pukovnika Bartule. Optuzili su nas da smo
decoubice! To je samo dokaz kako smo mi Srbi prokleti.
Predsednik Decje ambasade u Sarajevu je Dragan Tomic,
Srbin, koji je nedavno istupao na Studiju B. On je covek koji je
sve vreme rata davao legitimitet Aliji Izetbegovicu i izigravao
humanitarca s decom. Tomic je imao najtesnje veze, uglavnom
svercerske sa najekstremnijim ogrankom SDA. Najvise je
saradjivao sa "Talijanom" Hajrulahovicem, prvim
komandantom sarajevsko-muslimanskog korpusa. Mi smo im
zarobili jedan ogromni konvoj od 40-50 kamiona koji je
krenuo iz Makedonije, a koji je navodno nosio humanitarnu
pomoc za Sarajevo i Decju ambasadu. Imali smo i tacne
podatke kako je kupljeno 100 tona cigareta od "Makedonija
tabaka" i ostala komercijalna roba koja se nalazila u sleperima.
Znali smo i kome roba ide. I normalno je da smo je zaplenili.
Kasnije smo Tomicu i Talijanu zarobili i drugi konvoj. Dragan
Tomic je u pocetku rata ucestvovao i u vojnim operacijama. Sa
tim Talijanom obilazio je kasarne i bio na licu mesta
neposredno posle pokolja srpskih mladica u kamionima u
kasarni "Jusuf -onlagic".
E, sada taj isti Tomic dolazi u Beograd da prica o Srbima
deceubicama. Opasno je da takav covek dodje u srpsku
prestonicu i da prica o bilo cemu. Sto Tomic ne kaze i kako su
nestajala deca u Sarajevu i ko ih je svercovao. Gledam te
srpske grobare kako u Beogradu izigravaju velike demokrate i
mirotvorce pricajuci lepu, umerenu pricu, prijemcivu za
obicnog coveka koji nema pojma sta se u Bosni desavalo.
Gledaju ga mozda i majke one poklane dece u kasarni i mozda
odobravaju ono sto kaze i ne sluteci da je upravo taj
"mirotvorac" bio vinovnik tog pokolja.
Ko je kriv za nasu katastrofu
Gde, po Vama, pocinje srpski vojni poraz u Bosni? Padom
veceg dela Zapadne krajine?
- Ukupan sistem koji smo organizovali u RS: vojsku, policiju,
sve oruzane snage, vlada, izvrsna vlast bio je neadekvatan. Kod
nas je jedno bila drzava, a drugo vojska i to mimo drzave. Nasi
oficiri, komandanti akcije VRS imali su "baj pas" u Beogradu,
koji se nekada pokazao pozitivnim, nekad negativnim. Oni su,
kada je to trebalo bili oficiri RS, a drugi put oficiri VJ. No, ja
ne bih govorio o tome vec bih ja delio na sposobne i
nesposobne ljude. Nasi vojni porazi istina, pocinju i zavrsavaju
sa Krajinom. Desilo se najgore, Hrvati su zauzimali selo po
selo, naposletku i Grahovo odsecajuci Knin od Republike
Srpske. Osvojili su Krajinu i otvorili sirok front prema nama.
A zasto se tada niste branili?
- Mi smo ratovali kao u Prvom svetskom ratu - rovovski.
Nismo imali pokretnu vojsku i dolazili smo u situaciju da kad
pukne jedan rov iza njega nema druge ili trece linije. Tako se
Drvarska brigada za vreme napada na Drvar nalazila u Bihacu,
a njihov grad je branila neka peta brigada koja je vec bila
demoralisana jer je prethodno izgubila neku liniju. Fakticki,
nije ni bilo vojske da to sve odbrani. Mi nismo imali
centralizovanu vojsku, vec je svaka opstina imala svoju
opstinsku brigadu. To je katastrofalna taktika jer je svaki
predsednik opstine mogao da naredi da njegova brigada nece
otici na neku liniju. Moja specijalna jedinica je, ipak, odigrala
znacajnu ulogu spasavajuci od pada Prijedor i Novigrad.
