Tokovi

Sadrzaj:

Recencije knjiga
Casopisi
Filozofija
Soundtrack
Strip

Sadrzaj

    

Casopisi:

MI SMO DECKI I ORGANIZACIJA RAZLIKE
Pise: Jelena Marinkov

Zenske studije, casopis za feministicku teoriju #4, 1996 Izdavac: Centar za zenske studije

Novo poglavlje u analima feminizma na domacem javnom prostoru pripada sasvim izvesno devedesetim - one stoje kao vremenska odrednica ne samo burnim politickim desavanjima vec i njima isprovociranom trenutku novog budjenja zenske svesti i zenskog drustvenog delovanja. Od snaznih simbolickih akcija Zena u crnom tokom trajanja rata, preko samoorganizovanih zenskih grupa (danas u Beogradu deluje sesnaest zenskih autonomnih grupa) do osvajanja medijskog prostora jasno artikulisanim konceptima zenske kulture (casopis ProFemina, izdavacka kuca DevedesetCetvrta, itd.) politickih i drugih zenskih prava (Feministicke sveske, Zene protiv rata i dr.) inicijative sa predznakom polne razlike zadobijaju sve jasnije obrise u vladajucem sistemu patrijarhalnih vrednosti.

U ovoj sve razgranatijoj mrezi, Centar za zenske studije, osnovan 1991, zauzima, shodno svojoj orijentaciji i organizovanom intelektualnom angazmanu na pretpostavkama feministickih teorija, posebno mesto. Delujuci kao alternativna i otvorena visokoskolska institucija u ciji program spada kriticko osvetljavanje krucijalnih pojmova i teorijskih modela (koji se srazmerno uticaju ispostavljaju kao masina za proizvodnju nevidljivosti, kontrole i misinterpretacije zenske uloge), i afirmacije zenskog organona u citanju, prepoznavanju, tumacenju i stvaranju tradicije zenskih predstava, Centar 1995. pokrece casopis Zenske studije, cije teme - istorija i teorija zenskog pokreta, struje u feministickoj teoriji, sociologija i antropologija pola/roda, pravna problematika, knjizevna teorija, opsta teorija kulture i umetnosti - i kvalitet tekstova profilisu jedno od najzanimljivijih aktuelnih teorijskih podrucja.

Sadrzaj cetvrtog broja otvara se duhovitim literarno-dokumentarnim zapisima Dubravke Ugresic Mi smo decki ("Dok je uciteljica pokazivala crteze golog zenskog i muskog tijela objasnjavajuci spolne razlike, jedno ju je dijete prekinulo zabrinutim pitanjem. - A gdje su mami vrecice? Vrecica s namirnicama u maminoj ruci bila je za dijete relevantna spolna razlika.") a zatim sledi analiza zenskog statusa u pojmu ljudskih prava izvedena iz kategorija zapadnog liberalizma, prava, filozofije, psihoanalize, polne razlike, sfere privatnosti/javnosti Renate Salecl, Zene kao simptom prava.

Tema broja, koju je priredila Branka Arsic, posvecena je francuskom poststrukturalistickom misliocu Zilu Delezu. Jedan od vaznih aktera postmodernistickog obrata zapadne misli u poslednjih nekoliko decenija, Delez je predstavljen u kljucnim aspektima svoje filozofije - pomeranju tezista filozofije sa fiksiranih vrednosti ka "nastajanju", sa totalizujucih filozofskih sistema ka "filozofiji kao dogadjaju", "molekularnom" i "rizomskom" decentriranju i subverziji poretka cime se otvara prostor za Drugog (zene), u cemu je nezaobilazna saradnja sa Feliksom Gatarijem. Pored originalnih tekstova (Otac i majka, intervjua povodom Anti-Edipa iz 1972, delova Kapitalizma i sizofrenije), o Delezovom prevazilazenju falogocentricnog modela misljenja i modifikaciji niceanskih ideja pise Rozi Brajdoti, dok Novica Milic tumaceci ideju postajanja-zenom u filozofskom procesu uspostavlja relaciju izmedju Deleza i Heraklita.

