Tokovi
Sadrzaj:
Recencije
knjiga
Casopisi
Izlozbe
Strip
Casopisi:
MOC PAMCENJA
Biljana Dojcinovic-Nesic:
Odabrana bibliografija radova iz feministicke
teorije/zenskih studija 1974-1996.
Pise Dusica Pavkov
Problem zaboravljanja jedna je od manifestacija totalitarizma. „Totalitarna svest naime opstaje na zaboravu no, ne i na pamcenju." U igrama moci koje cine i politiku polova definisu se takodje strukture u kojima jedna grupa (osoba) uvek biva kontrolisana od strane druge mada ti odnosi ne moraju biti regulisani zvanicnim zakonom. Rod tako postaje negativna kategorija cija je politicka uloga guranje (zene) na marginu i potiskivanje autenticnih osobina drugoga roda! Nepisana pravila koja regulisu ove odnose, regulisu i stabilnost koja podrazumeva stalnu potcinjenost nekih grupa. „Mozda bi se u okvirima ovakvog modela mogao potraziti odgovor na pitanje: zasto je fenomen svojevrsnog „zapocinjanja iznova" tako prisutan i kada je u fokusu nase paznje tzv. „zensko pitanje"?
Zasto su feministkinje bile prinudjene da otkrivaju tocak nekoliko puta? Prvi zadatak feminologije: nadoknaditi propusteno vezan je za fenomen precutkivanja delovanja zena u istoriji i kulturi, jer tesko je poverovati da su „vecito druge" odista nevidljiva bica, bica kojima nedostaju drustveno vredne karakteristike, ma kakve one u stvari bile ili da su tek skupovi negativnih odlika sa stanovista posmatraca. Ali „ON zeli da (nad)gleda... spekularizuje, spekulira, kaze Lis Irigaraj „povlaceci se sve dalje, ka mestu gde bi se nalazila najveca moc ON postaje „sunce" ukoliko se stvari okrecu oko njega, ako je njegov privlacni pol jaci od „zemljinog". Zateceni sred ove univerzalne fascinacije ZABORAVLJAMO da se zemlja krece i oko same sebe, da zna i da se okrene/vrati (samoj sebi)"...no, mi ustvari tek okrecemo stranice posebnog izdanja casopisa ZENSKE STUDIJE: Odabranu bibliografiju radova iz feministicke teorije/zenskih studija 1974-1996. Biljane Dojcinovic-Nesic.
Vec na pocetku valja reci da se radi o jednom dragocenom poduhvatu, jednom (bez sumnje) obimnom poslu koji je autorka prihvatila sa strascu aktivistkinje, teoreticarke i pre svega zene, sto u ovom slucaju znaci kvalitet vise. Iako neofeminizam prodire na nase prostore 1974. (dakle, pre dvadesetak godina) a slojevi istorije pamte, iako skrajnute, tragove feministicke misli i dela iza kojih stoje znacajna imena kulture ovog podneblja iz dalekih sedamdesetih godina proslog veka, otpor koji i danas vec sama proskribovana rec feminizam izaziva navodi na pomisao da cak i znanje jedne Meri Vulstonkraft zabelezeno u delu Odbrana prava zene, jos pre dve stotine godina (podsetimo: „Ako hocemo da zivimo u svetu, da postanemo mudriji i bolji... moramo spoznavati sebe ali i sticati znanje o drugima.") ovde jos nije usvojeno.
Zaboravu nasuprot, uposlena na afirmisanju pamcenja kao strategije moci Biljana Dojcinovic-Nesic sakupila je i pobrojala radove iz oblasti feministicke teorije i zenskih studija objavljenih u intervalu '74.-'96. na teritoriji bivse SFRJ i sadasnje SRJ organizujuci prikupljeni materijal u tri celine: Prvu cine naslovi radova autorki i autora iz SRJ (knjige, brosure, tekstovi objavljeni u periodici, zbornicima, enciklopedijama, antologijama, recnicima i magistarske teze te doktorske disertacije) Drugu, naslovi prevedenih tekstova stranih autorki i autora objavljenih kod nas, kao i naslovi tekstova na kojima su nase autorke saradjivale, dok Treci deo sadrzi dva dodatka: spisak tematskih brojeva casopisa, casopisa iz oblasti zenske kulture i feministicke teorije i prakse, i spisak dokumenata i zbornika sa konferencija kao i statisticke podatke. Zamisljena kao „projekat u nastajanju" Odabrana bibliografija ostaje otvorena za sve „dopune i ispravke", a ovu otvorenost autorka potkrepljuje pozivom na saradnju.
Otvarajuci prostor za promisljanje predjenog puta, prostor izmedju identifikovanih tragova jedne specificne arheologije i iste takve arhive u kome upravo jedna recenica (naslov...) sadrzava uvecanje za sadrzaj svakog pojedinacnog teksta Biljana Dojcinovic Nesic pruza pouzdani uvid u prodor savremene feministicke misli u poslednjih 20-tak godina na ovim, nasim prostorima, mislki ciji se uticaj u raznim oblastima drustvenog zivota vise ne moze precutati ni zaobici. „Feministicka teorija povezana sa praksom predstavlja dinamicko jedinstvo misli i iskustvenog" pri cemu „teorijska recepcija ovom socijalnom pokretu obezbedjuje ukorenjivanje, kontinuitet i istorijsko pamcenje" - istice autorka Odabrane bibliografije.
Za sve one koje/ji „studije za zenu" ali i „studije o zeni" stavljaju u fokus svoje paznje smatrajuci da investiranjem u znanja iz ovih oblasti obogacuju i prosiruju prostore sopstvene duhovnosti ova ce se publikacija (verujem) pokazati kao dragoceni vodic.
Dakle...usvojiti imperativ sagledavanja sveta i iz drugog ugla ovladati svojevrsnim „saznanjem o dolasku drugog na svet pod njegovim sopstvenim uslovima", razviti sposobnost tolerancije razlika, usvojiti strategije pamcenja... udahnuti... (i jedna bibliografija moze postati... roman...)...
 |