Organizovali smo i jedan zestoki kontranapad, bili smo vec
pred Kljucem i Petrovcem, kad smo culi da je pao Sanski
Most. Dve nase brigade su se jednostavno sklonile i Muslimani
su bez po muke usli u Sanski Most, dok sm mi svakog
momenta mogli da udjemo u Kljuc i Petrovac. I sta ces, vracaj
se nazad, jer osvajanjem Sanskog Mosta Muslimani su se
duboko uklinili u nasu teritoriju. To nismo mogli da dozvolimo
jer bi im tada bio gotovo slobodan prolaz do Banjaluke. Za tu
nasu katastrofu u Zapadnoj Krajini je, ipak, najkrivlji onaj
famozni Drugi krajiski korpus koji je bio ocajno vodjen. I isto
tako lose sastavljen. Bilo je i puno lazi od strane njihovih
oficira. Cinjenica je da su Muslimani i Hrvati prolazili kao kroz
sir linije koje je trebalo da brani Drugi krajiski korpus.
Posto ste posle akcije "Septembar '93" postali ministar
unutrasnjih poslova RS, sta nam mozete reci o tim
dogadjajima u Banjaluci i o jos uvek veoma misterioznom
"Tajfunu"?
- Septembra 1993. se u vojsci Republike Srpske javilo
nezadovoljstvo zbog losih materijalnih uslova. Rodila se ideja
da Vojska RS treba da izadje na ulice i da se bori za svoja
prava. U jednom momentu su se u to ukljucili i politicari, pa je
i gradonacelnik Banjaluke, Radic, davao za pravo vojsci da se
na ulicama pobuni zbog losih materijalnih uslova. Onda u sve
to uleti neka organizovana ekipa, vodjena od nekog treceg ili
petog, koja umalo nije napravila krvoprolice u Banjaluci. Ne
treba gubiti iz vida i cinjenicu da su onog dana kada su tenkovi
izasli na banjalucke ulice Hrvati napali Bivolje selo i napravili
masakr srpskog zivlja. Svi ljudi koji su bili u "Septembru '93." u
kriznom stabu bili su pod kontrolom RV i PVO Vojske RS.
Kljucnu ulogu su odigrali upravo bezbednjaci iz Ratnog
vazduhoplovstva i protivvazdusne odbrane VRS, koji su i
pripadali tom "Tajfunu". Dobro je sve to meni smrdelo -
"Tajfun" poceo, "Tajfun" zavrsio. Nikada nisam voleo te
paragrupe koje su vrsljale po RS. Mnogo su nam muka zadale.
A ako je i ucinjeno neko zlodelo sa srpske strane u ovom ratu,
to su ucinile paravojne grupe. Licno sam imao problema sa
paravojskama i zamalo jednom prilikom u obracunu sa njima
glavu da izgubim na Ilidzi. "Tajfun" nije imao kontrolu ni
policije, ni Vojske RS. Oteli su se svakoj kontroli i imali sve
pretpostavke da postanu ozbiljna teroristicka organizacija.
Oduzimali smo im kamione sa tonama eksploziva, sto
plasticnog, sto satove za daljinsko... Ljudi iz "Tajfuna" su se
bavili i cisto obavestajnim radom. Na primer, kod mene je u
zgradi ministarstva sedeo covek koga nisam poznavao i koji je
imao zadatak da belezi kad dolazim i odlazim sa posla, s kim
se sastajem. Debelo sam se zapitao za koga rade. A bili su
spojeni i sa Radovanom i sa nekim krugovima u rbiji. Nikad se
ja nisam bojao kad neko nesto radi za Srbiju, ali ako se uzmu
vodje "Tajfuna" videce se da je svakome ili majka ili supruga
Hrvatica. Uopste ta hrvatska komponenta "Tajfuna" je bila
veoma vazna. Na zalost, zbog drugih obaveza slucaj "Tajfun"
nisam mogao do kraja da istrazim. Mada je general Mladic
imao dosta razloga da se sa tom tajnom sluzbom obracuna, ja
nisam imao podrsku ni njegove vojne bezbednosti, a ni naseg
DB-a da se sa "Tajfunom" razracunamo do kraja. Ja sam njih
hapsenjima vise fizicki neutralisao. Oduzimanjem svih
sredstava za rad, kompjutera, radio-veza, eksploziva, oruzja,
jednostavno sam ih ugasio. Mnoge njihove ljude odstranio sa
posla iako su bili na kljucnim mestima u Banjaluci i tako.