Feministicku analizu slucaja Mileve Maric-Anstajn uradila je lingvistkinja Svenka Savic, dok o pripovednim strategijama americke knjizevnice En Biti pise Vladislava Gordic. Nemacka autorka Senta Tremel Plec prati razlike u zenskom i muskom govornom stilu u medijima. Biljana Dojcinovic-Nesic pise o feministickoj problematizaciji bioloskog kroz razvoj hormonalne koncepcije zenskog tela. Na kraju sledi prikaz izlozbe Darije Kacic (B.Arsic).

RADIKALIZAM NEKAD I SAD
Pise: Natalija Micunovic

Kada bi se u Sjedinjenim Americkim Drzavama pedesetih godina pomenuo radikalizam, izazvalo je to razmisljanja o subverzivnoj delatnosti, zatim su „stari dobri radikali" postali deo akademskog folklora koliko i pravi konzervativci. Sama rec, naravno, znaci korenito i „tvrdoglavo" (nesto sto se ne menja iako ucestvuje u reakciji), kao i ekstremno, poletno, u vec nekom smeru.

Udruzenje za radikalnu filozofiju, makar i bez te namere, predstavlja tkanje raznih znacenja radikalizma. Ima tu ozbiljnog politickog radikalizma (teznje ka korenitom promenom), kao i koketiranja sa trendovima drustvene angazovanosti, nostalgicnog, vec pomalo obeznadjenog druzenja starih radikala, i preispitivanja radikalnih ideja. Udruzenje je jedno od veselijih i nepretencioznijih na americkoj filozofskoj sceni, i uvek mi je bilo zadovoljstvo da se sa njima druzim.
Globalizacija odozdo, naziv poslednje konferencije Udruzenja za radikalnu filozofiju odrzane u novembru prosle godine na Purdue univerzitetu u Lafajetu, Indijana, tema je od velikog interesa za ljude raznih opredeljenja, za nove ekologe, clanove Socijalisticke partije Sjedinjenih americkih drzava kao i kriptosocijaliste, postmoderniste i kriticke analiticare, crne nacionaliste i esteticare.

Globalizovati se odozdo znaci na jedan istinski filozofski, meditativni nacin, prihvatiti neizbeznost globalizacije ali iz mikroklime naseg coska globalnog drustva - podvrgavamo se prinudi svetske podele rada ali ne zatiremo svaku posebnost svog parceta zemlje i prihvatamo one aspekte globalizacije koje smo u stanju da svarimo. Bilo je govora i o vestackoj razlici izmedju regionalizacije i globalizacije i multikulturalizma i kosmopolitizma, etc. Nesto sto bi posebno za nas moglo da bude poucno u svemu tome je prica o nepredavanju mahnitosti usitnjavanja ni prinudi modernizacije.

Ta tema privukla je ljude dosta razlicite po akademskom kotiranju i vrstama akademske delatnosti pa i pogledima na stvari, ali jedno im je zbilja bilo (uglavnom, jer dinosaurusi su ipak dinosaurusi) zajednicko: zelja da se upoznaju sa necim novim.
I, uprkos tome koliko ga volim, ne mogu reci zivopisnom, pre dosadnom (kao iza kulisa za stare filmove o divljem zapadu) Lafajetu, okupilo se preko 200 radikala, uglavnom filozofa, iz 20 zemalja. Stari vukovi poput James Marsha smenjivali su se sa mladim zvezdama poput Jeff Parisa. Posebna atrakcija bila je legendarna aktivistkinja Angela Davis, ovaj put bez obezbedjenja Crnih pantera, nesto kao rok zvezda, uostalom, reklamirajuci svoju novu knjigu o muzici Blues Women, u jednom sirem bloku o africko-americkoj muzici, gde je mnogo zapazeniji bio vec rutinski briljantan Lewis Gordon.