Taksisti u Sarajevu bili su muslimanski
agenti
A kako ste hvatali spijune?
- Moram da priznam da smo na pocetku rata imali vise uspeha
u hvatanju kojekakvih ubacenih grupa, jer smo otkrivali razne
strane obavestajce koji su se predstavljali kao novinari. Kasnije
smo to nekako batalili zbog vaznijih poslova koje smo imali, a i
zbog nerazumevanja u Vladi. Kako da kontrolisemo spijune
kada je u RS bilo dozvoljeno da svako, na iole znacajnijoj
funkciji, moze da razgovara sa strancima bukvalno o svemu.
Tako, na primer, sa gradonacelnikom Banjaluke stranci
razgovaraju o Mrkonjicu i Sipovu, a on nije svestan toga da je
taj stranac dosao sa zadatkom da bas njega podigne na nivo
ovlascenog pregovaraca, da ponisti RS kao drzavu i da se
Republika Srpska kantonizuje. Ili kad ti strani medijatori dodju
u Bijeljinu, pa sa tamosnjim gradonacelnikom razgovaraju o
Majevici, na primer. Imali smo u Sarajevu predsednike opstina
koji su u trans pali kada su se rukovali sa Klintonom, jer su
valjda mislili da su jako vazni ljudi... Meni je bio cilj da RS
opstane. A ko ce njome vladati, to je zbilja bilo najmanje bitno.
Kada sam posle izbora u BiH preuzeo stanica milicije na Ilidzi
provalio sam im prislusne centre. Unutar sluzbe oni su vodili
samo cetvoricu ljudi koje su prisluskivali, potpuno nebitnih. To
je meni nesto smrdelo. Ubrzo smo im otkrili potcentar koji je
radio iskljucivo za SDA i u njemu prave spiskove ljudi koje su
pratili i prisluskivali. Na njima je bilo oko 60 celnika SDS-a.
Kod njih ti je u svim odnosima tako, fasada je sjajna, ali je
istina dijametralno drugacija.
Da li su Vas pratili Muslimani?
- Uvek po trojica. Oni su bili organizovani preko taksi sluzbe.
Na mom spratu je stanovao Musliman Ramiz Delalic, koji je
ubio onog naseg svata Gardovica. Ja sam svako jutro ostavljao
porodicu sa zebnjom da ce im se nesto dogoditi ili ne.
Muslimani su pokusali tri puta da mi kidnapuju familiju. Moja
supruga i deca su poslednjim avionom napustili Sarajevo.
Vozili su se u gepeku aviona, pa su od mraza imali uzasne
posledice. Hvala bogu, sada je sve u redu. Odnedavno sam,
posto sam navikao da zivim u velikom gradu zitelj Beograda,
upisujem decu u skolu...
Zbog cega ste podneli ostavku na mesto ministra unutrasnjih
poslova RS?
- Ostavku nisam podneo, ja sam razresen duznosti. Tu
zabludu imaju i danas moji saborci iz srpskog Sarajeva jer se
pitaju zasto sam ih ostavio. Kada sam ja primio medjunarodne
policijske snage obavezao sam se da ce sa nase strane svi
njihovi zahtevi biti ispostovani. Tu moju izjavu u celini je
emitovao RTS. Tad je pocela hajka na mene kao na "coveka
Beograda" jer sam pustio nekoliko novinara iz Beograda u
Republiku Srpsku kao da su oni "neprijatelji". Nisam znao da
novinar "Politike" moze biti neprijatelj. Dalje, moja izjava da
se Dejtonski sporazum mora striktno ispostovati i da Sarajevo
po njemu nije ni delom srpsko, docekana je na Palama na noz.
Sto se Banjaluke tice i aktuelnog predsednika Vlade RS
Kasagica, priznajem da je on kao mandatar imao priliku da
izabere svoju Vladu. Tako su to obrazlozili i Radovan Karadzic
i Momo Krajisnik. Ja pouzdano znam da je Kasagic polovinu
clanova svoje vlade upoznao kada ju je formirao. U Banjaluci
znate, postoje dva klana - Kasagicev i Radicev. Kasagic je
dugo bio clan Skupstine i u vrhovima SDS-a, dok je Radic clan
Izvrsnog odbora vladajuce stranke sa Pala. Sve vreme Kasagic
je uz Pale, a gradonacelnik Banjaluke Radic protiv Pala i
onda...
Onda se to obrne?
- Ne, ali mozda ce sad. Ako bi recimo Radic pozvao nekog
nacelnika centra bezbednosti da nesto uradi i on poslusa prvog
coveka Banjaluke, sutradan Kasagic, koji je tada bio
predsednik banjalucke vlade, trazi da se taj isti nacelnik smeni.
Neki su i bili smenjeni. Ja sam popustao, sve dok mi nisu rekli
da treba smeniti Branu Pecanca, legendu Krajine. Preko toga
nisam mogao da predjem. Pecancu su lepili etikete da je crven
jer se jednom slucajno nasao sa Radmilom Bogdanovicem.
Nakon toga Pecanac je odmah dobio novu etiketu kao
"Bogdanovicev covek", iako su se oni tek tada upoznali. Radic
i Kasagic su svoja politicka koplja lomili preko mojih
policajaca, sto ja nisam dozvoljavao i tu je sustina naseg
sukoba. Ne verujem da bih prihvatio da ostanem na mestu
ministra i da mi je Kasagic to ponudio, niti bi on mene i uzeo.
Kasagic je svoje politicke poene sticao pljuvanjem svoje regije i
njenog prvog coveka. Nemam ja simpatija ni prema Radicu,
kao ni prema onim ljudima kod kojih je izrazen neki lokalni
imidz, ali jos manje mi se dopadaju oni koji sticu pozicije
nekim laskavim dodvoravanjem. Kad je kod nas bila u jeku
kampanja protiv Milosevica, Kasagic je slatko nabrajao ko su
sve "neprijateljski" tj. Milosevicevi ljudi. Gledam ga kako se u
Rimu slatko ulaguje Milosevicu. Procenjujem da kad se skinu
sankcije, da ce on vise trcati Tudjmanu u Zagreb, nego
Milosevicu u Beograd.
Arkanovi ljudi su nam vredeli kao ceta
specijalaca
Vas pominju i kao coveka koji je doveo Zeljka Raznatovica
Arkana u Republiku Srpsku prilikom poslednje ofanzive na
Zapadnu Krajinu. I on govori o Vama sa velikim
uvazavanjem. Sta mislite o njemu?
- Sa Zeljkovim ljudima se znam jos iz Ilidze gde su dolazili da
mi pomognu da oformimo neke specijalne jedinice. To su
izuzetni momci. Ima u njima i pameti i zestine. Puni su energije
koja je svima nama u ovom ratu bila potrebna. Kad su prosle
godine u jesen Muslimani i Hrvati napali Krajinu, a Srbija nije
mogla da nam pritekne u pomoc, moja je duznost bila da
pozovem sve dobrovoljce koji su kadri da daju svoj doprinos u
nasoj odbrani. Zeljko se odazvao mom pozivu bez ikakvih
kalkulacija. Odmah se sa svojim ljudima ubacuje u prve linije. I
tu se mi i upoznajemo. Verujte, gotovo da nikad nisam sreo
coveka sa takvim prirodnim refleksom za borbu, sa takvim
instinktom se covek radja. Hocu da naglasim samo da je
Zeljkov ucinak u Krajini jednak ucinku mojih specijalaca.