Teme integracije, regionalizacije, multikulturalizma i demokratske procedure nasledile su staromodne rasprave o socijalizmu, kojih je jos bilo u tragovima, mada moderni politicki filozofi sve manje upotrebljavaju rec socijalizam i kapitalizam.
Bio je dirljiv oprostaj sa Bobom Stoneom koji zbog bolesti napusta funkciju predsednika udruzenja sa kojom se srodio. Navikli smo da vidjamo Boba kako u poslednji cas i vrlo skromnim, cesto i sopstvenim sredstvima sprema zabave za radikale na konferencijama Americkog filozofskog drustva. Bob je staromodan na jedan nostalgican, nenametljiv „neokamenjen" nacin. Ipak nije odoleo zavrsetku svog govora sa „Marks vas cuvao". Ima nesto radno i skromno u americkim proslavama, takva je bila i zavrsna proslava ovog skupa, u jednom starinskom pomalo smesnom holu u starom delu grada, gde sve podseca na maturu i/ili ispracaj u penziju, koji se naravno rasprsio u nekoliko manjih privatnih zabava po kucama domacina i lokalnim barovima. Mi filozofi iz Lafajeta poznati smo po gostoljubivosti, sto zbog provincijske usamljenosti, sto iz iskrene zelje za raznovrsnim druzenjem.

Uprkos tipicnoj srednje zapadnjackoj toplini i opustenosti, sastanak je bio i protestantski radan i strogo organizovan. Meni tesko pada rano ustajanje pa sam obicno upadala u pola izlaganja prvih jutarnjih govornika, zatim bi, sa neodlucnoscu nedovoljno razbudjenih, prelazila sa diskusije o NAFTA ugovoru na izlaganja o budjenju feminizma u Kini. Latino americki gosti koji su bili brojni i veoma interesantni, narocito profesor Lozano sa Univerziteta u Mexico sitiju, doprinosili su, inace nedovoljno jakom, pokusaju razbijanja evrocentrizma.

U podne je svakog dana drzana po jedna plenarna sednica (nemojte da vas odbije kako to zvuci, to samo znaci da u principu svi mogu da dodju jer se nista drugo ne desava u isto vreme). Pomalo po prirodi organizacije vremena a i po izboru i organizaciji njihovih tema, one su bile jako posecene i uspesne. Prvoga dana bila je to Nacionalizam i multikulturalizam, na kome sam ucestvovala i na koju sam posebno ponosna jer sam se namucila da je organizujem, pomalo i odavde. Bilo je puno zanimljivih panela za pracenje, ostale plenarne sednice, Globalizam i ekologija, izuzetno sveza i iznenadjujuca, pa Globalna demokratija, srz cele teme, najkontroverznija prica, gde je briljirao prof. Lozano, i po cetiri konkurentne istovremene seanse u po cetiri termina, u cetiri dana trajanja. Da ne nabrajamo sve, vladala je interdisciplinarnost u smislu istinskog a ne formalnog i povezivanje tema kao sto su klasne i seksualne napetosti i feminizam u razlicitim rasnim, klasnim drustvenim kontekstima. Posle zvanicnih predavanja i razmene novoprocitane literature razgovaralo se o zivim drustvenim temama uz rucak, koktele,veceru i ples posle.

Interesantno je kako moda ima svoje geografske kao i istorijske koordinate. Habermas, veliki mislilac u Nemackoj, „sociolog" u Francuskoj, „antropolog" kod nas, sa velikom pompom proglasen je za novog Hegela u radu Jamesa Marsha, kome treba verovati jer zna. Mozda posle ustolicenja nekih americkih filozofa (Quine, Kripke, Rawls, Rorty, etc) u Panteon svetske filozofije, smanjuje se nervoza oko kompleksa nemacke kao jedine prave filozofije.

Vec planiram da idem na sledecu konferenciji americkog Udruzenja za radikalnu filozofiju, u novembru 1998. Savetujem i vama da se pridruzite uvek novoj a vec tradicionalnoj grupi koja se iduci put sastaje u jednom predivnom gradu San Francisku. Ako ne budete tamo, ja cu vam prepricati kako je bilo.