Gledao sam kako su ginuli ti njegovi momci iz Beograda, dok
su nasi pojedini oficiri bezali. Raznatovic je bio potresen
pismom onog radnika iz Niksica kojem je sin u Gardi stradao,
ali on ne zali sto mu je dete poginulo za srpstvo i od svoje male
plate salje prilog Gardi... Medjutim, zbog Zeljka Raznatovica
sam dozivljavao teske napade od poslenika u Banjaluci.
Govorili su da je Srbija preko mene poslala Arkana da
prodamo Krajinu ili "Sto si ga doveo, pa ti sebe guras u Hag".
Odgovorio sam im da je Arkan zarobio vise Muslimana nego
ijedan nas, da se prosto utrkivao da ih sto vise zarobi kako bi u
razmeni dobili sto vise Srba. I ja da od mojih Srba u Banjaluci
dozivim da preko Raznatovica prodajem Krajinu. Jadna je
politika usla u nas Srbe. Mi smo se borili za srpstvo, dok su se
mnogi politicari, sa leve, i desne strane Drine, srpstvom koristili
za dolazak i opstanak na vlasti.
Gordana JOVANOVICH
Antrfile:
Nijedan grad u svetu se ne uzima vojno, sve dok ne bude
sravnjen sa zemljom. Sta su Rusi uradili u Groznom, pa sa
Berlinom... To je rat. Sad mi govorimo: Mladic je granatirao,
nije granatirao grad. Gradovi se bombarduju dok se ne uzmu.
Alija je bacio rukavicu rata tadasnjoj JNA, Jugoslaviji, Srbima,
pa sta je mogao da ocekuje?! Istina, trebali smo krenuti na
Sarajevo, jer je ono predstavljalo ponizenje za ceo srpski
korpus.
Mislim da je Markale I i II najverovatnije izrezirao Bakir
Alispahic, bivsi nacelnik Centra javne bezbednosti za Sarajevo
koji je niz godina pre i za sve vreme rata bio u kontaktima sa
najekstremnijim muslimanskim teroristickim organizacijama
poput "Hamasa" i slicnih. Preko njega su u Sarajevo unoseni
snajperi sa nitroglicerinom.
Nikada stranci Karadzica i Mladica nece uhapsiti sem ako ih
Srbi izdaju i sami isporuce strancima. To sam i rekao
Radovanu u jednom od nasih poslednjih razgovora. Ukoliko mi
Srbi napravimo jaku organizovanu drzavu, ako nam strani
obavestajci ne budu vrsljali po Predsednistvu, Vladi, glavnim
stabovima, onda nema sanse da ce se hapsiti Karadzic i
Mladic. Medjutim, strahujem da ce Karadzica i Mladica sami
Srbi isporuciti. I to ne Srbi iz Srbije, vec iz Republike Srpske!
Gordana JOVANOVICH
Antrfile:
KO JE HEBIB AVDO?
Jos jedan od razloga zbog kojeg Srbi moraju da napuste
Sarajevo je taj sto je na celu Ministarstva unutrasnjih poslova
BiH bio Avdo Hebib. To je covek ciji je otac streljan 1949.
godine kao ustasa jer je poklao stotine i stotine Srba. Ne
mislim da deca treba da ispastaju grehove otaca, ali ga
predratni ministar unutrasnjih poslova BiH Dusko Zgonjanin
nije postavio na duznost nekog komandira stanice policije iz
razloga sto je na psiho testovima prosao kao izuzetno
krvolocan i ekstreman. No uspeo je da se nakon izbora
nametne kao pomocnik ministra Delimustafica, a o kakvom se
mentalnom sklopu radi govori i podatak da je licno pred
zgradom MUP-a BiH likvidirao hicima u glavu ubicu svoga sina
poznatog sarajevskog kriminalca CHelu koji im je u prvim
godinama rata mnogo valjao kad je trebalo ubijati Srbe.
Takodje, mi smo prvom komandantu Unprofora u Sarajevu,
generalu Mekenziju licno dostavili operativni plan Hebiba Avde
kako on treba da bude likvidiran i kanadski general i danas
poseduje taj dokument. Sada takav covek poput Hebiba Avde
treba da donese mir u nekadasnjim srpskim opstinama?!